Najnovija australijska studija otkriva da ishrana trudnica nije presudna za sprečavanje alergija kod dece

Australijski naučnici nedavno su objavili rezultate velike studije o unosu jaja i kikirikija u trudnoći. Njihovi nalazi pokazuju da povećan unos ovih namirnica tokom trudnoće ili dojenja ne smanjuje rizik od alergija kod beba. Mnoge žene pitaju se da li način ishrane u trudnoći može zaštititi dete, ali podaci iz Australije pružaju nove smernice.

Studija je obuhvatila 2.137 trudnica iz različitih regiona. Sve učesnice su imale povećan rizik za alergije kod dece zbog porodične anamneze. Istraživači su ih podelili u dve grupe. Prva grupa je konzumirala najmanje šest jaja i 60 kikirikija nedeljno. Druga grupa je unosila do tri jajeta i 30 kikirikija nedeljno. Praćenje je počelo od 23. nedelje trudnoće i nastavilo se do četvrtog meseca nakon porođaja.

Unos jaja i kikirikija u trudnoći ne smanjuje rizik od alergija kod beba

Stručnjaci su, godinu dana nakon rođenja dece, uradili testove na alergije u dečijim bolnicama. Rezultati su pokazali da nema značajne razlike između grupa. U grupi sa visokim unosom alergena, 7,8 odsto dece razvilo je alergiju. U kontrolnoj grupi taj procenat bio je 8,4. Stopa alergije na jaja iznosila je 6,2 odsto u prvoj grupi, dok je u drugoj bila 7,2 odsto. Štaviše, alergija na kikiriki javila se kod 2,6 odsto dece u obe grupe. Takođe, nije bilo razlike u pojavi ekcema među bebama.

Ovi podaci ukazuju na to da trudnice ne moraju unositi veće količine jaja i kikirikija u pokušaju da zaštite bebu od alergija. Ipak, važno je naglasiti da uravnotežena ishrana tokom trudnoće ostaje ključna za zdravlje majke i deteta.

Pravovremeno uvođenje čvrste hrane važnije za prevenciju alergija

Do skoro su mnogi verovali da izbegavanje alergena tokom trudnoće može smanjiti rizik od alergija kod dece. Međutim, savremena istraživanja pokazuju suprotno. Najnoviji podaci naglašavaju značaj pravovremenog uvođenja čvrste hrane, uključujući alergene, u periodu između četvrtog i šestog meseca života deteta.

Zapravo, autori studije ističu: “Dodavanje velikih količina jaja i kikirikija u ishranu tokom trudnoće ne smanjuje rizik od alergija kod deteta. Najvažnije je da majke imaju uravnoteženu ishranu, bez nepotrebnih ograničenja.”

Kao rezultat, stručnjaci preporučuju ženama da ne prave suvišne promene u svojoj ishrani iz straha od alergija kod bebe. Pored toga, savetuje se da pažljivo prate preporuke o uvođenju čvrste hrane i da sve nove namirnice uvode u dogovoru sa pedijatrom.

Zbog toga, ova studija može doneti olakšanje mnogim budućim mamama. One ne moraju dodatno brinuti o unosu jaja i kikirikija kako bi zaštitile svoje dete od alergija. Na kraju, najvažnije je pratiti savete stručnjaka i fokusirati se na uravnoteženu i raznovrsnu ishranu tokom trudnoće.

Istraživanje pokazuje da đumbir može doprineti toplijim stopalima i boljoj cirkulaciji tokom hladnih dana

Mnoge žene tokom zime ili pri smanjenoj fizičkoj aktivnosti primećuju problem kao što su hladne noge i slaba cirkulacija. Ovaj osećaj često ne nestaje čak ni uz debele čarape ili pokrivače. Zbog toga je važno znati kako prirodni sastojci kao što je đumbir mogu pomoći kod hladnih nogu i slabe cirkulacije.

Pre svega, hladne noge pogađaju žene svih uzrasta, ali se češće javljaju u hladnom periodu godine. Simptomi mogu biti neprijatan osećaj hladnoće, povremeni trnci ili umor u stopalima. Uzrok je najčešće usporena cirkulacija, iako na to mogu uticati i drugi zdravstveni faktori. Osim toga, mnoge žene traže prirodne načine da poboljšaju protok krvi i smanje osećaj nelagodnosti.

Đumbir i hladne noge: šta pokazuje istraživanje

Naučna istraživanja sve češće ukazuju na to da đumbir može imati pozitivan efekat na cirkulaciju. U jednom ispitivanju, žene koje su pile napitak sa ekstraktom đumbira imale su toplije dlanove i stopala do sat vremena nakon konzumacije. Štaviše, toplota koju osećate posle napitka sa đumbirom nije samo posledica tople vode već i aktivnih sastojaka iz ove biljke. Gingeroli, prirodna jedinjenja iz đumbira, stimulišu prijatan osećaj toplote iznutra.

Zbog toga, žene koje često imaju problem sa hladnim nogama mogu razmisliti o uvođenju đumbira u svakodnevnu ishranu. Ipak, važno je znati da đumbir ne zamenjuje medicinsku dijagnozu niti može rešiti ozbiljne probleme sa cirkulacijom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Kako pravilno koristiti đumbir za toplija stopala

Najbolje je koristiti svež đumbir. Pre svega, odsecite parče dužine oko dva centimetra, izrendajte ga ili isecite na tanke listiće. Potom prelijte sa 250 ml vruće vode. Ostavite da odstoji 8 do 10 minuta pod poklopcem, procedite i po želji dodajte limun ili malo meda kad se napitak prohladi. Optimalna količina je jedna do dve šolje dnevno, što odgovara oko 3 do 4 grama svežeg đumbira. Veće doze mogu kod nekih žena izazvati nelagodnost u stomaku ili gorušicu. Ako koristite lekove za razređivanje krvi ili imate probleme sa želucem, pre upotrebe đumbira obavezno se posavetujte sa lekarom.

Ponekad hladne noge mogu biti znak ozbiljnijih stanja kao što su anemija (nedostatak gvožđa), problemi sa štitnom žlezdom ili dijabetes (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Kada se, osim hladnoće, jave bolovi u listovima pri hodu, otoci, rane koje ne zarastaju ili nagle promene boje prstiju, važno je što pre potražiti pomoć lekara.

Praktični saveti za bolju cirkulaciju i toplija stopala

Osim upotrebe đumbira, redovno kretanje može mnogo pomoći. Na primer, čak i deset minuta šetnje na svaka dva sata sedenja poboljšava protok krvi. Preuske čarape ili sedenje sa prekrštenim nogama mogu otežati cirkulaciju, pa ih treba izbegavati. Uveče možete ugrejati stopala toplom kupkom na oko 37 stepeni i dobro obrisati prostor između prstiju. Đumbir može biti koristan dodatak, ali nije jedino rešenje.

Na kraju, male promene kao što su više šetnje, pravilna ishrana i prirodni napici često donose olakšanje. Hladne noge i slaba cirkulacija zahtevaju pažnju, jer mogu ukazivati na potrebe vašeg tela. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.

Velika britanska studija otkriva kako svakodnevni stres povećava rizik od srčanih bolesti kod žena svih uzrasta

Dugotrajni hronični stres utiče na skrivena zapaljenja i zdravlje srca žena, pokazuje novo istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji na gotovo pola miliona odraslih osoba. Istraživači sa Imperial College London i MRC Laboratory of Medical Sciences analizirali su kako svakodnevni izazovi, kao što su posao i porodične obaveze, utiču na srce žena. Rezultati pokazuju da žene koje se suočavaju sa stalnim stresom mogu imati viši rizik od srčanih oboljenja, čak i kada nemaju ranije tegobe sa srcem. Pre svega, ovaj nalaz je važan jer srčana oboljenja često nastaju tiho i bez očiglednih simptoma godinama.

Istraživanje je koristilo marker GlycA iz krvi za procenu prisutnosti skrivenih zapaljenja (upala koje ne daju jasne simptome). Kod žena sa najvišim vrednostima GlycA, rizik od srčanog ili moždanog udara bio je za 43 odsto veći nego kod onih sa normalnim vrednostima. Osim toga, primećene su promene na srcu, poput zadebljanja srčanih komora i slabijeg punjenja srca krvlju. Na taj način, skrivena zapaljenja mogu neprimetno oštetiti srčani mišić kroz duži period.

Kako hronični stres utiče na skrivena zapaljenja i zdravlje srca žena

Osim stresa, istraživači su povezali povećano zapaljenje i sa načinom života, ekonomskim statusom i navikama poput pušenja i gojaznosti. Žene koje su svakodnevno izložene stresu zbog posla, brige o porodici ili finansija češće imaju povišene vrednosti zapaljenja u organizmu. S druge strane, zdrave navike, kao što su fizička aktivnost i pravilna ishrana, mogu smanjiti ovaj rizik. Štaviše, male promene u svakodnevnim navikama mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca.

Profesor Declan O’Regan sa Imperial College London objašnjava: „Naša studija ukazuje da bi milioni ljudi mogli da žive sa skrivenim zapaljenjem koje polako menja njihovo srce i uzrokuje dugotrajna oštećenja, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara. Hronično zapaljenje je složeno, ali znamo da je u vezi sa našim zdravljem i vođeno nizom faktora načina života i ekonomskih faktora – što znači da ljudi mogu da budu u većem riziku samo zbog svog okruženja, ekonomskog statusa, zdravlja porodice i načina života.“ On dodaje: „Ipak, dok rešavanje zdravstvenih nejednakosti ostaje izazov, postoje stvari koje možemo da preduzmemo u vezi sa zapaljenjem, uključujući smanjenje faktora rizika kao što su pušenje i gojaznost.“

Praktični saveti za smanjenje skrivena zapaljenja i očuvanje zdravlja srca

Osim redovnog kretanja i fizičke aktivnosti, žene mogu smanjiti rizik od skrivenih zapaljenja i zdravlje srca žena tako što će se truditi da pronađu vreme za opuštanje. Takođe, prestanak pušenja i izbalansirana ishrana bogata povrćem i voćem pozitivno utiču na zdravlje srca. Redovni medicinski pregledi mogu pomoći da se problemi otkriju na vreme, dok podrška porodice i prijatelja može znatno smanjiti uticaj stresa. Na kraju, važno je naglasiti da je svaki korak ka zdravijem načinu života važan. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.