Britanski lekar predlaže ženama da izbegnu ekrane 90 minuta pre spavanja za mirniji i kvalitetniji san

Nesanica je čest problem kod žena, čak i kada su umorne nakon napornog dana. Britanski lekar Rangan Čaterdži smatra da je glavni uzrok korišćenje telefona, tableta ili računara neposredno pred odlazak u krevet. Njegov savet je da se primeni pravilo od 90 minuta, što znači potpuno izbegavanje ekrana sat i po pre spavanja.

Kako kaže dr Čaterdži, svetlost sa ekrana usporava lučenje melatonina, hormona odgovornog za san, a uz to sadržaji na uređajima dodatno stimulišu mozak i otežavaju uspavljivanje. On preporučuje da mobilni telefoni ni ne budu u spavaćoj sobi: „Kada izbacite telefon iz sobe, smanjujete šansu da vas nešto iznova ometa i podseća na dnevne brige”, ističe dr Čaterdži.

Mnoge njegove pacijentkinje su već primetile pozitivne promene – žene koje su dugo imale problema sa snom, nakon nekoliko dana primene ovog pravila, lakše su zaspale i ujutru bile odmornije. Osim toga, lekar savetuje da svako jutro što ranije izađete na dnevnu svetlost makar na nekoliko minuta, jer „prirodno jutarnje svetlo pomaže telu da razlikuje dan od noći i tako olakšava večernje uspavljivanje”.

Preporučuje se i izbegavanje kafe i energetskih napitaka u drugom delu dana, kao i da se večera ne odlaže prekasno. Ove navike, zajedno sa pravilom od 90 minuta bez ekrana, mogu znatno poboljšati kvalitet sna, što je posebno važno za žene koje balansiraju između posla i porodice.

Naučna istraživanja pokazuju da danas ljudi spavaju jedan do dva sata manje nego ranije generacije, a hroničan nedostatak sna povećava rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti i problema sa pamćenjem. „Kvalitetan san je temelj zdravlja, a male promene u večernjim navikama mogu napraviti veliku razliku”, naglašava dr Čaterdži.

Za žene koje žele više energije i bolje zdravlje, izbegavanje ekrana pred spavanje, zdrava ishrana i jutarnji boravak na dnevnom svetlu mogu biti ključ za mirniji san i bolji osećaj tokom celog dana.

Brza, prirodna pomoć za blaže opekotine – potrebni su vam samo svež krastavac i malo hladnog mleka

Topli letnji dani često mogu izazvati crvenilo i nelagodnost na koži, naročito ako ste zaboravili da nanesete zaštitni faktor. Mnoge žene već nakon kraćeg boravka na suncu primete da je njihova koža postala osetljiva i bolna na dodir. U takvim situacijama, domaći recepti koji zahtevaju samo osnovne sastojke iz frižidera mogu biti pravi spas.

Jedan od najefikasnijih narodnih melema za olakšanje posle sunčanja pravi se od svežeg krastavca i malo hladnog mleka. Ova kombinacija brzo umiruje kožu i donosi trenutno olakšanje od blažih opekotina. S obzirom na to da su oba sastojka često dostupna tokom leta, priprema je vrlo jednostavna.

Za pripremu melema, potrebno je da uzmete jedan svež krastavac i manju količinu hladnog mleka. Krastavac najpre sitno iseckajte ili izgnječite viljuškom dok ne dobijete kašastu smesu. U tu masu postepeno dodajte malo hladnog mleka i dobro promešajte dok ne dobijete ujednačenu teksturu. Ovu smesu nežno nanesite na crvenilo na koži, ostavite da deluje 15 do 20 minuta, a zatim isperite mlakom vodom. Po potrebi, tretman možete ponoviti nekoliko puta dnevno.

Stručnjaci ističu da krastavac, zbog visokog sadržaja vode, prijatno hladi i hidrira kožu, dok mleko zahvaljujući mastima i proteinima dodatno umiruje i smanjuje osećaj peckanja. Prema rečima dermatologa: „Prirodni melem može da pomogne kod blagih simptoma, ali nije zamena za medicinski tretman kod jačih opekotina.”

Pored upotrebe ovog melema, preporučuje se da se odmah sklonite sa sunca čim primetite crvenilo ili peckanje, pijete dovoljno vode i kožu rashlađujete hladnim oblogama ili mlakom vodom. Preparati sa aloe verom ili pantenolom takođe mogu doprineti bržem oporavku. Izbegavajte ponovno izlaganje suncu dok koža ne zaraste i ne bušite plikove ako se pojave, jer oni štite kožu tokom regeneracije.

Ako primetite jake bolove, velike plikove, visoku temperaturu, drhtavicu, mučninu ili simptome toplotnog udara, neophodno je da potražite stručnu pomoć. „Ovakvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnije oštećenje kože ili organizma i zahtevaju adekvatan medicinski tretman“, upozoravaju dermatolozi.

Najbolja zaštita kože je svakako prevencija – redovno koristite proizvode sa zaštitnim faktorom i izbegavajte sunce u najtoplijem delu dana kako biste sačuvali zdravlje i lepotu kože tokom celog leta.

Pravilna ishrana, više vode i fizička aktivnost mogu brzo umanjiti gasove i osećaj težine

Mnoge žene se svakodnevno bore sa problemima poput nadimanja, gasova, gorušice ili osećaja težine nakon obroka. Stručnjaci naglašavaju da ovi problemi često nisu neizbežni – već nekoliko prilagođenih navika može doneti olakšanje za svega nekoliko dana. Ključ je u prepoznavanju kako svakodnevni izbori utiču na zdravlje creva i varenje.

Važno je ishranu bazirati na celovitim namirnicama, uključujući integralne žitarice, povrće i voće. Ovakva hrana podstiče odličan balans korisnih bakterija u crevima. Preporučuje se i smanjenje unosa dodatih šećera i veštačkih aditiva, čime se smanjuje rizik od upala i neprijatnosti poput nadimanja i gasova.

Vlakna iz povrća, žitarica, mahunarki i voća su temelj zdravog varenja. Nerastvorljiva vlakna podstiču redovno pražnjenje, dok rastvorljiva hrane dobre bakterije u digestivnom traktu. Bitno je povećavati unos vlakana postepeno, uz dovoljne količine vode, kako bi se izbegli grčevi i pojačano stvaranje gasova. Voda je neophodna za razgradnju hrane i normalan rad creva – njen nedostatak može dovesti do sporijeg varenja, zatvora i nadimanja.

Zdrave masti, poput onih iz avokada, orašastih plodova, semenki i masne ribe, takođe doprinose boljem varenju – one pomažu lučenje žuči i apsorpciju vitamina. „Zdrave masti podržavaju apsorpciju vitamina A, D, E i K, koji su važni za zdravlje creva“, navodi dr Marija Petrović, specijalista interne medicine.

Na rad creva značajno utiče i stil života. Hronični stres može usporiti varenje i narušiti balans mikrobioma, dok su kvalitetan san i trenutci opuštanja neophodni za dobar rad digestivnog sistema. „Preporučujem svakodnevne šetnje ili vežbanje, jer fizička aktivnost podstiče rad creva i smanjuje rizik od zatvora“, dodaje dr Petrović.

Navike kao što su pušenje, preterana konzumacija alkohola i kasni ili obilni obroci dodatno otežavaju varenje. Brzo konzumiranje i nedovoljno žvakanje hrane mogu uticati na osećaj težine, pa se savetuje sporije jedenje i pažnja na svaki zalogaj. Probiotici i nutrijenti poput glutamina i cinka mogu pomoći nekim osobama, ali je njihovu upotrebu najbolje prilagoditi individualnim potrebama uz savete stručnjaka.

Završni savet: izbor zdravih namirnica, dovoljno sna i redovno kretanje mogu u kratkom roku smanjiti digestivne smetnje. Male promene često donose veliku razliku – slušajte svoje telo i po potrebi se obratite lekaru.