Domaće

OTP Grupa povećala dobit na 1,56 milijardi evra, ubrzan rast kreditiranja

Banka zabeležila rast neto kamatnih prihoda od 13 odsto i jačanje kapitalne pozicije uz stabilnu kreditnu aktivnost

Objavljeno pre

2 minuta

avgust 6, 2026

Objavio:

biznis

OTP Grupa povećala dobit na 1,56 milijardi evra, ubrzan rast kreditiranja – OTP Grupa dobit

Foto Izvor: Pixabay / Pexels

Banka zabeležila rast neto kamatnih prihoda od 13 odsto i jačanje kapitalne pozicije uz stabilnu kreditnu aktivnost

OTP Grupa ostvarila je konsolidovanu dobit od 1,56 milijardi evra u prvom polugodištu 2026. godine. Neto dobit posle oporezivanja iznosila je 580 milijardi forinti (1,56 milijardi evra), što je dva odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazao je finansijski izveštaj. Kreditna aktivnost banke nastavila je ubrzano da raste, dok su ključni pokazatelji kvaliteta portfelja ostali povoljni.

Prihodi i operativni troškovi nastavili rast

Prijavljena konsolidovana dobit posle oporezivanja dostigla je 483 milijarde forinti (1,30 milijardi evra). Na taj rezultat su uticali godišnji posebni porezi, nadzorne naknade i druge jednokratne stavke koje su evidentirane početkom godine. Dobit pre oporezivanja porasla je tri odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je rast bez uticaja kursnih razlika iznosio osam odsto.Na ukupne prihode značajno je uticao rast neto kamatnih prihoda od 13 odsto. Kada se isključi uticaj kursa, taj rast je 19 odsto. Neto kamatna marža poboljšana je za 31 bazni poen i sada iznosi 4,61 odsto. Ovakav rezultat postignut je zahvaljujući rastu obima poslovanja i povoljnim maržama na ključnim tržištima, uključujući Mađarsku i Uzbekistan.Operativni troškovi povećani su za 12 odsto, odnosno 16 odsto bez uticaja kursa. Povećanje je prvenstveno posledica rasta zarada usled inflacije, povećanja broja zaposlenih i ulaganja u informacionu tehnologiju.

Kvalitet portfelja i struktura kreditiranja

Osnovni pokazatelji kvaliteta portfelja ostali su stabilni. Udeo kredita u fazi 3 smanjen je za 0,3 procentna poena u odnosu na kraj 2025. godine, na 3,2 odsto. Ukupni troškovi rizika pali su za 16 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, uprkos dodatnim rezervisanjima zbog ograničenja kamatnih stopa u Mađarskoj.Konsolidovani obim kredita klijentima koji donose prihod povećan je za osam odsto u prvom polugodištu, odnosno 17 odsto na godišnjem nivou bez uticaja kursnih razlika. Stambeni krediti ostali su glavni pokretač rasta, uz povećanje od 12 odsto zahvaljujući programu Home Start. Potrošački krediti porasli su sedam odsto, a lizing segment beleži snažan rast.

Kapitalna pozicija i perspektive za 2026. godinu

Depoziti klijenata povećani su za šest odsto kada se isključi uticaj kursnih razlika, a neto odnos kredita i depozita iznosio je 78 odsto krajem juna. Ova struktura potvrđuje uravnoteženost izvora finansiranja, što podržava nastavak rasta kreditiranja.Na kraju juna, stopa osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosila je 17,6 odsto, dok je ukupna stopa adekvatnosti kapitala dostigla 20,3 odsto. Emisija instrumenata dopunskog kapitala Tier 2 vredna milijardu evra predstavljala je najveću transakciju u istoriji banke i dodatno je ojačala ukupnu kapitalnu poziciju.Uprava OTP Grupe izmenila je deo očekivanja za 2026. godinu. Neto kamatna marža u prvom polugodištu dostigla je 4,61 odsto, što je iznad 4,34 odsto iz 2025. godine. Organski rast kredita, prilagođen za kursne razlike, mogao bi ostati na oko 15 odsto. Očekuje se da će profil kreditnog rizika biti sličan prošlogodišnjem, dok bi odnos troškova i prihoda mogao blago da poraste.

Povezano

Ne propustite

Napred razvoj završava otkup 9,79% akcija Energoprojekta po ceni od 452,25 dinara

Pročitaj još

Domaće

Napred razvoj završava otkup 9,79% akcija Energoprojekta po ceni od 452,25 dinara

Prinudni otkup akcija Energoprojekta privodi kraju višegodišnje preuzimanje, uprkos odluci Upravnog suda iz juna

Objavljeno pre

23 minuta

avgust 6, 2026

Objavio:

biznis

Napred razvoj završava otkup 9,79% akcija Energoprojekta po ceni od 452,25 dinara – prinudni otkup akcija Energoprojekta

Prinudni otkup akcija Energoprojekta privodi kraju višegodišnje preuzimanje, uprkos odluci Upravnog suda iz juna

Napred razvoj privodi kraju proces prinudnog otkupa preostalih 9,79 odsto akcija Energoprojekta, po ceni od 452,25 dinara po akciji. Odluka Skupštine akcionara upisana je u Agenciji za privredne registre, što označava završnu fazu preuzimanja koje traje od 2017. godine. Proces prinudnog otkupa akcija Energoprojekta odvija se iako je Upravni sud u junu poništio rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, kojim je bilo odobreno objavljivanje ponude za preuzimanje.

Prinudni otkup akcija Energoprojekta i pravni kontekst

Manjinski akcionari, koji su do sada držali 9,79 odsto akcija Energoprojekta, moraće da ih prodaju Napred razvoju po utvrđenoj ceni od 452,25 dinara po akciji. Time se, kao rezultat, formalno završava višegodišnji proces konsolidacije vlasništva u jednoj od najznačajnijih građevinskih kompanija u Srbiji. Ovaj korak sledi nakon što je Napred razvoj, zajedno sa povezanim kompanijama, još 2017. godine stekao većinsko vlasništvo u Energoprojektu.

Odluka Upravnog suda i reakcija regulatora

Iako je Upravni sud doneo odluku u junu kojom poništava rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine, nadležni iz Komisije naglašavaju da sama presuda ne utiče na već sprovedene transakcije. Vlasnička struktura ostaje nepromenjena, što znači da manjinski akcionari ne mogu povratiti svoje akcije na osnovu ove sudske odluke. Milko Štimac, bivši predsednik Komisije za hartije od vrednosti, ocenjuje da odluka suda eventualno otvara mogućnost za potraživanje naknade štete od strane akcionara koji smatraju da su oštećeni, ali ne omogućava povrat vlasništva.

Širi značaj prinudnog otkupa za tržište kapitala

Prinudni otkup akcija je mehanizam koji omogućava većinskom vlasniku da preuzme stopostotnu kontrolu nad kompanijom, po unapred utvrđenoj ceni. U slučaju Energoprojekta, ovaj proces osigurava Napred razvoju potpunu konsolidaciju upravljanja i budućih poslovnih odluka. S druge strane, ovakve transakcije često izazivaju nezadovoljstvo kod manjinskih akcionara, posebno kada postoji sudski spor ili neslaganje oko cene otkupa. Ipak, tržišna praksa u Srbiji pokazuje da se većina ovakvih procesa završava u korist većinskog vlasnika, dok pravne procedure uglavnom ne utiču na završetak preuzimanja već sprovedenih akcija. Kao rezultat, završetak otkupa akcija Energoprojekta po ceni od 452,25 dinara po akciji predstavlja kraj jednog od najdužih procesa preuzimanja na domaćem tržištu kapitala. Ovaj slučaj može poslužiti kao primer za buduće transakcije sličnog tipa, ali i kao podsticaj za raspravu o pravima manjinskih akcionara i efikasnosti pravne zaštite u procesu preuzimanja kompanija.

Pročitaj još

Domaće

IKT sektor u evrozoni beleži pad zaposlenosti mladih od 18,6 odsto

Evropska centralna banka izveštava da je nezaposlenost mladih porasla na 15,1 odsto, dok ukupna stopa u evrozoni iznosi 6,3 odsto

Objavljeno pre

33 minuta

avgust 6, 2026

Objavio:

biznis

IKT sektor u evrozoni beleži pad zaposlenosti mladih od 18,6 odsto

Evropska centralna banka izveštava da je nezaposlenost mladih porasla na 15,1 odsto, dok ukupna stopa u evrozoni iznosi 6,3 odsto

Evropska centralna banka objavila je podatke koji pokazuju da je IKT sektor u evrozoni zabeležio pad zaposlenosti mladih od 18,6 odsto između prvog kvartala 2023. i prvog kvartala 2026. godine. Ovaj trend najviše je pogodio populaciju uzrasta od 15 do 24 godine, dok je ukupna stopa nezaposlenosti u evrozoni blago opala na 6,3 odsto u istom periodu. Stopa nezaposlenosti mladih, međutim, porasla je na 15,1 odsto, što ukazuje na produbljivanje problema zapošljavanja za ovu starosnu grupu.

Nezaposlenost mladih i IKT sektor

Prema analizi Evropske centralne banke, usporavanje tržišta rada u evrozoni započeto 2023. godine negativno je uticalo na sve segmente, ali su mladi radnici i sektor informacione i komunikacione tehnologije (IKT) najviše pogođeni. Dok je u drugim industrijama, kao što su trgovina, ugostiteljstvo, građevina, industrija i usluge, pad zaposlenosti bio u skladu sa cikličnim hlađenjem posle pandemijskog perioda rasta, u IKT sektoru zabeležen je značajno veći pad. Zaposlenost mladih u IKT sektoru smanjila se za 18,6 odsto u tri godine, što je mnogo više nego što bi se moglo objasniti samo opštim ekonomskim ciklusom. Analitičari ECB ističu da ovakav pad ukazuje na dublje strukturne promene u IT industriji, koje prevazilaze tipične oscilacije tržišta rada.

Pesimizam mladih sa visokim obrazovanjem

U istraživanju koje je sprovela Evropska centralna banka o očekivanjima potrošača, nezaposleni mladi sa fakultetskim diplomama izražavaju izuzetno negativne stavove prema trenutnim mogućnostima zapošljavanja. Kao glavni razlog za pesimizam, mladi sa visokim obrazovanjem navode nedostatak odgovarajućih slobodnih radnih mesta. S druge strane, radnici sa nižim stepenom obrazovanja pokazuju manje negativan stav ka tržištu rada. Ovi podaci dodatno potvrđuju da je usporavanje tržišta rada u evrozoni, posebno u IKT sektoru, pogodilo upravo one sa najvišom kvalifikacijom.

Širi ekonomski kontekst i posledice

Opšti pad zaposlenosti u evrozoni posledica je cikličnog hlađenja nakon godina snažnog privrednog rasta koji je usledio posle pandemije. Ipak, podaci ukazuju da je nezaposlenost mladih i gubitak radnih mesta u IKT sektoru iznad proseka i nose dugoročne posledice po tržište rada i tehnološki razvoj regiona. Kao rezultat, mladi sa visokim obrazovanjem i dalje se suočavaju sa izazovima pri zapošljavanju, što može uticati i na ukupnu konkurentnost evropske digitalne ekonomije. Strukturne promene u IT industriji zahtevaju dodatne analize i prilagođavanje politika zapošljavanja, kako bi se sprečilo dalje produbljivanje jaza između potreba tržišta i kvalifikacija radne snage.

Pročitaj još

Domaće

Slovenija premašila prag cene sreće sa prosečnom platom od 42.800 dolara

Jedina zemlja među 50 analiziranih gde prosečna zarada prelazi nivo životnog zadovoljstva, Srbija na 24. mestu

Objavljeno pre

1 sat

avgust 6, 2026

Objavio:

biznis

Slovenija premašila prag cene sreće sa prosečnom platom od 42.800 dolara – cena sreće

Jedina zemlja među 50 analiziranih gde prosečna zarada prelazi nivo životnog zadovoljstva, Srbija na 24. mestu

Slovenija je postala jedina zemlja na svetu čija prosečna godišnja plata premašuje prag poznat kao „cena sreće“, pokazuje analiza kompanije Remitly na osnovu podataka iz istraživanja Univerziteta Purdue i Međunarodne organizacije rada. Prosečna plata u Sloveniji iznosi 42.800 dolara, što je 16,3 odsto više od procenjene „cene sreće“ koja iznosi 36.800 dolara. Ova tačka označava nivo prihoda iznad kojeg dalji rast zarade ne donosi dodatno povećanje životnog zadovoljstva.

Prosečne plate i prag cene sreće u zemljama Evrope

Analiza je obuhvatila 50 država, uz korekcije za kupovnu moć, inflaciju i devizne kurseve. U većini zemalja, prosečne zarade su ispod praga koji istraživači povezuju sa najvećim zadovoljstvom. Najbliže Sloveniji su Luksemburg, gde prosečna plata dostiže 92,8 odsto praga cene sreće, zatim Estonija sa 90,5 odsto, Singapur sa 90 odsto i Litvanija sa 89,2 odsto. Zanimljivo je da centralna i istočna Evropa dominiraju među prvih 11 mesta — Estonija, Litvanija, Češka, Letonija, Grčka, Rumunija i Poljska su na listi visoko plasiranih zemalja. Iako su im plate niže od najrazvijenijih država, i sam prag za zadovoljstvo je niži, što smanjuje razliku između zarade i potrebnog iznosa.

Srbija daleko od praga, visoke plate ne garantuju sreću

Srbija se nalazi na 24. mestu, sa prosečnom zaradom koja pokriva 56,2 odsto cene sreće. To pokazuje da je za domaće zaposlene još uvek značajan jaz između realnih prihoda i nivoa neophodnog za maksimalno životno zadovoljstvo. S druge strane, u državama sa visokim platama, kao što su Sjedinjene Američke Države, Australija ili Velika Britanija, prag sreće je znatno viši. U SAD, prosečna godišnja plata iznosi 75.300 dolara, ali procenjena cena sreće dostiže 134.800 dolara, pa prosečna zarada pokriva samo 55,8 odsto praga. U Australiji je odnos još izraženiji — prosečna plata od 59.000 dolara čini tek 36,6 odsto potrebnog iznosa, dok je u Velikoj Britaniji taj procenat 35,9 odsto, a u Kanadi 44,4 odsto. Na začelju liste je Ekvador sa tek 32,9 odsto pokrivenosti cene sreće. Ovi podaci pokazuju da visoke nominalne zarade same po sebi nisu dovoljne za dostizanje praga subjektivnog blagostanja, jer je i prag cene sreće u tim državama znatno viši.

Metodologija i širi značaj rezultata

Analiza kompanije Remitly bazira se na istraživanju Univerziteta Purdue, koje je utvrdilo globalni prag prihoda za najveće životno zadovoljstvo. Svi podaci su prilagođeni za kupovnu moć i inflaciju, u skladu sa metodologijom Međunarodne organizacije rada. Cena sreće predstavlja psihološki prag, a ne ekonomski minimum za život. Kao rezultat, poređenje između zemalja osvetljava koliko su ekonomije u stanju da obezbede materijalnu osnovu za subjektivnu dobrobit građana. Srbija, sa 56,2 odsto pokrivenosti, ostaje iza proseka centralne Evrope, dok Slovenija kao lider ističe značaj ravnoteže između realnih prihoda i očekivanja stanovništva. Na globalnom nivou, podaci ukazuju da povećanje plate iznad određene tačke ne donosi dodatnu sreću, što je važno za ekonomske politike usmerene ka kvalitetu života.

Pročitaj još