Srbija beleži rast BDP-a od 2,9 odsto u 2026. i 3,5 odsto u 2027, uz podršku domaće tražnje i sredstava EU

Prema najnovijem izveštaju UniCredit investicionog instituta, Srbiju očekuje ubrzan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,9 odsto u 2026. i 3,5 odsto u 2027. godini. Ove prognoze oslanjaju se na snažnu domaću tražnju, veću apsorpciju sredstava Evropske unije i smanjenje energetskih rizika u regionu centralne i istočne Evrope (CIE).

Izveštaj ukazuje da će većina zemalja CIE zabeležiti rast BDP-a između 2 i 3 odsto tokom 2026. godine, dok se Srbiji predviđa dodatno ubrzanje u 2027. Uz Srbiju, Poljska bi trebalo da ostvari rast od 3,0 odsto i u 2026. i 2027, dok se za Bugarsku očekuje rast od 2,9 odsto u 2026. Mađarska bi trebalo da ima rast od 1,3 odsto u 2026. i 2,5 odsto u 2027, dok se Rumuniji prognozira skroman rast od 0,2 odsto u 2026. sa oporavkom na 2,3 odsto u 2027.

Kao ključne pokretače rasta, UniCredit navodi domaću potrošnju, investicije iz fondova EU i smanjenje rizika od poremećaja u snabdevanju energijom, nakon ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Istovremeno, fiskalni podsticaji i izdaci za odbranu u Nemačkoj očekuje se da dodatno podstaknu izvoz u regionu od 2027. godine.

“Centralna i istočna Evropa nastavlja da pokazuje izuzetnu otpornost. Uprkos fiskalnom prilagođavanju, geopolitičkoj nesigurnosti i strukturnim izazovima u proizvodnji, domaća tražnja ostaje snažan pokretač rasta. Region ulazi u fazu u kojoj će zemlje koje su sposobne da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicionim i konkurentnim reformama biti u najboljem položaju da privuku kapital i održe dugoročni rast. Gledajući unapred, snažnija apsorpcija sredstava EU i poboljšanje spoljne tražnje trebalo bi da podrže šire ubrzanje u celom regionu od 2027. godine”, izjavio je Mauro Đorđo Marano, viši saradnik za makroekonomska pitanja za CIE u UniCredit-u.

Kada je reč o inflaciji, očekuje se da će se do kraja 2027. godine vratiti u ciljni opseg centralnih banaka u ekonomijama centralne i istočne Evrope van evrozone. Konkretno, za Poljsku se prognozira povratak inflacije na oko 3,5 odsto do kraja godine, sa mogućim usporavanjem ka cilju od 2,5 odsto u 2027. U Mađarskoj, inflacija bi mogla da se približi cilju od 3 odsto nakon privremenog skoka početkom 2027, dok se za Češku očekuje stabilizacija blizu 2,8 odsto do kraja 2027. godine. Rumunija bi mogla da zabeleži nagli pad inflacije već od sredine 2026, usled slabe potrošnje i nižih cena energenata.

Monetarna politika će prema izveštaju reflektovati smirivanje inflacije. Mađarska centralna banka verovatno će nastaviti sa snižavanjem kamata tokom 2026, dok se u Poljskoj, Rumuniji i Srbiji predviđa početak ciklusa ublažavanja kamatnih stopa u drugoj polovini 2027. godine.

Fiskalna konsolidacija ostaje izazov za vlade u regionu, koje moraju da balansiraju između smanjenja deficita i podrške rastu. Visoka potrošnja na energetiku i odbranu održavaće deficite povećanim tokom 2026, dok se stabilizacija očekuje od 2027. godine. Politički ciklusi u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj mogu dodatno uticati na tempo fiskalne konsolidacije.

Za preduzeća, izveštaj ističe da će jača potrošnja domaćinstava nastaviti da podržava sektore maloprodaje, robe široke potrošnje i usluga, dok će veća apsorpcija sredstava EU omogućiti nastavak infrastrukturnih investicija. Proizvođači bi mogli da imaju koristi od povećane tražnje iz Nemačke, iako izazovi poput restrukturiranja automobilske industrije i nedostatka radne snage ostaju prisutni.

Domaćinstvima se predviđa poboljšanje kupovne moći zahvaljujući otpornosti tržišta rada, rastu plata i umerenoj inflaciji. Očekuje se i povoljnije okruženje za finansiranje hipotekarnih i potrošačkih kredita kako se inflacija i kamatne stope budu smanjivale u narednim godinama.

Nemačka inflacija usporila na 2,3 odsto, Francuska na 1,8 odsto; energenti i hrana i dalje ključni faktori

Godišnja stopa inflacije u Crnoj Gori iznosila je 3,6 odsto u junu, što je isti nivo kao u maju, dok su cene na mesečnom nivou porasle za 0,4 odsto, saopštila je Uprava za statistiku (Monstat). Najveći doprinos rastu cena došao je od transporta, sa ubrzanjem inflacije sa 10,7 odsto u maju na 12,8 odsto međugodišnje. Cene hrane porasle su za 2,1 odsto, dok su prošlog meseca rasle dva odsto. Alkoholna pića i duvan poskupeli su 5,6 odsto, nameštaj i oprema za domaćinstvo 3,5 odsto, a restorani i hoteli čak 4,4 odsto, što je gotovo dvostruko više nego u maju kada je rast bio 2,2 odsto. U sektoru zdravstva zabeleženo je ubrzanje inflacije sa 0,2 odsto na 3,5 odsto, dok je u oblasti rekreacije i kulture inflacija dostigla 1,8 odsto. Inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u Crnoj Gori porasla je sa 3,4 odsto u maju na 3,6 odsto u junu. Potrošačke cene su od januara do juna u proseku porasle za 3,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

U Nemačkoj je godišnja inflacija u junu usporila na 2,3 odsto sa majskih 2,6 odsto, dok je na mesečnom nivou zabeležen pad od 0,3 odsto, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis). Energenti su poskupeli 3,4 odsto međugodišnje, što je znatno manje u odnosu na majskih 6,6 odsto i aprilskih 10,1 odsto. Privremeno smanjenje poreza na gorivo od 1. maja do 30. juna 2026. godine bio je jedan od ključnih faktora za ovaj pad. Predsednica Destatisa Rut Brand izjavila je: „Cene energenata su zbog rata na Bliskom istoku nastavile da rastu iznad proseka i ostale su glavni pokretač inflacije. Međutim, to poskupljenje je bilo slabije nego u maju, što je ublažilo ukupnu stopu inflacije.“ Cene hrane su porasle 0,4 odsto, dok je bazna inflacija, bez hrane i energije, iznosila 2,5 odsto. Oprema za obradu podataka i računari poskupeli su 9,6 odsto, duvanski proizvodi 5,8 odsto, a kafa 5,6 odsto. Inflacija merena HICP-om u Nemačkoj iznosila je 2,4 odsto međugodišnje, a na mesečnom nivou pala je za 0,2 odsto.

U Francuskoj je godišnja inflacija potvrđena na 1,8 odsto, što predstavlja usporenje u odnosu na majskih 2,4 odsto, dok su potrošačke cene na mesečnom nivou pale za 0,3 odsto, prema izveštaju Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomske studije (Insee). Smanjenje cena na mesečnom nivou rezultat je pojeftinjenja energije za 4,2 odsto, prvenstveno zbog pada cena naftnih derivata od 7 odsto. Cene hrane su pale za 0,3 odsto, dok su cene industrijskih proizvoda niže za 0,4 odsto zbog sezonskih rasprodaja. Na godišnjem nivou rast cena energije usporio je sa 16,6 odsto u maju na 11 odsto u junu, dok je rast cena naftnih derivata pao sa 31,1 na 19,7 odsto. U sektoru usluga inflacija je smanjena sa 2,1 odsto na 1,9 odsto, a rast cena hrane sa 1,1 odsto na 0,9 odsto. Bazna inflacija, bez hrane i energije, pala je na 1 odsto u junu sa 1,5 odsto u maju. Francuska inflacija merena HICP-om iznosila je 2 odsto međugodišnje, dok je na mesečnom nivou zabeležen pad od 0,3 odsto.

U Srbiji se za jun najavljuje pad inflacije na 2,7 odsto, sa 3,5 odsto u maju, a potvrda se očekuje 13. jula, prema zvaničnoj statistici.

Dug građana bankama porastao 19,2 odsto za godinu dana, gotovinski krediti skočili na 1.031 milijardu dinara

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji iznosili su 4.626 milijardi dinara na kraju juna, što predstavlja rast od 1,7 odsto u odnosu na maj, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Najveći rast kod građana zabeležen je kod potrošačkih kredita, koji su uvećani za 3,7 odsto u odnosu na prethodni mesec.

U poređenju sa junom prošle godine, ukupni dug prema bankama bio je veći za 15 odsto. Krediti pravnih lica iznosili su oko 2.426 milijardi dinara, što je rast od 2,1 odsto u odnosu na maj, dok su pozajmice preduzetnika dostigle 100,9 milijardi dinara, uz povećanje od 1,2 odsto. Dug građana bankama u junu bio je 2.099 milijardi dinara, što je 1,3 odsto više nego u maju, a 19,2 odsto više nego pre godinu dana.

Među kreditima stanovništva, gotovinski krediti su porasli 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, potrošački 3,7 odsto, stambeni 1,2 odsto, dok su zajmovi za refinansiranje uvećani 3,5 odsto. Poljoprivredni krediti su zabeležili pad od 0,3 odsto.

Građani Srbije su se u junu za gotovinske kredite zadužili 20,5 odsto više nego godinu dana ranije, a dug po osnovu keš pozajmica prema bankama iznosio je 1.031 milijardu dinara. Dug po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećan je za 19 odsto za godinu dana, pa je ukupno iznosio 887,61 milijardu dinara.

Učešće docnje u otplati bankarskih kredita na kraju juna iznosilo je 1,9 odsto. Najveći nivo kašnjenja zabeležen je kod preduzetnika – 3,3 odsto, kod pravnih lica 2,5 odsto, dok je stanovništvo imalo najmanju docnju, sa udelom od 1,1 odsto u ukupnom dugu.