Posle napornog radnog dana mnogi se osećaju iscrpljeno, napeto i bez energije. Rokovi, sastanci i brojne obaveze mogu ostaviti trag, pa nije neobično da se stres prenese i u vreme koje bi trebalo da bude namenjeno odmoru. Dobra vest je da nekoliko jednostavnih navika može pomoći da se telo i um lakše opuste.

Napravite kratku pauzu između posla i privatnog vremena

Ako radite od kuće ili se tek vraćate sa posla, odvojite desetak minuta za „prelaz“. Kratka šetnja, presvlačenje ili nekoliko minuta u tišini mogu pomoći da napravite jasnu razliku između poslovnih obaveza i slobodnog vremena.

Pokrenite telo

Ne morate odmah na intenzivan trening. Dovoljno je 20 do 30 minuta lagane šetnje, vožnje bicikla ili istezanja. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina, hormona koji doprinose boljem raspoloženju i smanjenju osećaja stresa.

Ograničite vreme pred ekranima

Posle celog dana provedenog uz računar ili telefon, dodatni sati na društvenim mrežama mogu povećati mentalni umor. Pokušajte da deo večeri provedete bez ekrana i posvetite se aktivnostima koje vas opuštaju.

Obratite pažnju na disanje

Nekoliko minuta sporog i dubokog disanja može pomoći da se organizam smiri. Udahnite kroz nos, zadržite dah nekoliko sekundi, a zatim polako izdahnite kroz usta. Ovu vežbu možete ponoviti nekoliko puta.

Razgovarajte sa bliskim ljudima

Podeliti utiske sa partnerom, članom porodice ili prijateljem često može biti korisno. Razgovor može pomoći da lakše sagledate situaciju i smanjite osećaj opterećenosti.

Ne preskačite kvalitetan san

Dovoljno sna jedan je od najvažnijih faktora za oporavak organizma. Stručnjaci preporučuju da odrasli uglavnom spavaju između sedam i devet sati tokom noći kako bi telo i mozak imali dovoljno vremena za regeneraciju.

Pronađite aktivnost koja vas ispunjava

Čitanje, slušanje muzike, baštovanstvo, kuvanje ili neki hobi mogu biti odličan način da skrenete misli sa poslovnih obaveza. Aktivnosti koje vas raduju doprinose osećaju zadovoljstva i lakšem opuštanju.

Stres je sastavni deo svakodnevnog života i nije ga moguće potpuno izbeći. Ipak, uz nekoliko zdravih navika moguće je ublažiti njegove posledice i kvalitetnije provoditi vreme nakon posla. Ako osećaj stresa traje dugo, postane veoma intenzivan ili počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje, korisno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Pušenje, refluks i ekstremne temperature pića najčešći su uzroci problema sa glasnicama kod žena

Mnoge žene svakodnevno zanemare zdravlje grla i glasnica, iako su one ključne za komunikaciju. U Srbiji, prema rečima prof. dr Sanje Krejović, specijaliste iz Klinike za ORL Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, navike poput pušenja, zloupotrebe glasa i konzumiranja pića ekstremnih temperatura često povećavaju rizik od bolesti grla i glasnica. Ovaj problem pogađa sve žene, ali posebno one koje rade u profesijama gde je glas osnovni alat. Prvi simptomi mogu biti promuklost, osećaj knedle ili zamor prilikom govora. Kada se ovi simptomi zanemare, mogu ukazivati na ozbiljna stanja koja zahtevaju stručnu pomoć.

Pre svega, pušenje predstavlja najveći rizik za zdravlje grla i glasnica. Kako objašnjava prof. dr Krejović: „Pušenje je faktor rizika broj jedan za nastanak onkoloških bolesti u našoj regiji”. Osim toga, pasivno pušenje je opasno, naročito za žene i decu. Elektronske cigarete i popularni vejp takođe nisu bezbedni. Doktorka ističe: „Studije su pokazale da je upotreba vejpa podjednako štetna za grlo i glasne žice kao i konzumacija klasičnih cigareta.”

Navike koje povećavaju rizik za zdravlje grla i glasnica

Mnoge žene često zaborave da vikanje, pevanje na koncertima ili utakmicama može izazvati pucanje kapilara na glasnicama. Zbog toga, glas može postati promukao i dublji, a kod ponavljanja ovih navika nastaju takozvani „pevački čvorići” (zadebljanja na glasnicama slična žuljevima). Dugotrajno pušenje kod žena vodi do otoka glasnica, što dodatno otežava disanje.

Osim toga, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), odnosno vraćanje želudačne kiseline u grlo, često ostaje neprimećena. Prof. dr Krejović ističe: „Refluksna bolest je jednako kao i pušenje faktor rizika za nastanak karcinoma laringsa. Imamo pacijente koji nikada nisu pušili, a nažalost su dobili karcinom glasnica baš na bazi refluksne bolesti.” Simptomi refluksa kod žena nisu uvek praćeni osećajem gorušice. Takođe, mogu se javiti knedla u grlu, grebanje, žarenje ili nelagodnost.

Kako navike utiču na glasnice i šta žene mogu da urade

Ekstremne temperature pića su još jedan čest uzrok problema sa glasnicama. Zapravo, i previše topli i previše hladni napici mogu dovesti do iritacije. Prof. dr Krejović savetuje: „Da bismo sačuvali glasnice i sprečili komplikacije sa gorušicom, trebalo bi da u potpunosti izbegavamo napitke i hranu koji su previše topli, previše hladni ili previše začinjeni.”

Pored toga, održavanje vlažnosti sluznice je izuzetno važno. „Za dobar glas neophodna je vlažna i zdrava sluznica. Zato je važno da unosimo što više tečnosti, idealno vode”, dodaje doktorka Krejović. Na taj način, možemo smanjiti rizik od iritacija i promena na glasnicama.

Žene koje primete promuklost, hroničnu nelagodnost ili osećaj knedle u grlu nikada ne treba da ignorišu ove simptome. Rano prepoznavanje i obraćanje lekaru može biti presudno za očuvanje zdravlja grla i glasnica.

Na kraju, preporuka stručnjaka je da izbegavate pušenje i boravak u zadimljenim prostorijama. Takođe, važno je ne vikati, ne pevati na pun stomak i ne konzumirati pića ekstremnih temperatura. Redovan unos vode tokom dana pomaže očuvanju vlažnosti i zdravlja sluznice.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Da li vam se nekada dogodilo da samo što ste utonuli u san, odjednom imate osećaj kao da propadate ili se sapletete, pa se naglo trgnite? Mnogi ljudi pomisle da je u pitanju ružan san ili neki zdravstveni problem. Nauka kaže da je reč o sasvim uobičajenom fenomenu koji doživi čak 60 do 70 odsto ljudi.

Ovaj neobičan događaj poznat je kao hipnički trzaj ili hipnagogični trzaj, a iako je veoma čest, stručnjaci i dalje nemaju potpuno objašnjenje zbog čega nastaje.

Šta je zapravo hipnički trzaj?

Hipnički trzaj predstavlja iznenadnu, kratku kontrakciju mišića koja se javlja u trenutku kada organizam prelazi iz budnog stanja u san.

Kod nekih ljudi javlja se i osećaj da ih je nešto dotaklo, bljesak svetlosti ili veoma kratak san koji traje svega delić sekunde.

Iako može biti neprijatan, ovaj fenomen se smatra normalnim i uglavnom nije razlog za zabrinutost.

Zašto se to događa?

Naučnici imaju nekoliko teorija, ali nijedna nije u potpunosti potvrđena.

Prema jednoj od najprihvaćenijih, kako telo počinje da se opušta pred san, usporavaju se disanje i rad srca, a mišići postaju sve opušteniji. Mozak ponekad taj nagli gubitak napetosti pogrešno protumači kao da telo pada, pa šalje signal mišićima da se „spasu“, što izaziva iznenadni trzaj.

Druga teorija sugeriše da je reč o evolutivnom mehanizmu koji potiče iz vremena kada su naši preci spavali na drveću. Nagli trzaj mogao je da posluži kao svojevrsna provera da li je telo u bezbednom položaju i da spreči eventualni pad. Iako ova pretpostavka zvuči zanimljivo, za sada nema čvrstih dokaza koji bi je potvrdili.

Stres i umor mogu povećati učestalost

Hipnički trzaji češće se javljaju kod osoba koje su pod velikim stresom, spavaju premalo ili su fizički iscrpljene.

Na njihovu učestalost mogu uticati i kasno ispijanje kafe ili energetskih napitaka, intenzivan trening neposredno pred spavanje, kao i neredovan ritam.

Zbog toga mnogi primete da se ovaj fenomen češće javlja u periodima kada su preopterećeni obavezama.

Da li je opasno?

U najvećem broju slučajeva – nije.

Hipnički trzaji smatraju se normalnim delom procesa uspavljivanja i ne zahtevaju lečenje. Tek ukoliko su veoma učestali, praćeni drugim neuobičajenim simptomima ili ozbiljno narušavaju kvalitet sna. Preporučuje se razgovor sa lekarom kako bi se isključili drugi poremećaji spavanja.

Kako ih možete ublažiti?

Iako ih nije moguće potpuno sprečiti, stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih navika koje mogu smanjiti njihovu učestalost:

• odlazite na spavanje u približno isto vreme;
• izbegavajte kofein nekoliko sati pre odlaska u krevet;
• ograničite korišćenje telefona i drugih ekrana uveče;
• pokušajte da smanjite stres tehnikama opuštanja ili laganom šetnjom;
• obezbedite dovoljno sna svake noći.

Misterija koja još nije u potpunosti rešena

Iako medicina danas mnogo bolje razume procese koji se odvijaju tokom spavanja nego pre nekoliko decenija. Hipnički trzaji i dalje predstavljaju zanimljivu temu za istraživanje. Naučnici znaju kada se javljaju i koji faktori ih mogu podstaći.

Zato, ako vas sledeći put pred san iznenada „prodrma“ osećaj propadanja ili nagli trzaj, znajte da niste jedini. Reč je o pojavi koju doživljavaju milioni ljudi širom sveta i koja je, uprkos brojnim istraživanjima, i dalje jedna od malih misterija ljudskog mozga.