Mnogi ljudi odustanu od dijete kada vide da se broj na vagi nekoliko dana ili nedelja gotovo ne menja. Međutim, telesna težina prirodno varira i ne predstavlja savršenu meru napretka.

Na težinu mogu uticati količina vode u organizmu, unos soli i ugljenih hidrata, sadržaj hrane u probavnom sistemu, fizička aktivnost i mnogi drugi faktori. Zbog toga svakodnevno merenje može stvoriti pogrešan utisak.

Mnogo je korisnije posmatrati trend kroz duži period. Pored vage, mogu se pratiti kako odeća stoji, obim struka, nivo energije, kondicija i druge promene u navikama.

Važno je i ne očekivati da će se rezultati pojavljivati istom brzinom svakog dana. Promene telesne težine nisu uvek linearne.

Ako se trudimo da promenimo ishranu i životne navike, nekoliko dana bez promene na vagi ne znači da je sav trud uzaludan. Strpljenje i doslednost često su važniji od brzih rezultata.

Pravilo da se posle 18 časova ne sme jesti veoma je popularno, ali nije univerzalno pravilo za mršavljenje. Vreme večere samo po sebi ne određuje da li će neko dobiti ili izgubiti kilograme.

Mnogo je važnije šta jedemo tokom celog dana i koliko hrane ukupno unesemo. Osoba koja večera u 20 časova može imati uravnoteženu ishranu, dok neko ko prestane da jede u 18 časova može tokom dana uneti mnogo više kalorija.

Problem kasne večere najčešće nastaje kada ona uključuje velike količine kalorične hrane, slatkiše ili grickalice. Tada se lako unese više energije nego što je potrebno.

Za mnoge ljude može biti korisno da večera bude umerena i da se ne jede neposredno pred spavanje ako to izaziva nelagodu ili remeti san.

Zato ne postoji čarobni sat nakon kojeg hrana automatski postaje „gojazna“. Važniji su ukupna ishrana, količina hrane i svakodnevne navike.

Stalna glad može biti jedan od najvećih problema tokom pokušaja da promenimo ishranu. Kada pokušavamo da jedemo manje, lako možemo napraviti grešku i smanjiti obroke više nego što je potrebno.

Jedan od razloga može biti to što obroci ne sadrže dovoljno proteina i vlakana. Namirnice poput jaja, jogurta, mahunarki, povrća i integralnih žitarica mogu doprineti većem osećaju sitosti.

Na glad mogu uticati i san, stres i svakodnevne navike. Kada smo umorni ili pod pritiskom, lakše posežemo za hranom koja nam brzo pruža zadovoljstvo.

Važno je razlikovati fizičku glad od navike ili želje za određenom hranom. Ponekad ne jedemo zato što smo zaista gladni, već zato što nam je dosadno ili smo navikli da nešto grickamo u određenom trenutku.

Umesto izgladnjivanja, mnogo je bolje napraviti raznovrsne obroke i pronaći način ishrane koji možemo dugoročno da održimo.