Kombinacija jogurta, uravnotežene ishrane i lagane fizičke aktivnosti pokazala je pozitivne efekte već nakon tri meseca

Najnovija japanska studija donosi dobre vesti svima koji žele da očuvaju mladolikost i vitalnost. Naučnici su tri meseca pratili 48 muškaraca sa viškom kilograma, starosti između 50 i 74 godine, kako bi istražili uticaj svakodnevnog unošenja običnog jogurta, uravnotežene ishrane i redovne, ali lagane fizičke aktivnosti na biološko starenje.

Učesnici su podeljeni u dve grupe. Prva grupa je svakog dana konzumirala 100 grama običnog jogurta, dobijala je individualne savete o ishrani, savetovana je da izbegava prejedanje, grickalice i zaslađena pića, a podsticala se i na uvođenje laganih fizičkih aktivnosti poput hodanja ili korišćenja stepenica, najmanje tri puta nedeljno po 30 minuta. Kontrolna grupa nastavila je sa svojim ustaljenim navikama.

Iako su istraživanje sproveli na muškarcima, rezultati su dragoceni i za žene koje brinu o zdravlju svojih najbližih. Biološko starenje je merljivo na nivou ćelija analizom DNK iz krvi, a kod onih koji su primenjivali ove promene zabeleženo je usporavanje starenja. To se nije odrazilo samo na energiju i izgled, već i na ukupno zdravlje organizma. Prednost ovih navika je što su jednostavne, lako se uklapaju u svakodnevicu i mogu doprineti zdravlju cele porodice.

Glavni istraživač, dr Hiroši Jamamoto, ističe: “Naši rezultati pokazuju da male promene u svakodnevnim navikama mogu značajno uticati na biološko starenje. Redovan unos jogurta, pravilna ishrana i umereno kretanje predstavljaju jednostavan način da se očuva zdravlje.” Dodaje i da ovakav pristup koristi i ženama, posebno kada se usvoji u celoj porodici.

Praktični savet je da u dnevni jelovnik uvedete 100 grama običnog jogurta, postepeno smanjujete grickalice i izbacite zaslađena pića, a kao zamenu birate vodu i nezaslađene napitke. Lagana fizička aktivnost – šetnja ili hodanje uz stepenice tri puta nedeljno po 30 minuta – lako se može uklopiti u svakodnevne obaveze. Ključ uspeha je u doslednosti i malim, ali upornim promenama koje vremenom donose velike rezultate.

Pre nego što uvedete nove navike, važno je da svaka žena obrati pažnju na specifične potrebe i zdravstveno stanje članova porodice. U slučaju hroničnih bolesti ili posebnih stanja, konsultujte se sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Hipnički trzaj pogađa čak 70% ljudi, a uz nekoliko jednostavnih navika možete ga učiniti ređim i lakše zaspati.

Gotovo svaka žena je makar jednom doživela iznenadno trzanje tela u trenutku kada tone u san. Ova pojava, poznata kao hipnički trzaj, javlja se na granici sna i budnosti i često nas može probuditi sa osećajem kao da padamo. Dobra vest je da je ovakvo trzanje potpuno bezopasno i veoma rasprostranjeno – čak 70 odsto ljudi iskusi ga barem jednom u životu.

Hipnički trzaj podjednako pogađa i muškarce i žene, ali je češći kada ste izloženi stresu ili ste previše umorni. Dok se telo opušta i prelazi u san, mozak ponekad pogrešno proceni da gubite ravnotežu, pa šalje signal mišićima da se naglo zgrče – kao vid zaštite. Dr Amir Khan, lekar specijalista, pojašnjava: “Jeste li nekada, baš pred san, osetili kao da padate? Taj iznenadni trzaj koji vas probudi zove se hipnički trzaj.” Naučnici veruju da ovaj refleks potiče još iz vremena kada su ljudi spavali na drveću, pa je trzanje služilo kao zaštita od pada.

Hipnički trzaji su češći ako ste kasno pili kafu, pušili ili konzumirali alkohol, kao i kada ste veoma iscrpljeni. Iako nisu opasni, ponekad mogu poremetiti san. Najčešće obuhvataju jednu ruku ili nogu, a mogu biti praćeni neprijatnim osećajem straha ili snom o padu.

Kako biste smanjili učestalost trzanja, savetuje se da odlazite na spavanje i ustajete u isto vreme svakog dana. Idealna temperatura spavaće sobe je između 18 i 20 stepeni. Preporučuje se zamračivanje i utišavanje prostorije, kao i izbegavanje ekrana i telefona barem sat vremena pre odlaska na spavanje. Takođe, izbegavajte kofein, nikotin i alkohol pred san i obavljajte intenzivne fizičke aktivnosti ranije u toku dana. Vežbe joge, meditacija ili topla kupka mogu doprineti opuštanju.

U većini slučajeva, hipnički trzaji nisu razlog za brigu i ne zahtevaju odlazak kod lekara. Ipak, ako vam ova pojava značajno narušava san ili se javlja uz druge simptome, obavezno razgovarajte sa stručnjakom. Dr Amir Khan naglašava: “Sledeći put kada vam se ovo dogodi, nemojte paničiti – to je samo vaš mozak koji se ponaša pomalo neobično.” Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.

Stres i emotivne reakcije često izazivaju hiperventilaciju, što može dovesti do smanjenog snabdevanja mozga kiseonikom

Ubrzano disanje, poznato i kao hiperventilacija, može zbuniti mnoge žene jer se često veruje da pluća tada unose više kiseonika. Međutim, istina je da ovakvo disanje može dovesti do suprotnog efekta – mozak zapravo može ostati bez dovoljne količine kiseonika. Ovakvo stanje najčešće pogađa žene pod stresom, tokom anksioznosti ili kada su izložene visokim temperaturama, a može nastupiti naglo ili biti praćeno intenzivnim emocijama. Zato je važno razumeti šta se zapravo dešava u organizmu kada dišemo ubrzano i kako da prepoznamo i reagujemo na prve simptome.

Kod hiperventilacije, telo izbacuje previše ugljen-dioksida, a ovaj gas je ključan za održavanje balansa kiselosti krvi i omogućava kiseoniku da se iz krvi prenese do mozga i drugih organa. Kada nivo ugljen-dioksida opadne, krvni sudovi se sužavaju, što automatski smanjuje dotok kiseonika u mozak, bez obzira na količinu vazduha u plućima. Ovo može uzrokovati neprijatne simptome koji ometaju svakodnevni život.

Najčešći simptomi hiperventilacije kod žena su vrtoglavica, trnci ili bockanje u šakama, stopalima i oko usana. Može se javiti i osećaj umora, pritisak u grudima ili ubrzan rad srca. Ako se ubrzano disanje nastavi duže vreme, može doći do hroničnog umora, poremećaja sna i problema sa koncentracijom. Simptomi se često pojačavaju tokom stresnih situacija ili perioda intenzivne anksioznosti.

Iako su simptomi uglavnom privremeni, mogu izazvati dodatni stres, što često dovodi do još bržeg disanja i zatvara krug neprijatnosti. Prepoznavanje i pravovremena reakcija su ključni. Dr Ivana Vušković objašnjava: “Hiperventilacija nije poremećaj pluća, već način disanja koji često prati stres ili snažne emocije.”

Kako biste smanjili tegobe, savetuje se da svesno usporite disanje – udahnite polako kroz nos brojeći do četiri, zadržite dah na dve sekunde, a potom izdahnite kroz usta brojeći do četiri. Disanje na nos može sprečiti hiperventilaciju i doprineti smirenju. U težim situacijama može pomoći disanje u papirnu kesu, ali samo ukoliko ne postoji drugi zdravstveni problem. Redovno praktikovanje vežbi disanja i tehnika opuštanja može smanjiti učestalost simptoma. Ako se problemi ponavljaju, neophodno je da se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Iako je hiperventilacija najčešće prolazna, česti napadi mogu upućivati na hronični stres ili druge zdravstvene tegobe. Zbog toga je važno ne zanemarivati simptome, naročito ako se javljaju uz bol u grudima. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.