Cene usluga čuvanja dece porasle 26,5% u dve godine, mesečno angažovanje premašuje 100.000 dinara

Tržište dadilja u Srbiji beleži značajan rast potražnje i profesionalizacije usluga kućnog čuvanja dece. Prema podacima iz 2026. godine, satnica za čuvanje dece kreće se od 700 do 1.500 dinara, dok prosečna satnica u Beogradu iznosi 774 dinara. U Novom Sadu je prosečna satnica oko 640, a u Nišu 611 dinara. Dugoročni, odnosno full-time angažmani, uobičajeno počinju od 800 do 1.000 evra mesečno, a za specijalizovane profile ili međunarodne porodice iznosi mogu biti i viši.

Roditelji najčešće traže proverene kandidate sa iskustvom, referencama, poznavanjem prve pomoći i razvojnim znanjima. Osim toga, sve češće se očekuje fleksibilnost za rad uveče, vikendima i tokom putovanja. “Primećujemo rast potražnje, ali još više promenu u tome šta roditelji očekuju. Traže se provereni kandidati sa iskustvom sa bebama i malom decom, dobrim referencama, komunikacionim veštinama i stabilnošću”, izjavila je Marija Stojiljković iz agencije Royal Nanny.

Povećanje cena usluga i razvoj premijum segmenta

Cene usluga čuvanja dece u poslednje dve godine značajno su porasle. Prema zvaničnom cenovniku Bebi servisa u Beogradu, mesečno osmočasovno čuvanje jednog deteta koštalo je 58.857 dinara u avgustu 2024. godine, zatim 67.685 dinara u februaru 2025, dok najnovija cena iznosi 74.455 dinara. To predstavlja rast od približno 26,5% za nešto više od dve godine. Četiri sata dnevno sada koštaju 52.655 dinara mesečno, pet sati 60.061, a šest sati 69.672 dinara. Za dvoje dece i osam sati dnevno cena je 89.346 dinara mesečno.

Kod privatnih agencija, cene se kreću i znatno više, u zavisnosti od broja i uzrasta dece, iskustva, znanja stranih jezika i dodatnih obaveza. “Za puno radno vreme za jedno dete, teško je pronaći dadilju za manje od 100.000 dinara mesečno, dok je za dvoje dece taj iznos često iznad 120.000 dinara. Okvirna mesečna zarada najčešće se kreće između 116.000 i 170.000 dinara”, navodi Stojiljković.

Deficit kadrova i nove kompetencije

Ponuda profesionalnih dadilja ne prati potražnju. Agencije ističu da je sve teže pronaći kandidate sa iskustvom u radu sa novorođenčadima, prevremeno rođenim bebama, blizancima ili decom kojoj je potrebna dodatna razvojna podrška. “Najteže je pronaći dadilje sa iskustvom u radu sa novorođenčadima, prevremeno rođenim bebama, blizancima i decom kojoj je potrebna dodatna razvojna podrška. Deficitarni su i profili za noćni rad, rota angažmane, česta putovanja i rad na stranom jeziku”, izjavila je Jelena Ćirić, direktorka Škole za dadilje.

Osim toga, na tržištu je razvijen i premijum segment. Servisi poput Kolibri Babysitting u Beogradu, koji posluju kao “boutique private childcare”, fokusirani su na dugoročne i međunarodne angažmane i dodatne stručne obuke. Posao dadilje ostaje pretežno ženska profesija, dok se muškarci ređe pojavljuju, uglavnom kao edukatori ili sportski pratioci.

Cene i uslovi za roditelje i dadilje

Cene usluga povremenog čuvanja dece u 2026. godini kreću se od 700 do 1.500 dinara po satu, u zavisnosti od potreba i profila. Prema platformi Babysits, prosečna satnica koju dadilje u Srbiji traže iznosi 720 dinara. Na cenu po satu utiču iskustvo, rad sa novorođenčadima, znanje jezika, rad vikendom i uveče, kao i dodatne obaveze. “Usluge dadilja više nisu luksuz, već potreba”, izjavila je Marina Aćimović iz Bebi servisa Grada Beograda. Dodala je da je to posebno važno za roditelje koji rade u smenama, imaju noćna dežurstva ili poslove van standardnog radnog vremena.

Kao rezultat, deficit profesionalnih dadilja i rast potražnje doveli su do povećanja cena i profesionalizacije sektora. Očekivanja roditelja danas uključuju znanja o ranom razvoju, ishrani, higijeni, bezbednom spavanju i jasnoj komunikaciji. Uporedo sa tim, agencije ističu da je za dugoročno poverenje presudna stručnost, reference i proverenost kandidata.

Država izdvaja ukupno milijardu evra za „Karticu posvećenu tebi“ u 2026. i 2027. godini, ciljajući siromašna domaćinstva

Italija je usvojila novi paket pomoći građanima sa niskim prihodima, na osnovu koga će 1,18 miliona domaćinstava dobijati po 500 evra godišnje za kupovinu prehrambenih proizvoda. Ova mera, poznata kao „Kartica posvećena tebi“, biće finansirana iz državnog budžeta sa ukupno milijardu evra tokom 2026. i 2027. godine. Program predviđa da korisnici ne podnose zahteve, već ih automatski identifikuje Nacionalni institut za socijalno osiguranje (INPS) u saradnji sa nacionalnim udruženjem opština (ANCI).

Detalji državnog programa pomoći

Prema odluci italijanske vlade, svako domaćinstvo koje ispunjava uslove primaće 500 evra godišnje putem posebne kartice. Kartica omogućava kupovinu širokog spektra prehrambenih proizvoda, ali ne i alkoholnih pića. Postojeći korisnici dobiće automatsku dopunu, dok će novim korisnicima kartica biti dostavljena na adresu. Takođe, od 2026. godine ukida se mogućnost korišćenja kartice za kupovinu goriva, koja je ranije postojala. Ova promena ima za cilj da fokusira potrošnju na hranu, što je prema rečima Franceska Lolobriđide, ministra poljoprivrede, dalo pozitivan efekat na italijanske proizvođače.

Uticaj na domaću proizvodnju i ulaganja države

Lolobriđida je naveo da se 90 odsto korisnika kartice vremenom odlučuje za prehrambene proizvode proizvedene u Italiji, što dodatno jača domaću poljoprivredu i industriju hrane. Kao rezultat toga, program ima dvostruki efekat: pomaže socijalno ugroženima i istovremeno podstiče lokalnu ekonomiju. Ukupna ulaganja države u ovaj program od 2023. do 2027. godine premašiće 2,7 milijardi evra, čime se potvrđuje strateška orijentacija ka smanjenju siromaštva i podršci domaćem sektoru hrane.

Procedura i očekivani efekti na društvo

Korisnici „Kartice posvećene tebi“ ne moraju da podnose pojedinačne zahteve, jer ih institucije automatski identifikuju na osnovu podataka o prihodima. Ovaj pristup pojednostavljuje distribuciju i minimizuje birokratske prepreke. Pored toga, izostavljanje mogućnosti kupovine goriva dodatno usmerava sredstva tamo gde su najpotrebnija. Italija ovim programom nastoji da pruži direktnu podršku siromašnim domaćinstvima, ali i da podstakne potrošnju domaćih proizvoda. Očekuje se da će ovakve mere doprineti smanjenju socijalnih razlika i stabilizaciji osnovnih životnih uslova najugroženijih slojeva stanovništva.

Konsolidacija u automobilskoj industriji: Cimos sada pod hrvatskim vlasništvom, 1.200 radnika u pet pogona u regionu

Vero Automotive, hrvatska kompanija, preuzela je 100 odsto akcija Cimosa od nemačkog Mutaresa, završivši menadžersko preuzimanje kompanije sa sedištem u Kopru. Preuzimanje Cimosa, koji ostvaruje oko 120 miliona evra godišnjih prihoda i zapošljava približno 1.200 radnika, deo je šireg trenda konsolidacije u automobilskoj industriji. Ova akvizicija obuhvata proizvodne pogone u Buzetu, Roču, Vuzenici, Gradačcu i Kikindi.

Prihodi i tržišna pozicija Cimosa

Grupacija Cimos sa upravom u Sloveniji i pet proizvodnih lokacija u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini specijalizovana je za proizvodnju ključnih automobilskih komponenti. Među glavnim proizvodima su kućišta turbo-kompresora, nosači motora, kočioni diskovi i bubnjevi, kao i delovi menjača. Kompanija ostvaruje godišnje prihode od oko 120 miliona evra, a zapošljava oko 1.200 radnika na regionalnom nivou. Ključni kupci Cimosa su međunarodni giganti automobilske industrije poput Garrett Motion, Audi, BMW, Lamborghini, VW, Mercedes-Benz, Danfoss, ZF, Magna, Nolicom, BMTS Technology i BorgWarner. Kao rezultat toga, Cimos ima stabilnu tržišnu poziciju u lancu snabdevanja za vodeće proizvođače automobila.

Menadžersko preuzimanje i strategija novog vlasnika

U okviru menadžerskog preuzimanja, vlasništvo Cimosa prešlo je na novu strukturu, dobro upoznatu sa poslovanjem kompanije. Vero Automotive najavio je da ne planira suštinske promene strategije niti poslovnog modela Cimosa. „Cimos će i dalje biti prvenstveno usmeren na automobilsku industriju i razvoj odnosa sa ključnim kupcima, uz istovremeno traženje novih poslovnih prilika i dalje jačanje konkurentnosti grupacije. Naš cilj je da stvorimo temelje za održivi rast. To podrazumeva i određena prilagođavanja i optimizaciju poslovanja tamo gde budu potrebni, ali uz odgovoran pristup prema zaposlenima, kupcima i poslovnim partnerima. Svesni smo da je pred nama mnogo posla, ali verujemo da Cimos ima kvalitetnu osnovu na kojoj možemo dalje da gradimo“, naveli su iz Vero Automotive, čije će sedište uskoro biti u Buzetu.

Istorijski kontekst i značaj akvizicije

Podsetimo, nemački Mutares preuzeo je Cimos 2022. godine od investicionog fonda TCH, dela italijanskog Palladio Holdinga, koji je 2017. otkupio slovenačke državne udela i preuzeo finansijske obaveze Cimosa prema bankama. Ova najnovija promena vlasništva deo je kontinuiteta transformacija koje Cimos prolazi poslednjih godina, u skladu sa turbulencijama i prilagođavanjima u evropskom automobilskom sektoru. Tržišni pritisci, digitalizacija i prelazak na elektromobilnost utiču na dobavljače i zahtevaju povećanu efikasnost i fleksibilnost. S druge strane, stabilna baza kupaca i tehnička ekspertiza predstavljaju konkurentsku prednost Cimosa u daljem razvoju.

Implikacije za zaposlene i regionalnu privredu

Preuzimanjem Cimosa, Vero Automotive ističe da ostaje posvećen odgovornom pristupu prema zaposlenima, kupcima i partnerima. Grupa planira optimizaciju poslovanja samo gde je to neophodno, ali bez radikalnih promena za radnu snagu ili ključne klijente. Ova transakcija, kao rezultat, doprinosi stabilnosti lanca snabdevanja automobilske industrije u regionu i otvara prostor za dalji održivi rast. Konsolidacija ovog tipa u automobilskoj industriji često donosi poboljšanja u efikasnosti i tehnološkoj nadogradnji, što je posebno važno u uslovima sve veće konkurencije na evropskom tržištu.