Već 20 minuta u šumi ili parku može vam pomoći da se opustite i podignete energiju, pokazala studija iz Beča

Novo istraživanje iz Beča otkrilo je da samo dvadeset minuta provedenih u prirodi može značajno umanjiti stres i poboljšati raspoloženje. Naučnici sa Medicinskog univerziteta u Beču i Univerziteta za prirodne resurse i nauke o životu sproveli su studiju u kojoj je učestvovalo 66 odraslih osoba. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe: jedan deo je sedeo 20 minuta u šumskom okruženju, dok su drugi isto vreme proveli u urbanom prostoru. Tokom boravka, svi su morali da mirno sede, bez korišćenja telefona, razgovora, šetnje ili vežbanja, fokusirajući se samo na okolinu i dopuštajući mislima da se odmore od svakodnevnih briga.

Nakon eksperimenta, učesnici su ispunjavali psihološke upitnike, a naučnici su merili i nivo kortizola, hormona stresa, preko uzoraka pljuvačke. Rezultati su pokazali da su oni koji su vreme proveli u prirodi imali niže vrednosti kortizola i osećali su se opuštenije, sa manje negativnih emocija. Nasuprot tome, kod onih koji su sedeli u gradu primećen je pad pozitivnog raspoloženja.

Psiholozi smatraju da se ovaj snažan efekat šume na ljudski um objašnjava time što je naš nervni sistem evoluirao u prirodnom okruženju, dok su gradski zvuci i digitalni uređaji relativno novi za mozak. Mir i tišina drveća podstiču osećaj balansa, smanjuju napetost i pomažu obnavljanju energije.

Studija podseća da pravi odmor ne mora biti luksuz. Dovoljno je izdvojiti dvadeset minuta za miran kutak u obližnjem parku, šumi ili pored reke, bez ometanja. Ovaj jednostavan predah može biti dragocen posebno za žene koje svakodnevno balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza. Ne zahteva nikakva ulaganja ni posebne pripreme.

Stručnjaci poručuju: „Uzmite vreme za sebe i dozvolite prirodi da vas resetuje. To je jednostavan, ali moćan način da sačuvate mentalno zdravlje i poboljšate kvalitet života.“ Nauka potvrđuje da je dvadeset minuta u prirodi dovoljno za mentalni reset – i to je dostupno svima.

Novi rituali za poboljšanje sna postali su popularni, ali stručnjaci upozoravaju na zamke preterane opsesije

Poslednjih meseci, sve više žena u Srbiji i regionu prati trend sleepmaxxinga kako bi poboljšale kvalitet svog sna. Ova praksa, popularizovana na društvenim mrežama još krajem proleća, uključuje korišćenje pametnih uređaja za praćenje spavanja, opuštajuće večernje rutine i pažljivo podešavanje temperature u spavaćoj sobi. Žene ovim metodama nastoje da se svakog jutra bude odmorne i spremne za svakodnevne izazove kod kuće i na poslu.

Ipak, medicinski stručnjaci upozoravaju da prevelika posvećenost postizanju savršenog sna može izazvati dodatni stres. Dr Nevena Savić, specijalista za poremećaje spavanja, napominje: „Kvalitetan san je izuzetno važan, ali kada ga pretvorimo u opsesiju i stalno se merimo i kontrolišemo, to može izazvati anksioznost i paradoksalno pogoršati san.”

U praksi, žene koje prate sleepmaxxing trend često koriste pametne satove ili prstenove za praćenje faza sna, rashlađuju spavaću sobu, izbegavaju ekrane pred spavanje i uvode meditaciju kao deo večernje rutine. Ipak, stručnjaci ističu da nije neophodno investirati u skupu tehnologiju. Mnogo je korisnije održavati dosledan raspored spavanja i buđenja i usvojiti jednostavne navike koje su dokazano efikasne za opuštanje.

Brojna istraživanja potvrđuju da kvalitetan san igra veliku ulogu u ženskom zdravlju, smanjujući rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i gojaznosti, a pomaže i u održavanju boljeg raspoloženja, koncentracije i memorije. Zbog toga, stručnjaci savetuju da san, uz zdravu ishranu i fizičku aktivnost, ostane jedna od glavnih osnova zdravlja svake žene.

Za bolji san preporučuje se odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme, čak i vikendom. Tamna, tiha i rashlađena soba i izbegavanje telefona pre spavanja mogu značajno doprineti kvalitetu odmora. Dnevno svetlo nakon buđenja i lagane vežbe ili istezanje uveče takođe pomažu telu da reguliše prirodan ritam spavanja.

Na kraju, dr Savić naglašava: „Najvažnije je da žene pronađu rutinu koja im prija i da ne robuju savršenstvu. Kada san postane izvor stresa, gubimo njegovu pravu vrednost.” Zato je preporuka da se usvoje zdrave navike, ali bez stvaranja pritiska da sve mora biti idealno. Doslednost i opušten pristup najviše doprinose ženskom zdravlju.

Proverite rok trajanja i način čuvanja kreme za sunčanje za bezbednu zaštitu tokom cele godine

Pred početak letnje sezone mnoge žene posegnu za kremom za sunčanje koju su koristile prošle godine, misleći da je praktično iskoristiti ostatke. Međutim, dermatolozi upozoravaju da je izuzetno važno da pre upotrebe proverite rok trajanja proizvoda. Krema za sunčanje, ako je pravilno čuvana – van sunca i toplote – može zadržati efikasnost do tri godine od proizvodnje, ali samo pod tim uslovima.

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) preporučuje da obavezno pročitate deklaraciju i, ukoliko je rok istekao, kremu bacite bez obzira na to koliko je proizvoda ostalo. Ako nema jasno označenog datuma, stručnjaci savetuju da sami zabeležite datum otvaranja na ambalaži, kako biste lakše pratili koliko je vremena prošlo od prve upotrebe.

Važno je i kako skladištite kremu za sunčanje. Ako je tokom prošlog leta bila izložena direktnom suncu, čuvana u automobilu ili na vrućini, zaštitni sastojci mogu izgubiti delovanje i pre isteka roka. Stručnjaci savetuju da kremu uvek držite u hladu, izbegavate direktno sunce i, kada ste na plaži, čuvate je u rashladnoj torbi ili omotanu u peškir. Ukoliko primetite promenu boje, mirisa ili teksture, ili se sastojci odvajaju, kremu više ne treba koristiti. Kako objašnjava dr Vesna Marković, dermatolog iz Beograda: „Takav proizvod ne pruža deklarisanu zaštitu i može izazvati iritaciju kože ili osip“.

Mnoge žene, kada koriste kremu za sunčanje, prave grešku i nanose je u premalim količinama. Dermatolozi preporučuju oko 30 mililitara za celo telo i lice po jednom nanošenju, što je veličina male čašice za šot. Većim osobama može biti potrebno i više. To znači da bočica od 120 ml traje svega četiri do pet upotreba, pa nije neobično što mnogi nanose manje od preporučene količine.

Takođe, zaštita od sunca nije važna samo tokom leta – UV zraci prodiru i kroz oblake i prozore, pa je redovno korišćenje SPF-a tokom cele godine ključno za prevenciju oštećenja kože, opekotina i prevremenog starenja.

Kada pronađete staru kremu za sunčanje, ne morate odmah paničiti, ali obavezno proverite rok trajanja, izgled, miris i način na koji je bila čuvana. Dr Marković savetuje: „Bolje je kupiti novu kremu nego rizikovati zdravlje kože zbog proizvoda koji više ne pruža potrebnu zaštitu.“ Tako ćete biti sigurne da ste učinile sve za lepotu i zdravlje vaše kože.