Inovativna terapija električnom stimulacijom mozga pokazuje obećavajuće rezultate kod pacijentkinja u prvih 24 sata

Akutni ishemijski moždani udar, uzrokovan blokadom krvnog suda u mozgu, ostaje jedan od glavnih razloga invaliditeta i smrtnosti među ženama širom sveta. Iako postoje lekovi i medicinske procedure za razbijanje ugrušaka, mnoge žene ne stignu dovoljno brzo do bolnice, pa stručnjaci neprestano traže dodatne načine da sačuvaju moždano tkivo dok se ne obnovi protok krvi. Jedan od najnovijih medicinskih iskoraka dolazi iz istraživanja u okviru UCLA Health sistema, gde su naučnici testirali transkranijalnu stimulaciju jednosmernom strujom visoke definicije (HD C-tDCS). Ova metoda podrazumeva postavljanje elektroda na glavu i usmeravanje blage električne struje u deo mozga s manjim protokom krvi, s ciljem zaštite penumbre – regije tkiva koja je ugrožena, ali još nije trajno oštećena. U pilot studiji, deset pacijenata (uključujući žene) primljeno je u bolnicu u roku od 24 sata od pojave simptoma. Sedam je primilo pravi tretman, dok su troje bili u kontrolnoj grupi sa simuliranim tretmanom. Nakon terapije, istraživači su uz pomoć naprednih snimanja analizirali koliko je moždanog tkiva sačuvano. Prvi rezultati su veoma pozitivni: kod osoba koje su dobile pravu stimulaciju, sačuvano je u proseku 66% ugroženog tkiva u prvih 24 sata, dok u kontrolnoj grupi nije bilo očuvanja penumbre. Takođe, kod tretiranih pacijenata registrovan je bolji protok krvi u zahvaćenim regijama mozga. Ovo otkriće donosi novu nadu ženama koje doživljavaju moždani udar, naročito onima koje ne mogu odmah da dobiju standardnu terapiju. Iako je reč o malom uzorku, stručnjaci smatraju da su rezultati značajni za budući razvoj ove metode. Kako navodi dr Ivana Petrović, neurolog: “Transkranijalna stimulacija može da otvori vrata novim pristupima u zaštiti moždanog tkiva kod žena sa akutnim moždanim udarom. Ova metoda pruža dodatno vreme dok se ne obezbedi medicinska intervencija.” Prepoznavanje moždanog udara zahteva brzu reakciju – simptomi uključuju iznenadnu slabost ili utrnulost jedne strane tela, teškoće u govoru, gubitak ravnoteže ili snažnu glavobolju. U tom slučaju, odmah pozovite hitnu pomoć, jer svaki minut može povećati šanse za oporavak. Trenutno, transkranijalna stimulacija nije široko dostupna, ali dalja istraživanja mogu ubrzati njenu primenu. Dr Petrović naglašava: “Žene često dolaze kasno u bolnicu zbog brige o porodici ili straha od simptoma. Važno je da svaka žena zna da ima pravo na brzu i adekvatnu pomoć.” Prevencija moždanog udara uključuje kontrolu pritiska, šećera i holesterola, izbegavanje pušenja, kao i redovnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu. Ako imate porodičnu istoriju moždanog udara ili ste već imali kardiovaskularne tegobe, redovne posete lekaru su neophodne. Transkranijalna stimulacija može postati važan dodatak terapiji, ali za svakog pojedinca neophodna je konsultacija sa stručnjakom. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i informisanost značajno povećavaju šanse za dobar oporavak nakon moždanog udara.

Simptomi hipotenzije često pogađaju žene – evo kada treba tražiti savet lekara i kako olakšati svakodnevicu

Nizak krvni pritisak, poznat kao hipotenzija, čest je problem kod žena, a simptomi poput slabosti, vrtoglavice i malaksalosti mogu značajno uticati na kvalitet života. Iako se češće govori o visokim vrednostima pritiska, važno je prepoznati i značaj niskog pritiska, koji najčešće pogađa mlađe žene, ali se može javiti u svim životnim dobima.

Najprepoznatljiviji simptomi hipotenzije uključuju nestabilnost, zamagljen vid i osećaj slabosti, naročito prilikom iznenadnog ustajanja iz kreveta ili sa stolice. Tokom vrelih letnjih dana, tegobe se mogu pojačati zbog pojačanog znojenja i gubitka tečnosti, a vrtoglavica se često javlja ujutru ili nakon dužeg sedenja. Upravo zato je važno obratiti pažnju na učestalost ovih simptoma – ukoliko su slabost, nesvestica ili vrtoglavica česti, treba se obavezno konsultovati sa lekarom. Kod uporno ponavljajućih simptoma, preporučuje se dodatna dijagnostika kako bi se isključili ozbiljniji zdravstveni problemi.

Dehidracija, odnosno nedovoljan unos vode ili preterano znojenje, najčešće dovodi do niskog krvnog pritiska, jer količina krvi u telu opada. Osim toga, određeni lekovi, anemija, hormonski disbalans ili srčani problemi takođe mogu biti uzrok hipotenzije. Stručnjaci ističu da je pravilna hidratacija ključna – potrebno je često unositi vodu i izbegavati duže periode bez tečnosti. Dr Nevena Milovanović, kardiolog, naglašava: “Najvažnije je prepoznati simptome i ne zanemarivati ih. Ukoliko se vrtoglavica ponavlja, posebno uz gubitak svesti, obavezno potražite savet lekara.”

Da bi se ublažili simptomi, preporučuje se redovan unos tečnosti, više manjih obroka tokom dana i umerena fizička aktivnost. Izbegavajte naglo ustajanje iz kreveta ili sa stolice, a tokom toplih dana birajte laganu odeću i pravite češće pauze za odmor. Iako hipotenzija uglavnom nije opasna, uporna slabost, nesvestica ili drugi simptomi zahtevaju proveru kod lekara, jer samo stručnjak može utvrditi pravi uzrok i preporučiti odgovarajuće lečenje.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Neredovan ciklus, emotivne promene i valunzi mogu najaviti početak klimaksa godinama pre menopauze

Većina žena u Srbiji, obično između 40. i 50. godine života, počinje da primećuje prve promene koje ukazuju na predstojeći klimaks još pre same menopauze. Ove rane promene, poznate kao perimenopauza, nastaju zbog oscilacija hormona koje utiču na celokupno zdravlje žene. Prvi simptomi najčešće se ogledaju u neredovnim menstrualnim ciklusima – ciklusi mogu postati kraći ili duži, a krvarenje varira. Uz to, mnoge žene doživljavaju fizičke tegobe poput iznenadnih talasa vrućine (valunzi), noćnog znojenja i problema sa snom, što može značajno uticati na svakodnevnu energiju i funkcionisanje.

Pored fizičkih simptoma, česte su i emocionalne promene. Žene mogu postati razdražljivije, imati nagle promene raspoloženja ili osećati anksioznost i bez vidljivog razloga. Takođe, moguće su promene u seksualnoj želji, kao i suvoća kože i sluzokože. Sve ove promene su rezultat postepenog pada hormona, naročito estrogena, koji je ključan za žensko reproduktivno zdravlje.

Simptomi klimaksa ne javljaju se kod svih žena u isto vreme niti sa istim intenzitetom. Hormonske promene mogu trajati nekoliko godina pre nego što menstrualni ciklus u potpunosti prestane.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma klimaksa pomaže ženama da se lakše prilagode i upravljaju svakodnevnim obavezama. Razumevanje sopstvenog tela daje prednost u pripremi na sve promene koje nastupaju, a rana reakcija može ublažiti neprijatnosti i doprineti boljem kvalitetu života.

Dr Marija Petrović, ginekolog, ističe: „Promene u ciklusu, poremećaji sna i valunzi su najčešći rani znakovi klimaksa. Važno je da žene znaju da nisu same i da za mnoge simptome postoji rešenje.“

Zdrave navike kao što su redovno kretanje, izbalansirana ishrana i kvalitetan san mogu pomoći u smanjenju simptoma ovog perioda. Takođe, otvorena komunikacija sa lekarom o svakoj promeni je ključna za pronalaženje najboljeg individualnog rešenja. Ukoliko primetite izražene promene koje ometaju svakodnevni život, obavezno se obratite ginekologu ili izabranom lekaru. Samo stručnjak može precizno proceniti situaciju i preporučiti odgovarajuće mere. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom.