Brza reakcija na iznenadan bol u grudima ili leđima značajno povećava šanse za oporavak kod žena starijih od 60 godina

Iznenadni bol u grudima ili leđima može ukazivati na disekciju aorte, retku ali izuzetno ozbiljnu bolest koja zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ovo stanje najčešće pogađa žene starije od 60 godina, posebno one sa povišenim krvnim pritiskom ili porodičnom istorijom bolesti krvnih sudova. Zbog toga je važno da žene prepoznaju simptome i ne ignorišu znakove svog tela.

Disekcija aorte (pucanje unutrašnjeg sloja najvećeg krvnog suda u telu) se javlja iznenada. Najčešći simptom je snažan, oštar bol u grudima ili leđima, koji često pacijentkinje opisuju kao cepanje ili kidanje. Međutim, bol se može proširiti i na vrat, stomak ili između lopatica. Osim toga, moguće je pojavljivanje hladnog znoja, otežanog disanja i slabosti jedne strane tela. Ponekad se javljaju problemi sa govorom ili nesvestica. Na kraju, slab ili nejednak puls između ruku i nagli pad krvnog pritiska mogu dodatno ukazati na ovo stanje.

Simptomi disekcije aorte i kada treba odmah reagovati

Pre svega, žene bi trebalo da obrate pažnju na simptome kao što su iznenadan, jak bol u grudima ili leđima. Takođe, pojava slabosti, nesvestice ili problema sa govorom zahteva hitnu reakciju. Disekcija aorte može dovesti do teških komplikacija, uključujući moždani udar, infarkt ili otkazivanje bubrega. Kao rezultat toga, svaka minuta je dragocena za spasavanje života.

Pored godina i povišenog krvnog pritiska, važni faktori rizika su pušenje, ateroskleroza (zadebljanje krvnih sudova), urođene bolesti vezivnog tkiva kao što su Marfanov i Loeys-Dietz sindrom, kao i prethodne aneurizme. Zbog toga žene sa ovim faktorima rizika treba posebno da budu oprezne.

Kako nastaje disekcija aorte i zašto je opasna

Zid aorte ima više slojeva. Kada unutrašnji sloj pukne, krv prodire između slojeva i stvara lažni kanal. Na taj način, dotok krvi do važnih organa može biti ozbiljno poremećen. Posledice su često teške, uključujući iznenadnu smrt. „Disekcija aorte je jedno od najhitnijih stanja u kardiologiji. Svaka minuta je važna za spasavanje života“, ističe dr Ana Jovanović, kardiolog.

Međutim, pravilna prevencija i redovne kontrole mogu smanjiti rizik. Takođe, zdrav način života i prestanak pušenja doprinose očuvanju krvnih sudova. Osim toga, žene koje znaju da imaju povećan rizik treba redovno da mere krvni pritisak i da se obrate lekaru kod svake sumnje.

Praktični saveti i preporuke za žene

Ako osetite iznenadan i jak bol u grudima ili leđima, nemojte čekati da bol prođe. Odmah pozovite hitnu pomoć. Pored toga, žene bi trebalo da vode računa o svom zdravlju kroz redovne preglede i praćenje krvnog pritiska. Izbegavanje pušenja i održavanje zdrave telesne težine dodatno smanjuju rizik od disekcije aorte.

Na kraju, rana dijagnoza i brza reakcija spasavaju živote. „Kod simptoma kao što su nagli bol u grudima ili leđima, odmah reagujte. Ne smete čekati da bol prođe sam od sebe“, naglašava dr Ana Jovanović. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Redovno vežbanje hot joge može značajno smanjiti osećaj depresije i poboljšati psihičko zdravlje žena

Hot joga pomaže kod simptoma depresije kod žena, prema novom istraživanju sprovedenom u Bostonu. Tokom osam nedelja, stručnjaci su pratili 80 odraslih osoba sa umerenim i teškim simptomima depresije. Ova studija pokazuje koliko redovno vežbanje može doprineti smanjenju osećaja tuge i gubitka interesa za svakodnevicu.

Depresija je ozbiljan zdravstveni problem, naročito među ženama. Simptomi uključuju dugotrajno loše raspoloženje, umor i povlačenje iz društva. U ovom istraživanju, učesnici su dva puta nedeljno pohađali časove Hot 26 joge u prostoriji zagrejanoj na 40 stepeni Celzijusa. Vežbe su trajale po 90 minuta, a sprovodili su ih iskusni instruktori. Već nakon nekoliko nedelja, mnoge žene su primetile vidljivo smanjenje simptoma depresije.

Zašto hot joga pomaže kod simptoma depresije kod žena

Pre svega, što su učesnici češće odlazili na časove, rezultati su bili bolji. Osim toga, fizička aktivnost generalno jača osećaj samopouzdanja i pomaže u borbi protiv stresa. Pored toga, atmosfera u grupi doprinosi osećaju podrške i zajedništva.

Thea Gallagher, PsyD, profesorka i klinička psihološkinja, ističe: „Hot joga može imati pozitivan uticaj jer pomaže ljudima da se pokrenu i ostvare osećaj kontrole nad svojim telom.“ S druge strane, istraživači naglašavaju da hot joga ne bi trebalo da zameni postojeću terapiju ili lekove. Međutim, ova praksa može biti dobar dodatak lečenju.

Praktični saveti za žene koje žele da probaju hot jogu

Ako razmišljate o tome da uvedete hot jogu u svoju rutinu, možete početi sa dva časa nedeljno. Na taj način, prema rezultatima istraživanja, moguće je primetiti poboljšanje raspoloženja već kroz nekoliko nedelja. Ipak, važno je slušati svoje telo. U svakom trenutku, napravite pauzu ako osetite bilo kakvu nelagodnost.

Pre nego što započnete sa hot jogom, konsultujte se sa lekarom, posebno ako imate hronično zdravstveno stanje. Daniel Copeland, MD, jedan od autora studije, kaže: „Važno je da žene znaju da nije potrebno postati stručnjak za jogu. Dovoljno je biti otvoren za nova iskustva i pokušati sa nekoliko časova.“

Male promene donose velike rezultate

Na kraju, važno je upornost. Hillary Ammon, PsyD, klinička psihološkinja, objašnjava: „Male promene se često gomilaju i mogu dovesti do većeg poboljšanja kroz vreme.“ Osim toga, redovno vežbanje doprinosi boljem snu i većoj energiji, što je ključno za svakodnevno funkcionisanje.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Naučnici su otkrili da emotivna izolacija kod žena može izazvati tugu, anksioznost i slabiji san

Usamljenost kod žena postaje sve značajniji zdravstveni problem, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na hiljadama žena srednje i starije dobi u saradnji sa University of Bristol i nekoliko evropskih institucija. Naučnici su analizirali kako emotivna izolacija utiče na psihičko i fizičko zdravlje žena. Kao rezultat, otkrili su da nedostatak bliskih socijalnih veza može značajno povećati rizik od depresije, anksioznosti i smanjenog zadovoljstva životom.

Kako usamljenost kod žena utiče na svakodnevni život

Pre svega, žene su često izložene ovim izazovima zbog životnih promena, poput menopauze, promene porodične dinamike ili izolacije u poznijim godinama. Istraživanje pokazuje da subjektivni osećaj usamljenosti ima snažniji uticaj na mentalno zdravlje od broja realnih kontakata. Na primer, žena može imati mnogo poznanika, ali se i dalje osećati usamljeno ako nema podržavajuće i poverljive odnose. Zbog toga se kod njih češće pojavljuju problemi sa snom, pad imuniteta ili simptomi depresije. S druge strane, stručnjaci prave razliku između same usamljenosti (subjektivnog osećaja) i socijalne izolacije (fizičkog odsustva ljudi). Ipak, oba stanja zahtevaju pažnju i podršku, naročito u savremenom društvu gde žene često balansiraju brojne obaveze, ali ostaju emotivno zapostavljene.

Prepoznajte prve znake i sprečite posledice

Osim toga, naučnici ističu važnost brzog prepoznavanja znakova narušenog mentalnog zdravlja, kao što su povlačenje iz društva, gubitak interesovanja, umor ili česte promene raspoloženja. Štaviše, preporučuju da žene održavaju svakodnevni kontakt sa bliskim osobama, makar putem telefona ili kraćih šetnji. Na taj način moguće je smanjiti osećaj izolacije i unaprediti kvalitet života.

Stručnjaci o važnosti podrške ženama

„Naši nalazi ukazuju na to da su usamljenost i socijalna izolacija i dalje važni problemi javnog zdravlja, posebno za mentalno i opšte zdravlje žena. Podrška osobama koje se osećaju usamljeno mogla bi poboljšati njihov život i smanjiti opterećenje zdravstvenih sistema“, kaže dr Zoe Reed, istraživačica sa University of Bristol. Takođe, Lauren Bowes Byatt iz poznate organizacije za promociju zdravlja dodaje: „Razumevanjem tačnih mehanizama kako usamljenost narušava zdravlje, možemo kreirati efikasnije i inovativne programe podrške.“

Praktični saveti i kada potražiti stručnu pomoć

Pored toga, stručnjaci preporučuju uključivanje u lokalna udruženja, volontiranje ili grupne aktivnosti kao način za izgradnju novih veza i smanjenje osećaja izolacije. Na kraju, žene ne bi trebalo da ignorišu dugotrajnu usamljenost. Ukoliko simptomi traju duže od nekoliko nedelja ili se pogoršavaju, savetuje se razgovor sa psihologom ili drugim stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Briga o mentalnom zdravlju i negovanje odnosa sa drugima jednako su važni kao i fizička briga, naročito za žene koje često stavljaju potrebe drugih ispred svojih.