Britanske vlasti odobrile su akviziciju, dok Paramaunt u SAD čeka sudski proces zbog monopola

Paramaunt skajdens dobio je zvanično odobrenje britanske vlade za preuzimanje Vorner bros vredno 110 milijardi dolara. Regulatori u Velikoj Britaniji ocenili su da spajanje neće narušiti konkurenciju, dok je kompanija dala dodatne garancije o očuvanju informativnog i zabavnog programa. Odluka je doneta nakon što je Paramaunt garantovao nastavak ponude informativnog sadržaja za britansko tržište i ispunio uslove koji se tiču javnog interesa.

Prihodi Paramaunta i izazovi na američkom tržištu

Paramaunt skajdens je u drugom kvartalu 2026. godine ostvario prihod od 6,91 milijardu dolara. To je rast od jedan odsto u odnosu na isti period prošle godine i više od očekivanja analitičara, koji su predviđali 6,88 milijardi dolara. Međutim, neto dobit iznosila je svega 41 milion dolara ili četiri centa po akciji, što je znatno ispod projekcija tržišta od 109 miliona dolara, odnosno devet centi po akciji. Kao rezultat slabije profitabilnosti, Paramaunt je pod pritiskom da optimizuje poslovanje.

Sudski proces zbog monopola u Sjedinjenim Državama

Iako je Velika Britanija odobrila akviziciju, u Sjedinjenim Američkim Državama Paramaunt čeka sudski izazov. Dvanaest saveznih država tužilo je kompaniju zbog navodnog monopola, pokušavajući da zaustave preuzimanje Vorner brosa. Suđenje je zakazano za mart sledeće godine, a kompanija je najavila spremnost na sudsku borbu ukoliko ne bude postignut vansudski dogovor. Izvršni direktor Paramaunt skajdensa, Dejvid Elison, izjavio je da i dalje očekuje uspešno završavanje spajanja, ali je dodao da je firma spremna na sve pravne opcije.

Implikacije spajanja za globalno tržište zabave

Ova akvizicija predstavlja jednu od najvećih u istoriji medijske industrije. Preuzimanje Vorner brosa od strane Paramaunta može doneti promene u strukturi globalnog tržišta zabave i informisanja. Pored toga, ovakva konsolidacija može uticati na konkurenciju, ponudu sadržaja i cene oglašavanja. S druge strane, regulatorni pritisci u SAD ukazuju na važnost očuvanja tržišne ravnoteže i sprečavanja monopola. Paramaunt je, uprkos izazovima, ostvario rast prihoda, dok profitabilnost ostaje izazov zbog visokih troškova i regulatornih prepreka. Dalji ishod zavisiće od odluka američkih sudova i potencijalnih promena u poslovnoj strategiji kompanije.

Četiri i po kandidata na jedno mesto za psihologiju i medicinu, dok privreda beleži manjak inženjera i IT stručnjaka

Psihologija i medicina ostaju najtraženiji studijski programi među maturantima u Srbiji, pokazuju podaci sa prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu. Za 80 mesta na psihologiji u Novom Sadu prijavilo se 360 kandidata, što je 4,5 po mestu, dok su u Beogradu i Nišu konkurisala po 4,2 kandidata na jedno upisno mesto. Ovi podaci ukazuju na kontinuiranu popularnost studija psihologije i medicine, dok privreda istovremeno beleži deficit inženjerskog kadra.

Interesovanje kandidata i tržište rada

Psihologija je i ove godine zadržala lidersku poziciju po broju zainteresovanih, što se povezuje sa sve većom vidljivošću tema mentalnog zdravlja i potrebom za stručnom podrškom u društvu. U oblasti ljudskih resursa, tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 409 oglasa, uz prosečno 145 prijava po oglasu, dok je u užoj kategoriji psihologije bilo svega četiri oglasa, sa 150 prijava u proseku. To pokazuje da je broj direktno oglašenih radnih mesta za psihologe mnogo manji od interesovanja za studije.

Medicinski i ekonomski fakulteti privlače veliki broj kandidata

Na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata, dok je u Novom Sadu za 222 mesta na medicini prijavljeno 447 kandidata. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu konkurencija je bila 4,7 kandidata po mestu. Istovremeno, Ekonomski fakultet u Beogradu privukao je 1.924 prijavljena, a Fakultet organizacionih nauka 1.767 kandidata. Ovi fakulteti nude širok spektar poslovnih mogućnosti, od finansija i marketinga do analitike i ljudskih resursa. Međutim, u kategoriji ekonomije tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 225 oglasa, sa prosečno 79 prijava po oglasu, što ukazuje na visoku konkurenciju na tržištu.

Inženjerska zanimanja i IT sektor ostaju deficitarni

S druge strane, pojedini smerovi u oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevine nemaju dovoljan broj prijavljenih, iako privreda kontinuirano traži stručnjake ovog profila. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za 720 mesta prijavilo se 1.045 kandidata, dok je na Elektronskom fakultetu u Nišu bilo 432 kandidata na 540 budžetskih mesta. U Novom Sadu, na programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije za 80 mesta konkurisalo je 188 kandidata, dok je na Prirodno-matematičkom fakultetu za Računarske nauke prijavljeno 14 kandidata na 70 mesta. Istovremeno, IT sektor je zabeležio pad broja oglasa — tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 1.633 IT oglasa u odnosu na 2.508 iz prethodnog perioda. Ipak, interesovanje za IT studije ostaje, ali je jasno da maturanti pažljivo biraju konkretan program i reputaciju fakulteta.

Implikacije za privredu i zapošljavanje

Veza između izbora studija i potreba tržišta rada u Srbiji ostaje delimično usklađena. Uporedo sa velikim interesovanjem za psihologiju i medicinu, privreda nastavlja da traži inženjere i IT stručnjake. Zapošljavanje zdravstvenih radnika delimično se realizuje i van oglasnih portala, dok mogućnost rada u inostranstvu dodatno podstiče interesovanje za medicinske studije. Analiza tržišta pokazuje da diploma više nije dovoljna za sigurno zaposlenje, već su dodatne veštine, znanje stranih jezika i iskustvo ključni faktori za isticanje među kandidatima. Ovakva situacija ukazuje na potrebu za boljem usklađivanjem obrazovnih politika i privrednih zahteva, kako bi se smanjio jaz između izbora maturanata i tražnje na tržištu rada.

Banka zabeležila rast neto kamatnih prihoda od 13 odsto i jačanje kapitalne pozicije uz stabilnu kreditnu aktivnost

OTP Grupa ostvarila je konsolidovanu dobit od 1,56 milijardi evra u prvom polugodištu 2026. godine. Neto dobit posle oporezivanja iznosila je 580 milijardi forinti (1,56 milijardi evra), što je dva odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazao je finansijski izveštaj. Kreditna aktivnost banke nastavila je ubrzano da raste, dok su ključni pokazatelji kvaliteta portfelja ostali povoljni.

Prihodi i operativni troškovi nastavili rast

Prijavljena konsolidovana dobit posle oporezivanja dostigla je 483 milijarde forinti (1,30 milijardi evra). Na taj rezultat su uticali godišnji posebni porezi, nadzorne naknade i druge jednokratne stavke koje su evidentirane početkom godine. Dobit pre oporezivanja porasla je tri odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je rast bez uticaja kursnih razlika iznosio osam odsto.Na ukupne prihode značajno je uticao rast neto kamatnih prihoda od 13 odsto. Kada se isključi uticaj kursa, taj rast je 19 odsto. Neto kamatna marža poboljšana je za 31 bazni poen i sada iznosi 4,61 odsto. Ovakav rezultat postignut je zahvaljujući rastu obima poslovanja i povoljnim maržama na ključnim tržištima, uključujući Mađarsku i Uzbekistan.Operativni troškovi povećani su za 12 odsto, odnosno 16 odsto bez uticaja kursa. Povećanje je prvenstveno posledica rasta zarada usled inflacije, povećanja broja zaposlenih i ulaganja u informacionu tehnologiju.

Kvalitet portfelja i struktura kreditiranja

Osnovni pokazatelji kvaliteta portfelja ostali su stabilni. Udeo kredita u fazi 3 smanjen je za 0,3 procentna poena u odnosu na kraj 2025. godine, na 3,2 odsto. Ukupni troškovi rizika pali su za 16 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, uprkos dodatnim rezervisanjima zbog ograničenja kamatnih stopa u Mađarskoj.Konsolidovani obim kredita klijentima koji donose prihod povećan je za osam odsto u prvom polugodištu, odnosno 17 odsto na godišnjem nivou bez uticaja kursnih razlika. Stambeni krediti ostali su glavni pokretač rasta, uz povećanje od 12 odsto zahvaljujući programu Home Start. Potrošački krediti porasli su sedam odsto, a lizing segment beleži snažan rast.

Kapitalna pozicija i perspektive za 2026. godinu

Depoziti klijenata povećani su za šest odsto kada se isključi uticaj kursnih razlika, a neto odnos kredita i depozita iznosio je 78 odsto krajem juna. Ova struktura potvrđuje uravnoteženost izvora finansiranja, što podržava nastavak rasta kreditiranja.Na kraju juna, stopa osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosila je 17,6 odsto, dok je ukupna stopa adekvatnosti kapitala dostigla 20,3 odsto. Emisija instrumenata dopunskog kapitala Tier 2 vredna milijardu evra predstavljala je najveću transakciju u istoriji banke i dodatno je ojačala ukupnu kapitalnu poziciju.Uprava OTP Grupe izmenila je deo očekivanja za 2026. godinu. Neto kamatna marža u prvom polugodištu dostigla je 4,61 odsto, što je iznad 4,34 odsto iz 2025. godine. Organski rast kredita, prilagođen za kursne razlike, mogao bi ostati na oko 15 odsto. Očekuje se da će profil kreditnog rizika biti sličan prošlogodišnjem, dok bi odnos troškova i prihoda mogao blago da poraste.