Anketa na uzorku od 7.000 zaposlenih otkriva da 52 odsto starijih od 50 godina planira raniji izlazak sa tržišta rada

Prema rezultatima istraživanja koje je sprovela kompanija DAK, specijalizovana za zdravstveno osiguranje, 44 odsto zaposlenih u Nemačkoj razmatra mogućnost odlaska u penziju pre sticanja zakonskog prava. Ovo pokazuje jaz između želja radnika i planova vlasti, budući da će nemačka Penziona komisija razmatrati predlog za povećanje starosne granice za penzionisanje i ukidanje prevremene penzije bez umanjenja nakon 45 godina staža.

Prema Izveštaju o zdravlju za 2026. godinu, koji je objavila kompanija DAK, 35 odsto ispitanika želi da radi do ispunjenja uslova za penziju, dok devet odsto planira da ostane zaposlen i nakon sticanja prava na penziju. Istraživanje instituta Forsa, sprovedeno na uzorku od 7.000 zaposlenih, pokazuje da među osobama starijim od 50 godina čak 52 odsto planira raniji izlazak iz radnog odnosa. Zdravstveno stanje je ključan faktor: 48 odsto onih koji se osećaju zdravim želi raniju penziju, dok je taj procenat 60 odsto među zaposlenima nezadovoljnim svojim zdravljem.

Podaci za 2025. godinu pokazuju razlike u bolovanjima: u grupi zaposlenih do 49 godina, na 100 osiguranika zabeležene su 213 potvrde o bolovanju, dok je kod starijih od 50 godina taj broj 165. Iako stariji zaposleni ređe koriste bolovanje, prosečno odsustvo kod njih traje 16,3 dana, a kod mlađih 8,2 dana.

Generalni direktor DAK-a Andreas Storm izjavio je da je potrebno da kompanije unaprede programe podrške zdravlju starijih zaposlenih, ocenjujući da je njihova dobrobit od ključnog značaja za tržište rada.

U prvom kvartalu 2026. godine, u Nemačkoj je bilo zaposleno 45,64 miliona ljudi, prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). To je pad od oko 160.000 u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupan broj stanovnika u Nemačkoj iznosi oko 83,5 miliona. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda starenja radne snage i izazove za penzioni sistem, posebno u kontekstu razlika između želja zaposlenih i državnih planova produženja radnog staža.

Obavezna prijava na Obrascu PDP i uplata razlike za 2025. godinu do kraja juna, izostanak vodi do prekršajne odgovornosti

Poreska uprava Republike Srbije podsetila je pravna lica da je poslednji rok za podnošenje poreske prijave za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na dobit za 2025. godinu 29. jun 2026. godine. Obaveza uključuje podnošenje prijave na Obrascu PDP, kao i plaćanje razlike između konačno obračunatog poreza i već plaćenih akontacija tokom 2026. godine.

Uz poresku prijavu, potrebno je dostaviti sve propisane poreske bilanse, obrasce i ostalu poslovnu dokumentaciju, navodi se u saopštenju Poreske uprave. Upozorava se da nepostupanje u navedenom roku povlači prekršajnu odgovornost, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ova poreska obaveza se odnosi na sva pravna lica koja su tokom 2025. godine ostvarila dobit i dužna su da izvrše konačan obračun i uplatu poreza prema važećim propisima. Prijava i uplata poreza na dobit spadaju u ključne fiskalne obaveze, a izostanak ili kašnjenje može dovesti do prekršajnih mera.

Detaljna uputstva i obrasci dostupni su na zvaničnom sajtu Poreske uprave. Stručnjaci preporučuju da se sve aktivnosti oko podnošenja prijave i dokumentacije završe pre isteka roka kako bi se izbegle moguće sankcije.

Znakovi napretka u pregovorima SAD i Irana srušili cene sirove nafte, azijski tehnološki indeks porastao dva odsto

Cene nafte beleže pad nakon što su investitori pozitivno reagovali na napredak u mirovnim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Prema najnovijim ekonomskim analizama, cena američke WTI sirove nafte iznosi oko 76 dolara po barelu, dok je evropski brent zabeležio vrednost oko 80 dolara po barelu. Ove promene prate i rast berzanskih indeksa, dok se tržište zlata oporavlja.

Investitori su ocenili prve znake napretka u diplomatskim razgovorima SAD i Irana, nakon što su se dve strane dogovorile o mapi puta za postizanje konačnog mirovnog sporazuma u roku od 60 dana. U tom periodu, rast tehnoloških akcija doprineo je povećanju azijskog berzanskog indeksa za 0,7 odsto, dok su fjučersi na S&P 500 smanjili početne gubitke i zadržali pad od 0,4 odsto. Evropski ugovori su zabeležili pad od 0,2 odsto.

Cena zlata je porasla, dok su američke državne obveznice pale, što je posledica nastavka trgovanja nakon prazničnog dana u Sjedinjenim Državama. Posrednici iz Katara i Pakistana naveli su u zajedničkom saopštenju: „Postignut je ohrabrujući napredak, uključujući uspostavljanje mehanizma za dalje tehničke razgovore“. SAD i Iran su takođe uspostavili komunikacionu liniju za izbegavanje incidenata i obezbeđivanje sigurnog prolaza komercijalnih brodova kroz Ormuski moreuz.

Kuson Leung, glavni investicioni direktor kompanije KGI Asia, izjavio je: „U veoma, veoma kratkom roku, da, postojao bi pozitivan sentiment koji bi dodatno podigao tržišta ili snizio cene nafte, ali očekujte da će se veća volatilnost vratiti i progoniti tržišta tokom narednih 60 dana.”

Podindeks azijskih tehnoloških akcija porastao je dva odsto zahvaljujući optimizmu u vezi sa trgovinom veštačkom inteligencijom. Tajvansko tržište, dominantno u segmentu čipova, predvodilo je regionalni rast, dok su japanski berzanski pokazatelji ojačali usled kupovine akcija iz oblasti veštačke inteligencije i poluprovodnika. Akcije LG Electronics Inc.-a skočile su više od 13 odsto tokom dana, nakon što su rukovodioci LG Group-a najavili posetu sedištu Nvidia Corp.-a radi razgovora o saradnji u domenu fizičke veštačke inteligencije i robotike. Ipak, fjučersi na Nasdaq 100 ostali su u padu od 0,3 odsto.

Prinos na desetogodišnje američke i japanske državne obveznice zabeležio je rast, dok je S&P 500 u poslednjih 12 nedelja porastao u 11 navrata. Prema rečima stratega Dilina Vua iz Pepperstone Group-a: „Tržište sporazum sa Iranom vidi kao krhak, ali ne dovoljno krhak da u ovoj fazi izazove agresivno ponovno određivanje cena geopolitičkih rizika.“