Mnogi ljudi imaju osećaj da jedu veoma malo, a ipak ne vide promenu na vagi. To može biti frustrirajuće, posebno kada ulažemo trud i očekujemo rezultate. Međutim, broj obroka ili osećaj gladi nisu jedini faktori koji određuju promenu telesne težine.

Jedna od najčešćih grešaka je potcenjivanje količine hrane. Ulje tokom pripreme, prelivi, grickalice, zaslađena pića i mali zalogaji između obroka lako se previde. Iako pojedinačno deluju beznačajno, zajedno mogu predstavljati značajan deo ukupnog dnevnog unosa.

Drugi problem može biti premalo kretanja. Kada smanjimo unos hrane, ponekad nesvesno postanemo manje aktivni tokom dana. Više sedimo, manje hodamo i trošimo manje energije, pa očekivani rezultat može izostati.

Važnu ulogu imaju i san i stres. Nedostatak sna može uticati na apetit i izbor hrane, dok dugotrajan stres kod nekih ljudi povećava potrebu za kaloričnom hranom. Zato dijeta nije samo pitanje toga šta se nalazi na tanjiru.

Još jedna česta greška jeste previše stroga dijeta. Kada osoba drastično smanji unos hrane, teško je takav režim održavati duže vreme. Posle perioda velikog odricanja može doći do prejedanja i vraćanja starih navika.

Zato sporiji rezultat ne znači automatski da ste „promašili“ dijetu. Mnogo je korisnije posmatrati ishranu i životne navike kao celinu, biti strpljiv i postaviti realne ciljeve. Ako uprkos dugotrajnom trudu nema očekivanih promena ili postoje zdravstvene tegobe, razgovor sa lekarom ili nutricionistom može pomoći da se pronađe pravi uzrok.

Doručak se često naziva najvažnijim obrokom dana, ali istina je nešto složenija. Ne postoji jedna savršena namirnica niti jedan idealan doručak koji odgovara svima. Ipak, izbor hrane ujutru može značajno uticati na to koliko ćemo biti siti i kako ćemo se osećati tokom dana.

Problem nastaje kada doručak uglavnom čine namirnice bogate dodatim šećerom, poput zaslađenih pahuljica, peciva i slatkih namaza. Takav obrok može biti ukusan i brzo dostupan, ali često ne pruža dovoljno proteina i vlakana da bismo dugo ostali siti.

Mnogo bolji izbor može biti kombinacija različitih grupa namirnica. Na primer, jaja, jogurt ili drugi izvori proteina mogu se kombinovati sa integralnim hlebom, ovsenim pahuljicama, voćem ili povrćem. Takav doručak je raznovrsniji i može pomoći da se lakše kontroliše glad tokom dana.

Važno je zapamtiti da doručak ne mora biti isti svakog jutra. Nekome prija obilniji obrok, dok neko ujutru nema veliki apetit. Najvažnije je da ukupna ishrana tokom dana bude raznovrsna i uravnotežena.

Zato možda nije pitanje da li smo svi pogrešno doručkovali, već da li smo previše verovali da postoji samo jedan pravi način ishrane. Umesto ekstremnih pravila, mnogo je važnije birati kvalitetne namirnice, paziti na količine i pronaći način ishrane koji možemo dugoročno da održimo.

Novo američko istraživanje otkriva da svakodnevno konzumiranje zaslađenih napitaka može uticati na zdravlje želuca, posebno kod žena.

Rak želuca ostaje jedan od vodećih uzroka smrtnosti među malignim bolestima širom sveta. Novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država pokazalo je da samo jedan zaslađeni napitak dnevno može povećati rizik od raka želuca kod žena. Istraživači su pratili više od 112.000 ispitanika tokom nekoliko decenija i otkrili da su žene koje redovno piju zaslađene napitke izložene i do tri puta većem riziku od ove bolesti.

Veza između zaslađenih napitaka i rizika od raka želuca

Tokom istraživanja, naučnici iz Mass General Brigham analizirali su navike u ishrani i zdravlje ispitanika. U tom periodu kod 278 osoba dijagnostikovan je rak želuca. Posebno su izdvojili žene koje konzumiraju više od jednog zaslađenog napitka dnevno. Kod njih je rizik od raka želuca bio znatno veći nego kod žena koje konzumiraju ovakve napitke ređe od jednom mesečno. U ovu grupu spadaju gazirani sokovi, voćni punčevi, limunade sa dodatim šećerom i sportski napici. Osim toga, pokazalo se da veća ukupna količina fruktoze u ishrani dodatno može uticati na povećanje rizika.

Zašto su šećer i fruktoza rizični za žene

Iako još uvek nije jasno kako tačno zaslađeni napici utiču na razvoj raka želuca, stručnjaci pretpostavljaju nekoliko mogućih mehanizama. Čest visok unos šećera može dovesti do insulinske rezistencije i hroničnih upala. Zbog toga dolazi do promena u crevnom mikrobiomu, što može uticati na razvoj bolesti. Takođe, analiziran je uticaj bakterije Helicobacter pylori, poznate kao jedan od glavnih faktora rizika za rak želuca. Međutim, nije pronađena direktna veza između konzumiranja zaslađenih napitaka i prisustva ove bakterije.

Praktični saveti za žene – kako smanjiti rizik

S obzirom na rezultate istraživanja, ženama se preporučuje da obrate pažnju na konzumaciju zaslađenih napitaka. Povremeno uživanje ne mora predstavljati rizik. Ipak, svakodnevno konzumiranje može značajno povećati šanse za razvoj raka želuca. Osim toga, važno je smanjiti unos prerađene hrane, izbegavati pušenje i voditi računa o porodičnoj istoriji bolesti. „Redovni pregledi i izbalansirana ishrana sa mnogo voća, povrća i vlakana mogu biti ključni za dugoročno zdravlje“, izjavila je jedna od autorki studije, dr Lisa Smith. Na kraju, žene koje žele da zaštite svoje zdravlje želuca treba da biraju prirodne napitke bez dodatog šećera i da redovno proveravaju svoje zdravstveno stanje.