Connect with us

Domaće

Psihologija i medicina među najtraženijim fakultetima, inženjeri i dalje deficitarni

Četiri i po kandidata na jedno mesto za psihologiju i medicinu, dok privreda beleži manjak inženjera i IT stručnjaka

Objavljeno pre

2 dana

,

Psihologija i medicina među najtraženijim fakultetima, inženjeri i dalje deficitarni Foto Izvor: Pexels / Gera Cejas

Četiri i po kandidata na jedno mesto za psihologiju i medicinu, dok privreda beleži manjak inženjera i IT stručnjaka

Psihologija i medicina ostaju najtraženiji studijski programi među maturantima u Srbiji, pokazuju podaci sa prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu. Za 80 mesta na psihologiji u Novom Sadu prijavilo se 360 kandidata, što je 4,5 po mestu, dok su u Beogradu i Nišu konkurisala po 4,2 kandidata na jedno upisno mesto. Ovi podaci ukazuju na kontinuiranu popularnost studija psihologije i medicine, dok privreda istovremeno beleži deficit inženjerskog kadra.

Interesovanje kandidata i tržište rada

Psihologija je i ove godine zadržala lidersku poziciju po broju zainteresovanih, što se povezuje sa sve većom vidljivošću tema mentalnog zdravlja i potrebom za stručnom podrškom u društvu. U oblasti ljudskih resursa, tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 409 oglasa, uz prosečno 145 prijava po oglasu, dok je u užoj kategoriji psihologije bilo svega četiri oglasa, sa 150 prijava u proseku. To pokazuje da je broj direktno oglašenih radnih mesta za psihologe mnogo manji od interesovanja za studije.

Medicinski i ekonomski fakulteti privlače veliki broj kandidata

Na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata, dok je u Novom Sadu za 222 mesta na medicini prijavljeno 447 kandidata. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu konkurencija je bila 4,7 kandidata po mestu. Istovremeno, Ekonomski fakultet u Beogradu privukao je 1.924 prijavljena, a Fakultet organizacionih nauka 1.767 kandidata. Ovi fakulteti nude širok spektar poslovnih mogućnosti, od finansija i marketinga do analitike i ljudskih resursa. Međutim, u kategoriji ekonomije tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 225 oglasa, sa prosečno 79 prijava po oglasu, što ukazuje na visoku konkurenciju na tržištu.

Inženjerska zanimanja i IT sektor ostaju deficitarni

S druge strane, pojedini smerovi u oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevine nemaju dovoljan broj prijavljenih, iako privreda kontinuirano traži stručnjake ovog profila. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za 720 mesta prijavilo se 1.045 kandidata, dok je na Elektronskom fakultetu u Nišu bilo 432 kandidata na 540 budžetskih mesta. U Novom Sadu, na programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije za 80 mesta konkurisalo je 188 kandidata, dok je na Prirodno-matematičkom fakultetu za Računarske nauke prijavljeno 14 kandidata na 70 mesta. Istovremeno, IT sektor je zabeležio pad broja oglasa — tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 1.633 IT oglasa u odnosu na 2.508 iz prethodnog perioda. Ipak, interesovanje za IT studije ostaje, ali je jasno da maturanti pažljivo biraju konkretan program i reputaciju fakulteta.

Implikacije za privredu i zapošljavanje

Veza između izbora studija i potreba tržišta rada u Srbiji ostaje delimično usklađena. Uporedo sa velikim interesovanjem za psihologiju i medicinu, privreda nastavlja da traži inženjere i IT stručnjake. Zapošljavanje zdravstvenih radnika delimično se realizuje i van oglasnih portala, dok mogućnost rada u inostranstvu dodatno podstiče interesovanje za medicinske studije. Analiza tržišta pokazuje da diploma više nije dovoljna za sigurno zaposlenje, već su dodatne veštine, znanje stranih jezika i iskustvo ključni faktori za isticanje među kandidatima. Ovakva situacija ukazuje na potrebu za boljem usklađivanjem obrazovnih politika i privrednih zahteva, kako bi se smanjio jaz između izbora maturanata i tražnje na tržištu rada.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Data centri u SAD privlače 10.000 milijardi dolara uprkos otporu javnosti

Planirano skoro 4.000 novih centara, ali samo polovina kapaciteta biće završena do 2028. godine zbog brojnih prepreka

Objavljeno pre

12 sati

,

avgust 7, 2026

Objavio:

Data centri u SAD privlače 10.000 milijardi dolara uprkos otporu javnosti

Planirano skoro 4.000 novih centara, ali samo polovina kapaciteta biće završena do 2028. godine zbog brojnih prepreka

Data centri u SAD postaju sve manje popularni među građanima, iako investicije u ovu infrastrukturu dostižu izuzetno visoke iznose. Prema najnovijem istraživanju Gallupa, čak 71 odsto Amerikanaca protivi se izgradnji novih data centara za veštačku inteligenciju. Istovremeno, kompanije su najavile ulaganja od oko 10.000 milijardi dolara, planirajući izgradnju gotovo 4.000 novih objekata širom Sjedinjenih Američkih Država.

Investicione najave i realni kapaciteti data centara u SAD

Međutim, u praksi je gradnja započeta na svega oko 800 lokacija. Analitičari procenjuju da će do 2028. godine biti završena samo polovina planiranih kapaciteta, što znači rast ukupnog broja data centara ali i značajan jaz između najava i realizacije. Planirano je više od 565 gigavata novih računarskih kapaciteta, mada stručnjaci prognoziraju da će biti izgrađeno svega oko 180 gigavata u narednoj deceniji. S druge strane, investitori često prijavljuju veći broj potencijalnih lokacija, ali se kasnije povlače iz većine projekata.

Ograničenja i izazovi — materijali, energija i radna snaga

Važan izazov za sektor predstavljaju nestašice građevinskog materijala, kao i najnaprednijih AI čipova, čiju proizvodnju obavlja ograničen broj kompanija. Osim toga, snabdevanje električnom energijom postaje sve veći problem. Data centri trenutno troše oko osam odsto ukupne električne energije u SAD, a očekuje se da će taj udeo porasti na 12 odsto do 2028. godine. Pored toga, kasni isporuka transformatora i druge ključne opreme. Industrija se suočava i sa deficitom kvalifikovanih radnika: potrebni su dodatnih 500.000 električara, 300.000 varioca i 550.000 vodoinstalatera za realizaciju najavljenih projekata. Komplikovane procedure za izdavanje građevinskih dozvola takođe usporavaju napredak, često više nego političke inicijative za zabranu.

Ekonomija investicija i potencijalni rizici za američko tržište

Izgradnja jednog savremenog AI data centra može da košta oko osam milijardi dolara. Ulaganja u ovom sektoru već utiču na inflaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Osim toga, ekonomisti upozoravaju na rizik od stvaranja investicionog balona ukoliko deo projekata ostane nezavršen ili bude odložen. To bi moglo dovesti do velikih dugova i neiskorišćenih infrastrukturnih kapaciteta, što bi izazvalo dodatne pritiske na privredu. Uporedo sa tim, rast potražnje za data centrima daleko premašuje mogućnosti građevinske i tehnološke industrije u aktuelnim uslovima. Iako postoji snažan otpor javnosti i niz prepreka, investicije u data centre nastavljaju da rastu, menjajući strukturu američke privrede i energetskog sektora.

Pročitaj još

Domaće

Hajneken povećao prihode 2,7 odsto i dobit preko 10 odsto uprkos padu prodaje

Holandski proizvođač piva ostvario je 14,8 milijardi evra prihoda i neto dobit veću od 1,2 milijarde evra zahvaljujući snažnoj tražnji iz Azije i Afrike

Objavljeno pre

12 sati

,

avgust 7, 2026

Objavio:

Hajneken povećao prihode 2,7 odsto i dobit preko 10 odsto uprkos padu prodaje

Holandski proizvođač piva ostvario je 14,8 milijardi evra prihoda i neto dobit veću od 1,2 milijarde evra zahvaljujući snažnoj tražnji iz Azije i Afrike

Hajneken, jedan od vodećih svetskih proizvođača piva, objavio je finansijske rezultate za prvo polugodište, potvrđujući rast prihoda od 2,7 odsto na ukupno 14,8 milijardi evra. Neto dobit kompanije porasla je više od 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, premašivši 1,2 milijarde evra, saopštila je kompanija. Ovi rezultati dolaze u trenutku kada se beleži pad prodaje u Evropi i sprovođenje značajnih mera restrukturiranja.

Prihodi porasli uprkos regionalnim razlikama

Ukupna zapremina prodatog piva porasla je 1,6 odsto i iznosila je 142,8 miliona hektolitara. Kao rezultat toga, rast prodaje zabeležen je pre svega na tržištima Azije, Afrike i Bliskog istoka. S druge strane, prodaja u Evropi pala je za 0,6 odsto, dok su tržišta Severne i Južne Amerike zabeležila pad od 3,4 odsto. Ipak, ta dva regiona ostaju najveća tržišta za Hajneken. Najveći doprinos rastu dao je glavni brend Hajneken, sa povećanjem prodaje od 5,3 odsto, zahvaljujući tražnji za Hajneken silver i bezalkoholnom varijantom Hajneken 0.0. Azijski brend Tajger takođe je vratio rast.

Restrukturiranje i izazovi u evropskoj logistici

Kao deo plana za smanjenje troškova, Hajneken je u prvoj polovini godine ukinuo oko 3.000 radnih mesta. Kompanija planira ukupno smanjenje broja zaposlenih za 5.000 do 6.000, uključujući i pozicije u sedištu u Amsterdamu. Harold van den Bruk, glavni finansijski direktor, izrazio je zadovoljstvo ostvarenim rezultatima, ali je upozorio na potencijalne izazove. „Nizak vodostaj reka u Evropi mogao bi povećati transportne troškove i otežati rečni prevoz robe“, izjavio je Van den Bruk. Ovakve klimatske promene, kao što su ekstremne vrućine i suša, mogu dodatno uticati na logistiku i troškove kompanije.

Menadžment i dalji pravci

Hajneken je potvrdio da će brazilski menadžer Rafael Oliveira preuzeti funkciju izvršnog direktora od 1. oktobra. On će zameniti Dolfa van den Brinka, koji je podneo ostavku krajem maja. S obzirom na aktuelne izazove u Evropi, kompanija će nastaviti da prati tržišne trendove i prilagođava se potražnji u različitim regionima. Povećanje prihoda i dobiti pokazuje otpornost poslovnog modela kompanije, ali dalji rast zavisiće od globalnih ekonomskih i klimatskih uslova. Ovi rezultati potvrđuju važnost diverzifikacije i prilagođavanja strategije na globalnom tržištu piva.

Pročitaj još

Domaće

Nemačka čini 23,8 odsto BDP-a Evropske unije, Francuska i Italija slede

Tri najveće ekonomije EU ostvarile su više od polovine ukupnog BDP-a, dok Malta ima svega 0,1 odsto udela

Objavljeno pre

14 sati

,

avgust 7, 2026

Objavio:

Nemačka čini 23,8 odsto BDP-a Evropske unije, Francuska i Italija slede – BDP Evropske unije

Tri najveće ekonomije EU ostvarile su više od polovine ukupnog BDP-a, dok Malta ima svega 0,1 odsto udela

Evrostat je objavio da je vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije u 2025. godini dostigla 18,8 biliona evra. Ključni podatak iz izveštaja jeste da Nemačka i dalje predvodi ekonomiju EU sa BDP-om od 4,5 biliona evra, što predstavlja 23,8 odsto ukupnog BDP-a Unije.

Doprinos ključnih zemalja ukupnom BDP-u EU

Francuska je druga po snazi sa 15,8 odsto, dok Italija čini 12 odsto ekonomije Evropske unije. Te tri zemlje zajedno učestvuju sa više od polovine ukupne ekonomske aktivnosti u Uniji. Kao rezultat toga, njihova uloga u industrijskom, trgovinskom i finansijskom sektoru ostaje od izuzetnog značaja za stabilnost i razvoj evropskog tržišta. Osim toga, Španija je ostvarila udeo od devet odsto u ukupnoj privredi, dok Holandija doprinosi sa 6,3 odsto, a Poljska sa 4,9 odsto.

Najmanje ekonomije i struktura BDP-a u Evropskoj uniji

S druge strane, najmanje ekonomije Evropske unije imaju značajno manji udeo u ukupnom BDP-u. Malta je registrovala samo 0,1 odsto, dok Kipar, Estonija i Letonija svaka učestvuju sa po 0,2 odsto. Ovi podaci potvrđuju veliku koncentraciju ekonomske moći u rukama nekoliko najvećih država članica. Prema Evrostatu, ukupna vrednost BDP-a od 18,8 biliona evra jasno ukazuje na razlike u ekonomskoj snazi unutar Unije.

Širi ekonomski značaj BDP-a Evropske unije

Bruto domaći proizvod (BDP) meri ukupnu vrednost proizvedenih dobara i usluga na teritoriji određene zemlje ili regiona u određenom periodu. U slučaju Evropske unije, BDP je ključni indikator za poređenje ekonomske razvijenosti između država članica. Kada tri najveće privrede – Nemačka, Francuska i Italija – ostvaruju više od polovine ukupnog BDP-a Unije, to odražava njihove centralne pozicije u evropskim industrijskim i finansijskim tokovima. Pored toga, zemlje sa manjim udelima, poput Malte, Kipra, Estonije i Letonije, suočavaju se sa izazovima u privlačenju investicija i podizanju konkurentnosti na zajedničkom tržištu. Na kraju, podaci Evrostata omogućavaju analizu trendova i strategija za uravnoteženiji ekonomski razvoj u okviru Evropske unije.

Pročitaj još

U Trendu