Majka iz Velike Britanije pokazuje da dosledne promene u ishrani mogu doneti velike rezultate bez vežbanja

Džanin Herst iz Roterhema, Velika Britanija, godinama se suočavala sa viškom kilograma zbog preterane konzumacije brze hrane i energetskih napitaka. Kada je njena telesna težina dostigla 137 kilograma, shvatila je da mora da preduzme drastične promene zbog svog zdravlja, ali i svoje dece. Iako je svakodnevno pripremala zdrave obroke za decu, sebe je često zanemarivala – danima je uživala u masnim grickalicama i gotovim jelima, dok su večere uglavnom stizale iz dostave. Na godišnjem nivou, Džanin je trošila čak 7.500 evra na nezdravu hranu. Višak kilograma negativno je uticao na njeno samopouzdanje, pa su joj društveni događaji i školske priredbe postali izvor anksioznosti.

Preokret je nastupio kada su njenoj deci dijagnostikovali autizam, a ona je, pokušavajući da pomogne ćerki, iščašila rame. Ovaj događaj ju je naterao da ozbiljno razmisli o svom zdravlju. Kako sama priznaje: “Da sam nastavila kao ranije, ne bih dočekala da ih gledam kako odrastaju.” Umesto da započne intenzivne treninge, odlučila je da fokus stavi na ishranu. Svakog jutra započinje laganim engleskim doručkom sa malo masti, za ručak bira lososa i salatu, a uveče jede pečeno meso sa povrćem. Zahvaljujući ovoj promeni, za godinu dana uspela je da smrša čak 72 kilograma.

Nove navike donele su joj više energije i omogućile joj da više vremena provodi sa decom. “Bila sam najdeblja mama na igralištu. Sada mogu da trčim sa decom i igram se bez stida”, ističe Džanin. Danas je prisutnija u društvenim aktivnostima i školskim okupljanjima, što ranije nije bio slučaj. Osim fizičke transformacije, vratila je i svoje samopouzdanje. Kako kaže: “Tek kada sam počela da vodim računa o sebi, postala sam bolja mama.” Njena priča je dokaz da male, ali dosledne promene mogu napraviti veliku razliku.

Primer Džanin Herst može biti inspiracija ženama koje se bore sa sličnim problemima. Postepena promena ishrane, bez naglih dijeta ili intenzivnog vežbanja, može poboljšati zdravlje i kvalitet života. Važno je da svaka žena sebi pruži vreme i podršku, naročito u stresnim periodima. Za bilo kakve dileme ili plan ishrane, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom. Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Inovativna mRNK terapija NEOONKOVAK uskoro dostupna pacijentkinjama, dogovor Srbije i Rusije o kliničkoj primeni

Srbija je nedavno napravila značajan korak u borbi protiv raka kod žena – postignut je dogovor sa Rusijom o uvođenju inovativne vakcine protiv raka u naš zdravstveni sistem. Ova vest predstavlja tračak nade za sve žene koje se suočavaju sa dijagnozom raka, s obzirom da se svake godine u Srbiji registroje oko 40.000 novih slučajeva ove bolesti.

Kako bi ovaj tretman što pre bio dostupan, formirana je posebna radna grupa iz Srbije i Rusije, sa zadatkom da pripremi sve potrebne sporazume. U delegaciji Srbije bio je i ministar bez portfelja Nenad Popović, a zajedno sa kolegama iz Rusije i ruskim ministrom zdravlja Mihailom Muraškom, učestvovao je u sastancima sa vodećim onkolozima. Tokom posete Moskvi, upoznali su se sa kompletnim procesom – od dijagnostike i genetičke analize tumora, do izrade i primene personalizovanih mRNK vakcina, koje se prave prema osobenostima tumora svakog pacijenta.

Revolucionarna vakcina NEOONKOVAK je prva ovakva terapija na svetu odobrena za kliničku upotrebu u Rusiji. Ova terapija koristi mRNK tehnologiju, kojom se organizmu dostavljaju informacije za pravljenje proteina koji aktiviraju imuni sistem da prepozna i uništi ćelije raka. U procesu se koristi i napredna veštačka inteligencija, što omogućava da terapija bude potpuno prilagođena svakoj pacijentkinji. Posebno je važna za žene, jer tipovi raka poput raka dojke ili grlića materice zahtevaju precizne i pravovremene tretmane. Pristup inovativnim terapijama daje ženama dodatnu nadu i motivaciju za lečenje.

Predsednik Udruženja obolelih od melanoma, Savo Pilipović, ističe: „Formiranje radne grupe i najava potpisivanja sporazuma za ovu vakcinu su velika i dobra vest za pacijente u Srbiji koji se bore sa rakom.” Dodaje i: „Za sada znamo da je prvi pacijent iz Kragujevca već otišao u Rusiju da primi vakcinu. Moramo da sačekamo rezultate i vidimo kako će organizam reagovati. Sve je još novo, ali postoji nada.”

Stručnjaci savetuju da žene nastave sa redovnim preventivnim pregledima, samopregledima i konsultacijama sa svojim lekarom o mogućnostima savremenog lečenja. Svaka koja je zabrinuta za svoje zdravlje ili je u riziku od raka treba da razgovara sa svojim lekarom o dostupnosti novih terapija. Udruženja pacijentkinja pružaju podršku i informacije, a redovni pregledi ostaju ključni za ranu dijagnozu i uspešno lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Simptomi menopauze su različiti, ali uz razumevanje i podršku, svaka žena može lakše proći kroz promene

Menopauza je prirodan proces koji najčešće nastupa između 45. i 55. godine života i donosi brojne fizičke i emocionalne promene. U ovom periodu, žene se suočavaju sa simptomima kao što su nesanica, noćno znojenje, promene raspoloženja i povećanje telesne težine. Glavni uzrok ovih promena je pad nivoa hormona, posebno estrogena, što može dovesti i do smanjene koncentracije, umora i iznenadnih toplotnih talasa. Istraživanja pokazuju da simptomi menopauze traju u proseku oko sedam i po godina, a svaka žena ovu fazu doživljava na svoj način.

Prvi znaci menopauze pojavljuju se u perimenopauzi, kada telo signalizira kroz toplotne talase, preznojavanje, poremećaje sna i povećanu osetljivost na stres. Uz to, moguće su promene u načinu skladištenja masnoća, a pad estrogena često uzrokuje lakše gomilanje masnih naslaga u predelu stomaka. Usporeni metabolizam i izmenjena insulinska osetljivost dodatno otežavaju održavanje telesne mase, zbog čega mnoge žene primete da teže kontrolišu svoju kilažu, čak i bez promena u ishrani.

Menopauza utiče i na svakodnevni i profesionalni život. Mnoge žene pokušavaju da prikriju simptome na poslu, ali otvoren razgovor sa koleginicama i nadređenima može olakšati situaciju i smanjiti osećaj stida i usamljenosti. Dr Dragana Jovanović, specijalista ginekologije, poručuje: “U menopauzi sam, ali i dalje radim jednako dobro kao pre.” Takođe naglašava: “Menopauza ne oduzima ženstvenost; ona je oblikuje, produbljuje i vraća ženi njenu autentičnost.”

Ova faza života može biti prilika da žena bolje upozna svoje potrebe i granice i uvede zdravije navike. Simptomi menopauze nisu znak slabosti – telo kroz njih traži prilagođavanje novim okolnostima. Preporučuje se više brige o sebi, manje samokritike i otvoren razgovor sa prijateljicama, porodicom ili lekarom.

Žene u menopauzi čine značajan deo radno aktivne populacije između 45. i 60. godine, pa je podrška okoline važna za očuvanje kvaliteta života i produktivnosti. Za tačnu dijagnozu i savete obavezno se konsultujte sa lekarom. Menopauza nije bolest, već prirodna promena koja zaslužuje razumevanje i pažnju.