Stručnjaci upozoravaju na infekciju cyclosporiasis – saznajte kako pravilno prati i pripremati povrće za sigurnu ishranu

Poslednjih nedelja žene širom Sjedinjenih Američkih Država postavljaju pitanje da li je u ovom trenutku bezbedno jesti sveže povrće. Povod za brigu je aktuelna epidemija cyclosporiasis, crevne infekcije koju izaziva parazit Cyclospora cayetanensis. Do sada je prijavljeno više od 1.600 potvrđenih slučajeva, dok se još 5.100 prijava nalazi na analizi. Ova bolest izaziva ozbiljnu, vodenastu dijareju i može pogoditi svakoga ko unese kontaminiranu hranu ili vodu.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti još uvek nije precizirao tačan izvor trenutne epidemije, ali naučnici trenutno najviše sumnjaju na zelenu salatu i lisnato povrće iz Michigana. U prošlosti su slične infekcije bile povezane i sa drugim namirnicama kao što su maline, potočarka, mladi grašak i bosiljak, a sada se među rizičnim namirnicama nalaze i sveži korijander i zeleni luk.

Simptomi cyclosporiasis se uglavnom pojavljuju oko nedelju dana nakon što osoba pojede zaraženu hranu, ali mogu nastupiti i ranije. Osim proliva, mogući su mučnina, bolovi u stomaku, nadutost i umor. Posebno su ugrožene žene sa oslabljenim imunitetom i trudnice, kojima se savetuje dodatna pažnja, jer produženi simptomi mogu dovesti do dehidratacije i iscrpljenosti.

Mnoge žene se pitaju da li bi potpuno trebalo da izbegavaju sirovo povrće tokom epidemije. Stručnjaci savetuju oprez, ali ne preporučuju radikalno izbacivanje povrća iz ishrane. Dr Amesh A. Adalja, specijalista za infektivne bolesti, objašnjava: „Nema dokaza da je potrebno izbegavati svo povrće, ali je važno temeljno prati i pripremati namirnice.” Njegova koleginica, dr Madeline A. DiLorenzo, naglašava da „parazit se uništava toplotom, pa kuvano ili pečeno povrće predstavlja sigurniji izbor dok traje epidemija”. Takođe, savetuje da se izbegava konzumacija unapred pripremljenih salata iz prodavnica.

Za veću sigurnost, preporučuje se povrće uvek dobro oprati pod mlazom vode, koristiti čiste daske i noževe za sečenje, kao i kuvati ili pržiti povrće kad god je to moguće. Kupovina namirnica na pijaci ili iz nepoznatih izvora se ne preporučuje. Ženama koje su posebno zabrinute savetuje se da češće biraju termički obrađeno povrće dok traje povećani rizik, ali da ne prestaju potpuno sa konzumacijom ovih važnih namirnica. Pravilnom pripremom i higijenom moguće je znatno smanjiti rizik od infekcije.

Za postavljanje dijagnoze i individualne savete, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Hipnički trzaj pogađa čak 70% ljudi, a uz nekoliko jednostavnih navika možete ga učiniti ređim i lakše zaspati.

Gotovo svaka žena je makar jednom doživela iznenadno trzanje tela u trenutku kada tone u san. Ova pojava, poznata kao hipnički trzaj, javlja se na granici sna i budnosti i često nas može probuditi sa osećajem kao da padamo. Dobra vest je da je ovakvo trzanje potpuno bezopasno i veoma rasprostranjeno – čak 70 odsto ljudi iskusi ga barem jednom u životu.

Hipnički trzaj podjednako pogađa i muškarce i žene, ali je češći kada ste izloženi stresu ili ste previše umorni. Dok se telo opušta i prelazi u san, mozak ponekad pogrešno proceni da gubite ravnotežu, pa šalje signal mišićima da se naglo zgrče – kao vid zaštite. Dr Amir Khan, lekar specijalista, pojašnjava: “Jeste li nekada, baš pred san, osetili kao da padate? Taj iznenadni trzaj koji vas probudi zove se hipnički trzaj.” Naučnici veruju da ovaj refleks potiče još iz vremena kada su ljudi spavali na drveću, pa je trzanje služilo kao zaštita od pada.

Hipnički trzaji su češći ako ste kasno pili kafu, pušili ili konzumirali alkohol, kao i kada ste veoma iscrpljeni. Iako nisu opasni, ponekad mogu poremetiti san. Najčešće obuhvataju jednu ruku ili nogu, a mogu biti praćeni neprijatnim osećajem straha ili snom o padu.

Kako biste smanjili učestalost trzanja, savetuje se da odlazite na spavanje i ustajete u isto vreme svakog dana. Idealna temperatura spavaće sobe je između 18 i 20 stepeni. Preporučuje se zamračivanje i utišavanje prostorije, kao i izbegavanje ekrana i telefona barem sat vremena pre odlaska na spavanje. Takođe, izbegavajte kofein, nikotin i alkohol pred san i obavljajte intenzivne fizičke aktivnosti ranije u toku dana. Vežbe joge, meditacija ili topla kupka mogu doprineti opuštanju.

U većini slučajeva, hipnički trzaji nisu razlog za brigu i ne zahtevaju odlazak kod lekara. Ipak, ako vam ova pojava značajno narušava san ili se javlja uz druge simptome, obavezno razgovarajte sa stručnjakom. Dr Amir Khan naglašava: “Sledeći put kada vam se ovo dogodi, nemojte paničiti – to je samo vaš mozak koji se ponaša pomalo neobično.” Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite lekaru.

Stres i emotivne reakcije često izazivaju hiperventilaciju, što može dovesti do smanjenog snabdevanja mozga kiseonikom

Ubrzano disanje, poznato i kao hiperventilacija, može zbuniti mnoge žene jer se često veruje da pluća tada unose više kiseonika. Međutim, istina je da ovakvo disanje može dovesti do suprotnog efekta – mozak zapravo može ostati bez dovoljne količine kiseonika. Ovakvo stanje najčešće pogađa žene pod stresom, tokom anksioznosti ili kada su izložene visokim temperaturama, a može nastupiti naglo ili biti praćeno intenzivnim emocijama. Zato je važno razumeti šta se zapravo dešava u organizmu kada dišemo ubrzano i kako da prepoznamo i reagujemo na prve simptome.

Kod hiperventilacije, telo izbacuje previše ugljen-dioksida, a ovaj gas je ključan za održavanje balansa kiselosti krvi i omogućava kiseoniku da se iz krvi prenese do mozga i drugih organa. Kada nivo ugljen-dioksida opadne, krvni sudovi se sužavaju, što automatski smanjuje dotok kiseonika u mozak, bez obzira na količinu vazduha u plućima. Ovo može uzrokovati neprijatne simptome koji ometaju svakodnevni život.

Najčešći simptomi hiperventilacije kod žena su vrtoglavica, trnci ili bockanje u šakama, stopalima i oko usana. Može se javiti i osećaj umora, pritisak u grudima ili ubrzan rad srca. Ako se ubrzano disanje nastavi duže vreme, može doći do hroničnog umora, poremećaja sna i problema sa koncentracijom. Simptomi se često pojačavaju tokom stresnih situacija ili perioda intenzivne anksioznosti.

Iako su simptomi uglavnom privremeni, mogu izazvati dodatni stres, što često dovodi do još bržeg disanja i zatvara krug neprijatnosti. Prepoznavanje i pravovremena reakcija su ključni. Dr Ivana Vušković objašnjava: “Hiperventilacija nije poremećaj pluća, već način disanja koji često prati stres ili snažne emocije.”

Kako biste smanjili tegobe, savetuje se da svesno usporite disanje – udahnite polako kroz nos brojeći do četiri, zadržite dah na dve sekunde, a potom izdahnite kroz usta brojeći do četiri. Disanje na nos može sprečiti hiperventilaciju i doprineti smirenju. U težim situacijama može pomoći disanje u papirnu kesu, ali samo ukoliko ne postoji drugi zdravstveni problem. Redovno praktikovanje vežbi disanja i tehnika opuštanja može smanjiti učestalost simptoma. Ako se problemi ponavljaju, neophodno je da se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Iako je hiperventilacija najčešće prolazna, česti napadi mogu upućivati na hronični stres ili druge zdravstvene tegobe. Zbog toga je važno ne zanemarivati simptome, naročito ako se javljaju uz bol u grudima. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.