Medijska konsolidacija i promene vlasništva u Srbiji, 23. na 74. mesto u Mađarskoj po slobodi medija

United Group, vlasnik medija kao što su N1, Nova, Danas i Radar, najavio je planove za prodaju svog medijskog poslovanja luksemburškom fondu „European Future Media Investments“, iza kojeg stoji portugalska investiciona grupa Alpac Capital. Istovremeno, Boban Rajić, koji je u avgustu 2019. kupio Večernje novosti, a potom postao vlasnik Politika novina i magazina, sada je preuzeo i magazin NIN.

Prethodni vlasnik NIN-a bila je Jelena Drakulić Petrović, kojoj je kompanija Ringier Serbia u avgustu 2023. prenela kompletan vlasnički udeo. Redakcija NIN-a tada je prešla u United Media i osnovala nedeljnik Radar. Ove transakcije dolaze pred izbore u Srbiji, za koje se ocenjuje da su među najvažnijim u savremenoj istoriji zemlje.

Sličan trend koncentracije medijskog vlasništva primećen je i u Mađarskoj, gde je, prema podacima organizacije Reporteri bez granica, ova zemlja pala sa 23. mesta 2010. na 74. mesto 2026. na indeksu slobode medija. Reuters navodi da je nakon izbora u Mađarskoj, kada je pobedio opozicionar Peter Mađar, više zvaničnika medija bliskih bivšem premijeru Viktoru Orbanu uklonjeno sa položaja, a ukinuta je i glavna informativna emisija na TV2.

Promene su usledile i u državnom medijskom servisu M1, čiji je način izveštavanja, prema analizi think-tanka Republikon, pre izbora bio dominantno u korist Orbana, dok je nedelju dana posle izbora postao uravnoteženiji. Mađar je najavio sveobuhvatnu i neposrednu reviziju javnog medijskog servisa i njegovog finansiranja, kao i donošenje novog zakona o medijima.

Drugi stub Orbanovog medijskog sistema bio je KESMA, konglomerat koji obuhvata gotovo 500 medijskih firmi, uključujući sve regionalne novine, a osnovan je 2018. Mađar je najavio da će zaustaviti državno finansiranje kroz oglašavanje ovom konglomeratu i pokrenuti reviziju njegovog nastanka, s obzirom na zaštitu tržišne utakmice.

U Srbiji je, prema podacima objavljenim u maju 2026, 57 odsto stanovništva svrstano u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, što predstavlja značajan društveni izazov uz aktuelne promene u medijskom sektoru.

Kompanija naglašava da su sajber napadi česta pretnja za firme sa pedesetak zaposlenih, dok oporavak bez adekvatne podrške može trajati danima

Kompanija Yettel, kroz izjavu Saše Miljatovića, B2B ICT direktora, ističe da mala i srednja preduzeća sve češće postaju mete sajber napada, pri čemu jedan phishing mejl ili kompromitovana lozinka mogu dovesti do potpunog zastoja poslovanja. U takvim slučajevima posledice se mere ne samo finansijski, već i kroz gubitak poverenja koje kompanija gradi sa klijentima i partnerima. Miljatović navodi da u praksi kompanija sa oko pedeset zaposlenih, koja koristi digitalne platforme za naručivanje, komunikaciju i logistiku, može biti paralizovana za svega nekoliko minuta ukoliko dođe do napada, pri čemu oporavak bez adekvatne ICT podrške traje danima.

Kompanije koje bezbednost posmatraju kao investiciju, a ne kao trošak, brže vraćaju poslovanje u normalne tokove, zahvaljujući integrisanim rešenjima poput cloud sistema za skladištenje podataka i stručne podrške. Miljatović ističe da ljudski faktor i dalje predstavlja jednu od najvećih slabosti, pa su prevencija i edukacija zaposlenih ključni deo poslovne prakse. ICT sektor danas ima širu ulogu – od operatera se očekuje ne samo infrastruktura, već i obezbeđivanje zaštite podataka i personalizovana podrška.

Yettel razvija ICT portfolio namenjen poslovnim korisnicima kroz integrisana rešenja koja obuhvataju infrastrukturu, cloud servise, biznis aplikacije i sajber bezbednost. Cilj je omogućiti malim i srednjim preduzećima, koja nemaju resurse velikih kompanija, sigurno i stabilno poslovanje. Zaključak je da sajber bezbednost više nije tema koja se otvara tek nakon incidenta – ključna je spremnost kompanija da brzo reaguju i minimizuju posledice napada. Bezbednost podataka postala je osnova i investicija za razvoj otpornog poslovanja.

Francuska oglašivačka grupa ulaže 2,2 milijarde dolara u američku firmu, plaća 38,50 dolara po akciji

Francuska oglašivačka grupa Publicis Groupe dogovorila je kupovinu američke kompanije LiveRamp za 2,2 milijarde dolara (oko 238 milijardi dinara), navodi se u saopštenju. Transakcija će biti realizovana u gotovini, a predviđeno je da Publicis za svaku akciju LiveRampa plati 38,50 dolara, što predstavlja skoro 30 odsto više od prethodne tržišne cene pre objave dogovora.

Ovim potezom Publicis nastavlja strategiju ulaganja u podatke i digitalno oglašavanje, jačajući mogućnosti preciznog targetiranja potrošača. LiveRamp je poznat po platformi koja omogućava kompanijama sigurno povezivanje različitih baza podataka bez razmene ličnih informacija. Kompanija posluje na 14 tržišta, sarađuje sa više od 25.000 izdavačkih platformi i preko 500 tehnoloških i data partnera, dok zapošljava oko 1.300 ljudi.

Prethodno je Publicis pre nekoliko godina preuzeo kompaniju Epsilon za 4,4 milijarde dolara, što je bio ključan korak u jačanju digitalnih kapaciteta. Takva akvizicija omogućila je Publicisu da prestigne konkurente kao što su WPP i Omnicom i postane najvrednija svetska oglašivačka grupa po tržišnoj kapitalizaciji.

Generalni direktor Publicisa Artur Sadun izjavio je da ovaj dogovor pokazuje spremnost kompanije da ulaže u budućnost, uprkos izazovima koje donose razvoj veštačke inteligencije i složena globalna ekonomska situacija. “Ova akvizicija potvrđuje našu posvećenost unapređenju poslovanja kroz podatke i digitalni marketing”, rekao je Sadun.

Obe uprave jednoglasno su odobrile transakciju i očekuje se da će preuzimanje pozitivno uticati na zaradu Publicisa već u prvoj godini nakon integracije. Kompanija je istovremeno povećala projekcije rasta za naredne godine, naglašavajući snažno poverenje u razvoj poslovanja zasnovanog na podacima. Zaključenje akvizicije očekuje se do kraja 2026. godine, nakon što dobije potrebna odobrenja od akcionara i regulatora.