Jedite voće i povrće

Važno je u jutarnjim satima jesti voće i povrće. Studija objavljena u časopisu „British Medical Journal Open“ pokazala je da osobe između 35 i 69 godina , čiji doručak uključuje voće i povrće (posebno voće), ređe imaju problem sa salom na stomaku. Utvrđeno je i da više porcija povrća u toku dana utiče na smanjenje obima struka.

Bez veštačkih zaslađivača

Ako ste mislili da će vam veštačka zamena za šećer sačuvati liniju, varate se. Kada ih stavite u jutarnju kafu, organizam će kasnije u toku dana žuditi za dodatnim šećerom. Analiza časopisa Kanadske medicinske asocijacije je obuhvatila oko 400.000 osoba koji su u napitke stavljali veštačke zaslađivače bar jednom dnevno i ispostavilo se da su imali probleme sa viškom kilograma, oboljenjima srca i dijabetesom.

Ne zaboravite proteine

Doručak treba da sadrži i neku od sledećih namirnica: jaja, jogurt, mleko, tunjevina , pileće grudi, nemasno svinjsko meso, koštunjavo voće, ovas, sitan sir. One su bogate proteinima koji su posle 50. godine neophodni za održavanje zdravog metabolizma i mišića. Proteini će vas takođe zasititi i nećete ubrzo posegnuti za nekom grickalicom.

Preporučuju se vlakna

S godinama se metabolizam usporava i zato se kilogrami lakše nakupljaju, a teže skidaju. Vlakna pomažu u održavanju zdrave kilaže, jer prolaze kroz telo nesvarena pa ne dodaju kalorije. Potrudite se da jedete namirnice koje ih sadrže u velikoj količini: integralne žitarice, ovsene pahuljice, bobičasto i koštunjavo voće , jabuke, krompir, pasulj, brokoli.

Obavezno popijte vodu

Koliko puta ste ujutru istrčali iz kuće čim ste srknuli poslednji gutljaj kafe? Verovatno stalno to radite, kao i većina nas. Ako posle kafe ne popijete vodu, možete da dehidrirate, pa se potrudite da uz jutarnju kafu uvek popijete istu količinu vode, savetuje Melisa. Tako ćete podstaći rad metabolizma i poboljšati varenje.

Tokom letnjih dana, kada temperature dostižu veoma visoke vrednosti, organizam ulaže dodatni napor da održi normalnu telesnu temperaturu. Zbog širenja krvnih sudova i pojačanog znojenja dolazi do gubitka tečnosti i elektrolita, pa krvni pritisak kod mnogih ljudi može biti niži nego inače.

Kod osoba koje redovno uzimaju lekove za hipertenziju, ovakve promene mogu biti izraženije. Zato se neretko javljaju simptomi poput vrtoglavice, osećaja slabosti, umora ili nestabilnosti prilikom naglog ustajanja.

Nemojte sami menjati terapiju

Kada na aparatu za merenje pritiska vide niže vrednosti od uobičajenih, pojedini pacijenti odluče da preskoče tabletu ili smanje dozu leka. Stručnjaci upozoravaju da takva odluka može biti rizična.

Naglo prekidanje terapije može izazvati nagli porast krvnog pritiska, što dodatno opterećuje srce i krvne sudove. Zbog toga se svaka promena terapije sme sprovoditi isključivo po savetu lekara.

Kada treba da se obratite lekaru?

Ako nekoliko dana uzastopno beležite neuobičajeno nizak krvni pritisak i uz to imate tegobe poput vrtoglavice ili malaksalosti, preporučljivo je da redovno zapisujete izmerene vrednosti – ujutru i uveče – i da sa tim podacima odete kod svog izabranog lekara ili kardiologa. Na osnovu tih informacija lekar može proceniti da li je potrebno prilagoditi terapiju.

Lekovi koji zahtevaju dodatnu pažnju leti

Tokom visokih temperatura posebno treba obratiti pažnju ako koristite:

• diuretike, koji povećavaju izlučivanje tečnosti iz organizma;
• ACE inhibitore i sartane, naročito ukoliko ste dehidrirani;
• beta-blokatore, koji mogu otežati prirodno rashlađivanje tela;
• nitrate, jer dodatno šire krvne sudove.

To ne znači da ove lekove treba izbegavati, već da je potrebno pažljivije pratiti svoje stanje i pridržavati se preporuka lekara.

Simptomi koje ne treba zanemariti

Pad krvnog pritiska ili dehidracija mogu se ispoljiti kroz:

• jaku vrtoglavicu;
• osećaj da ćete izgubiti svest;
• izraženu slabost;
• grčeve u mišićima;
• tamniju mokraću nego obično;
• zbunjenost ili konfuziju.

Ukoliko se pojave ovakvi simptomi, potrebno je reagovati na vreme.

Šta uraditi ako vam naglo pozli?

Ako osetite iznenadnu slabost ili vam se zamrači pred očima, najbolje je da odmah legnete i podignete noge iznad nivoa srca kako bi se poboljšao dotok krvi u mozak. Ukoliko nije moguće leći, sedite na bezbedno mesto.

Pređite u hladovinu ili rashlađenu prostoriju i popijte nekoliko gutljaja vode, osim ako vam lekar nije ograničio unos tečnosti. Kada budete ustajali, činite to postepeno – prvo sedite kratko, pa tek onda polako ustanite.

Hidratacija je važna

Tokom toplih dana ne treba čekati da se javi žeđ. Preporučuje se da se voda unosi ravnomerno tokom celog dana u manjim količinama.

Ipak, osobe koje imaju srčanu insuficijenciju ili drugo stanje zbog kojeg im je lekar ograničio unos tečnosti treba da se pridržavaju upravo tih preporuka i ne povećavaju količinu vode bez konsultacije sa stručnjakom.

Oprez sa lekovima protiv bolova

Lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poput ibuprofena, mogu povećati rizik od oštećenja bubrega kod osoba koje su dehidrirane i istovremeno uzimaju određene lekove za regulaciju krvnog pritiska.

Ako vam je potreban lek protiv bolova ili temperature, savetuje se da se prethodno posavetujete sa lekarom ili farmaceutom.

Klima uređaj može biti od pomoći

Pravilno korišćen klima uređaj može doprineti lakšem podnošenju visokih temperatura. Preporučuje se da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude veća od oko 7 do 8 stepeni Celzijusa, kao i da hladan vazduh ne bude usmeren direktno ka telu.

Stariji građani zahtevaju dodatnu pažnju

Starije osobe često slabije osećaju žeđ, sporije regulišu telesnu temperaturu i češće koriste više različitih lekova. Zato je važno da tokom toplih dana redovno unose tečnost u skladu sa savetom lekara, borave u rashlađenim prostorijama i kontrolišu krvni pritisak.

Zaključak

Visoke temperature mogu uticati na krvni pritisak, ali to nije razlog da se terapija za hipertenziju menja bez stručnog saveta. Redovno merenje pritiska, odgovarajuća hidratacija, izbegavanje prekomernog izlaganja suncu i konsultacija sa lekarom ukoliko se pojave tegobe predstavljaju najbezbedniji način da se letnji period prođe bez ozbiljnijih komplikacija.

Prvi znakovi oštećenja pluća se javljaju već posle pet godina, a posledice rastu kroz decenije navike

U Srbiji više od trećine žena povremeno ili redovno puši, što čini dugogodišnje pušenje ozbiljnim javnozdravstvenim problemom. Već nekoliko godina nakon početka pušenja, pluća počinju da pokazuju prve znakove oštećenja. Zato je važno znati kako dugogodišnje pušenje utiče na žensko zdravlje i pluća. Najranije promene uključuju smanjenje sposobnosti pluća da se čiste od štetnih čestica. Osim toga, kašalj i otežano disanje često postaju svakodnevni problemi. Nažalost, šteta nastaje ranije nego što mnogi misle, pa čak i žene koje puše kraće vreme nisu pošteđene rizika.

Kako dugogodišnje pušenje utiče na pluća kroz godine

Posle deset godina, rizik od razvoja raka pluća višestruko se povećava. Disajni putevi i plućni mehurići (alveole) mogu biti trajno oštećeni, što dovodi do smanjenja kapaciteta pluća. Zbog toga svakodnevne aktivnosti poput hodanja ili penjanja stepenicama mogu izazvati osećaj zamora. Štaviše, dugotrajno pušenje povećava rizik od srčanog i moždanog udara, kao i pojavu drugih bolesti. Nakon dvadeset godina, žene češće razvijaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), što znači da je disanje otežano, a kašalj postaje uporan. Takođe, pušenje negativno utiče na kožu, kosti i imunitet. Osim toga, može dovesti do poremećaja menstrualnog ciklusa i smanjenja plodnosti. Konačno, nakon trideset godina, rizik od malignih bolesti kao što su rak grla, bešike ili pankreasa značajno raste. Dugogodišnje pušačice često imaju trajno smanjenu funkciju pluća, pa i jednostavne aktivnosti postaju izazovne.

Prvi znaci problema i važnost ranog prestanka

Zapravo, prvi simptomi problema sa plućima uključuju uporan kašalj, otežano disanje i zamor pri fizičkoj aktivnosti. Pored toga, žene koje primećuju ove simptome trebalo bi što pre da se obrate lekaru. Redovni pregledi pluća mogu pomoći da se rizici otkriju na vreme, a stručni saveti omogućavaju pravovremene korake za zaštitu zdravlja. Pre svega, prestanak pušenja omogućava organizmu da započne proces oporavka. Već nekoliko dana nakon poslednje cigarete, pluća počinju da se čiste. Krvni sudovi postepeno obnavljaju elastičnost. Na taj način, rizik od ozbiljnih bolesti se smanjuje tokom narednih godina.

Stručni saveti i podrška ženama

Dr Snežana Paunović, pulmolog, objašnjava: „Prestankom pušenja organizam dobija šansu da se oporavi, a pluća mogu povratiti deo izgubljene funkcije. Najveći napredak primećujemo kod žena koje prestanu da puše pre 40. godine, ali koristi postoje u svakoj životnoj dobi.“ Kao rezultat, žene koje ostave cigarete često osećaju više energije i lakše dišu. Takođe, koža postaje zdravija, a šanse za duži i kvalitetniji život rastu. Ipak, neka oštećenja mogu biti trajna. Zbog toga svaka odluka o prestanku pušenja donosi značajne koristi bez obzira na godine.

Praktične preporuke za očuvanje zdravlja pluća

Ako želite da ostavite pušenje, podrška porodice, prijatelja i stručnjaka je od velikog značaja. Postoje savetovališta, grupe podrške i medicinska pomoć koji olakšavaju ovaj proces. Pored toga, važno je da žene prate svoje zdravlje i obrate pažnju na prve simptome. Redovni pregledi i otvoren razgovor sa lekarom mogu biti ključni za očuvanje vitalnosti. Na kraju, svaka promena navika je korak ka zdravijem životu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.