Novo istraživanje potvrđuje da redovan i dubok san obnavlja energiju, štiti mozak od stresa i unapređuje pamćenje

Najnovije naučno istraživanje iz Instituta za primenjenu hemiju Kineske akademije nauka potvrđuje da je san mnogo značajniji za žensko zdravlje nego što se ranije mislilo. Tokom noći, mozak zapravo intenzivno radi na obnavljanju i zaštiti od stresa, a ne odmara, kako se često pretpostavlja. Prema rečima profesora Sjaohui Vanga: „Mozak tokom sna nije u stanju mirovanja. San je period u kom se neuronske veze reorganizuju, a sistem se popravlja.“

Žene su tokom dana izložene brojnim obavezama, od poslovnih zadataka do brige o porodici, što dovodi do konstantnog rada oko 86 milijardi neurona. Ovakvo opterećenje može izazvati zamor i pad koncentracije, ali tokom sna neuronske veze se resetuju i vraćaju u ravnotežu, omogućavajući mozgu da se adaptira i obradi sve emocije i informacije prikupljene tokom dana.

Različite faze sna imaju posebnu ulogu: duboki san (NREM faza) usporava moždane aktivnosti i pomaže u stabilizaciji neuronskih veza, dok REM faza, koja je prepoznatljiva po snovima, pomaže u povezivanju informacija i organizovanju uspomena. Ova prirodna kombinacija faza omogućava ženama da lakše odgovore na svakodnevne izazove i sačuvaju mentalnu otpornost.

Osim psiholoških benefita, san ima i važnu fizičku funkciju. Tokom dubokog sna, aktivira se glimfatički sistem koji omogućava uklanjanje toksičnih materija iz mozga, uključujući i proteine koji su povezani sa razvojem Alchajmerove bolesti. Na ovaj način, san doprinosi boljoj koncentraciji, smanjenju napetosti i jačanju pamćenja. Žene koje redovno i kvalitetno spavaju osećaju se odmornije, imaju više energije i lakše se suočavaju sa svakodnevnim stresom.

Autori istraživanja naglašavaju da razumevanje značaja sna može igrati ključnu ulogu u prevenciji i tretmanu bolesti kao što su Alchajmerova bolest, epilepsija i šizofrenija, iako su za konačne zaključke potrebna dodatna klinička ispitivanja. Ipak, već sada je jasno da kvalitetan san doprinosi emocionalnoj ravnoteži, jačanju imuniteta i boljem pamćenju. Zbog toga se ženama preporučuje da izdvoje dovoljno vremena za odmor i prate signale koje im telo šalje.

Otkrijte koje navike utiču na povišen šećer u krvi ujutru i saznajte savete lekara za stabilno zdravlje

Mnoge žene u Srbiji primete da im je šećer u krvi najviši upravo nakon buđenja. Ova situacija, poznata kao ‘fenomen zore’, nastaje kada telo u ranim jutarnjim satima otpušta hormone koji podižu nivo glukoze u krvi. Iako može delovati zabrinjavajuće, stručnjaci naglašavaju da je moguće kontrolisati ovaj skok kroz svakodnevne navike. Najveće greške koje ženama otežavaju održavanje stabilnog šećera često se dešavaju upravo ujutru, ali se lako mogu ispraviti.

Jedan od najjednostavnijih i najvažnijih koraka jeste da jutro počnete čašom vode. Organizam je posle noći često blago dehidriran, pa ovaj mali ritual pomaže da se telo hidrira i spreči dodatno povećanje šećera u krvi. Redovan unos vode takođe smanjuje izlučivanje hormona stresa, koji mogu dodatno uticati na nivo glukoze.

Šetnja ili lagane vežbe snage odličan su izbor za žene koje žele da regulišu šećer. Ove aktivnosti povećavaju osetljivost na insulin, što pomaže u kontroli šećera. Ipak, treba izbegavati preintenzivne treninge ujutru, jer oni mogu izazvati suprotan efekat zbog naglog lučenja adrenalina. Umerenost je ključ, posebno za one koje se već bore sa disbalansom šećera.

Doručak ima izuzetno važnu ulogu. Jela bogata proteinima i vlaknima, poput jaja, grčkog jogurta, ovsenih pahuljica, orašastih plodova i avokada, pomažu da se glukoza postepeno oslobađa u krvi. Integralni hleb i semenke dodatno doprinose stabilnosti. Stručnjaci posebno savetuju da se izbegavaju slatkiši i beli hleb za prvi obrok.

Kafa je još jedan faktor na koji treba obratiti pažnju. Kod pojedinih žena kafa može izazvati nagli skok šećera, jer podstiče hormone stresa. Doktorka Jelena Milovanović, specijalista interne medicine, naglašava: “Savetujemo da svaka žena prati kako njen organizam reaguje na prvu jutarnju kafu.” Takođe, večernji obrok treba planirati ranije, u manjim porcijama i bez rafinisanih ugljenih hidrata, kako bi šećer tokom noći ostao stabilan.

Iako su neka istraživanja pokazala da razblaženo jabukovo sirće pre spavanja može doprineti nižem jutarnjem šećeru, važno je da sirće nikada ne konzumirate nerazblaženo i da ono ne može zameniti propisanu terapiju. Sve promene u svakodnevnim navikama treba prilagoditi savetima svog lekara. Pravilna jutarnja rutina, lagana fizička aktivnost i pažljivo biran doručak mogu pomoći ženama da lakše drže šećer pod kontrolom i unaprede zdravlje.

Žene često imaju blaže ili neobične simptome srčanog udara, zbog čega je važno prepoznati ih na vreme

Simptomi srčanog udara kod žena često su drugačiji od tipičnih znakova koji se javljaju kod muškaraca, pa se ovakva medicinska stanja kod dama neretko ne prepoznaju na vreme. Primer iz prakse je slučaj Barbare Kolura, ambasadorke Fondacije za porodične bolesti srca iz SAD, koja je u početku imala nespecifične tegobe – kratak dah, znojenje i bol između lopatica koji se širio u levu ruku. Lekari su je tada poslali kući jer su nalazi bili uredni, a kasnije je dobila dijagnozu anksioznosti. Međutim, te iste noći doživela je srčani udar.

Ovakve situacije nisu retke, jer istraživanja pokazuju da žene češće od muškaraca dobiju pogrešnu dijagnozu kada se jave simptomi infarkta. Kod žena se simptomi često razvijaju postepeno i mogu biti blaži ili nespecifični, pa ih mnoge pripisuju stresu, umoru ili anksioznosti, umesto da pomisle na srčane probleme.

Iako je bol u grudima najčešći simptom srčanog udara i kod žena i kod muškaraca, kod žena se često javljaju i drugi znaci: mučnina, otežano disanje, jak umor, bol u vilici, između lopatica, ili bol koji ide u leđa ili ruku. Ovi simptomi mogu zavarati i same pacijentkinje, ali i lekare, pa se stanje neretko pogrešno proceni ili pripiše drugim zdravstvenim problemima.

Profesor Stiven Nikols iz Viktorijanske bolnice za srce u Australiji smatra da izraz ‘atipični simptomi’ nije adekvatan. Kako kaže: ‘Ne postoji ništa atipično u simptomima koji pogađaju polovinu svetske populacije.’ Ako se ženski simptomi unapred označe kao neobični, povećava se rizik da budu pogrešno protumačeni ili zanemareni.

Problem sa prepoznavanjem srčanih tegoba kod žena poznat je i kao Jentl sindrom, pojam koji je 1991. godine uvela kardiološkinja Bernadin Hili. To je situacija u kojoj se bolesti srca kod žena procenjuju prema simptomima karakterističnim za muškarce, zbog čega žene često ne dobijaju odgovarajuću terapiju ili dijagnostiku, a ponekad iz hitne službe budu otpuštene bez potrebne pomoći.

Uz to, kod žena postoje i posebni faktori rizika koji povećavaju verovatnoću za nastanak srčanih bolesti: menopauza, sindrom policističnih jajnika i komplikacije u trudnoći. Ovi faktori često nisu dovoljno uzimani u obzir pri proceni zdravstvenog stanja žena.

Kardiološkinja Mišel O’Donahju sa Medicinskog fakulteta Harvard naglašava da infarkt ne mora uvek biti dramatičan. ‘Simptomi se kod žena često razvijaju postepeno. Mnogi ih ne shvate dovoljno ozbiljno ili ih pripišu umoru, stresu ili probavnim tegobama’, kaže ona. Zato se preporučuje da svaka žena obrati pažnju na svaki novi bol ili pritisak u grudima, posebno ako ih prate mučnina, otežano disanje ili bol koji se širi u leđa, vilicu ili ruku. U tim slučajevima neophodno je što pre potražiti stručnu medicinsku pomoć.