Nutricionisti upozoravaju: instant kaše, musli i sokovi često izazivaju brzi pad energije tokom jutra

Mnoge žene biraju instant kaše, musli i sveže ceđene sokove za doručak u želji da dan započnu zdravo, ali nutricionisti upozoravaju da ovakvi izbori mogu biti razlog što osećate glad već pre podneva. Ovaj problem je posebno izražen kod zaposlenih žena u urbanim sredinama, koje često doručkuju na brzinu pre odlaska na posao. Nutricionistkinja Jelena Petrović objašnjava: „Instant kaše i industrijski musli podižu nivo šećera u krvi veoma brzo, ali taj efekat kratko traje. Nakon toga, nivo šećera naglo pada, što telo tumači kao signal da je ponovo vreme za obrok.” Isto važi i za tost sa slatkim namazima, kao i za zaslađene muslije u kombinaciji sa mlekom ili jogurtom.

Doručci kao što su sveže ceđeni sokovi i smutiji često sadrže puno šećera, a malo vlakana i proteina, pa sitost brzo nestaje i energija opada. Nutricionisti ističu da prvi obrok treba da obezbedi oko 25 do 30 odsto dnevnog unosa kalorija i preporučuju da se doručkuje 30 do 40 minuta nakon buđenja, idealno između sedam i devet sati.

Za trajnu energiju i bolji osećaj sitosti najbolje je birati kombinaciju sporih ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti. Na primer, ovsena kaša sa orašastim plodovima i jogurtom, integralni hleb sa namazom od avokada i kuvanim jajetom ili kajgana sa povrćem, obezbediće stabilnu energiju tokom celog jutra. Jelena Petrović savetuje: „Najbolje je birati doručak koji sadrži integralne žitarice, jaja, mlečne proizvode i zdrave masti iz orašastih plodova ili maslinovog ulja.” Uz to, preporučuje čaj ili domaći napitak bez dodatog šećera.

Kao praktične predloge, izdvajaju se heljda sa maslinovim uljem i začinskim biljem, kuvano jaje i avokado, integralni hleb sa pestom, orasima i ćuretinom, kao i kajgana sa povrćem. Lekari posebno ističu da kafa na prazan stomak može iritirati želudac, pa je bolje piti je nakon doručka. Takođe, slatkiši ujutru mogu dati kratak nalet energije, ali ubrzo izazivaju osećaj umora i novu glad. Ključ je u pažljivom izboru namirnica koje pružaju stabilnu energiju, više proteina i manje šećera – čak i kada hrana na prvi pogled deluje zdravo.

Iako se često izbegava česmovača, stručnjaci upozoravaju da najviše rizika za putničku dijareju donosi kontaminirana hrana.

Mnoge žene prilikom letovanja ili poslovnih putovanja često misle da će izbegavanjem vode sa česme sprečiti stomačne tegobe, ali zapravo se najveći broj problema javlja zbog hrane. Tipični simptomi poput grčeva, mučnine i učestalih odlazaka u toalet mogu se pojaviti nekoliko sati nakon dolaska na destinaciju. Podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti govore da oko 1,6 milijardi ljudi godišnje ima simptome putničke dijareje, što znači da skoro dva miliona putnika u inostranstvu doživi ove tegobe barem jednom.

Simptomi obično traju tri do pet dana, ali kod nekih mogu potrajati i duže, što povećava rizik od dehidratacije i potrebe za medicinskom intervencijom – posebno kod dece, starijih i osoba koje već koriste antibiotike. Kod njih brži gubitak tečnosti može dovesti do ozbiljnijih posledica po zdravlje.

Stručnjaci ističu da je pogrešno verovati da je voda sa česme glavni izvor problema. Iako Svetska zdravstvena organizacija navodi da više od dve milijarde ljudi nema pristup bezbednoj vodi, stomačne tegobe kod putnika uglavnom proizlaze iz hrane u kojoj se razvijaju bakterije. Salate oprane lokalnom vodom, umaci ostavljeni na sobnoj temperaturi i jela sa švedskog stola u hotelima često predstavljaju skriveni rizik. Leti, čak i hrana u poznatim restoranima lakše razvija bakterije zbog visokih temperatura.

Evropska agencija za bezbednost hrane upozorava da toplota pogoduje razvoju bakterija poput salmonele i kampilobaktera, što znači da jela koja dugo stoje na toplom mogu biti izvor dijareje, bez obzira na njihov izgled.

Zato je važno birati obroke pažljivo: izbegavajte sirovu hranu, salate koje nisu pripremljene neposredno pred vama i jela sa švedskog stola koja stoje duže vreme. Redovno perite ruke i koristite dezinfekciona sredstva, posebno pre jela i nakon korišćenja toaleta.

Ne ignorišite prve simptome – ukoliko tegobe traju duže od nekoliko dana ili se pojave znaci dehidratacije, obavezno se obratite lekaru. Uz osnovna pravila higijene i pažljiv izbor hrane, putovanja mogu biti mnogo prijatnija i sigurnija.

Amanda Grajs godinama se suočava sa sindromom koji izaziva i do 50 spontanih orgazama dnevno, bez seksualnog podsticaja

Amanda Grajs iz Sjedinjenih Američkih Država živi sa izuzetno retkim zdravstvenim problemom – sindromom trajnog genitalnog uzbuđenja (PGAD). Kod nje se svakog dana javljaju i do 50 iznenadnih i nekontrolisanih orgazama, potpuno bez seksualnih stimulacija. Prvi simptomi pojavili su se kad je imala samo šest godina, ali je svoje iskustvo dugo skrivala zbog straha i srama.

U najranijem detinjstvu, Amanda nije mogla da objasni šta joj se dešava, niti je imala kome da se obrati. Godinama je nosila teret u tišini, sve dok kasnije nije otkrila medicinsko ime svog stanja – sindrom trajnog genitalnog uzbuđenja (Persistent Genital Arousal Disorder – PGAD).

Amanda je morala da nauči kako da se nosi sa svojim simptomima, koji se mogu javiti u svakodnevnim situacijama – u prodavnici, kafiću ili tokom običnog razgovora. Kako sama kaže: „Nekada ih imam pet ili čak deset u roku od jednog sata. Dešavaju mi se dok sam sa prijateljima ili na javnim mestima. Kada se to dogodi, samo se nasmejem i pretvaram da je sve u redu, iako me iznutra potpuno slomi.“ Zbog ovoga je birala da izbegava događaje i putovanja, ostavljajući sebi mogućnost da se povuče ukoliko simptomi nastupe.

Prvi susreti sa lekarima nisu doneli olakšanje – dugo nije dobijala odgovore, niti su joj verovali. Tek nakon višegodišnje potrage, Amanda je pronašla specijaliste za bol u karličnom predelu. Sa kombinacijom terapije, lekova i vežbi opuštanja, uspela je da ublaži simptome. „Postoje načini da smanjim intenzitet epizoda. Uzimam terapiju koja opušta mišiće tog područja, a radim i vežbe koje mi pomažu da skrenem pažnju sa problema“, objašnjava Amanda.

Veliku podršku pruža joj partner Stjuart Triplet. Tokom nekoliko godina zajedničkog života, zbog saveta lekara, izbegavaju seksualne odnose jer oni mogu pogoršati simptome. Amanda ističe da joj je partnerovo razumevanje bilo presudno za psihičko zdravlje.

Sindrom trajnog genitalnog uzbuđenja je retka i često pogrešno interpretirana dijagnoza. Osobe koje se sa njim suočavaju mogu naići na nerazumevanje okoline i stručnjaka. Amanda svojom pričom želi da podigne svest o ovom stanju i ohrabri druge žene koje možda prolaze kroz slične teškoće.