Ekonomije Centralne i Istočne Evrope beleže rast između 2% i 3%, inflacija se vraća u ciljni okvir do kraja 2027.
Prema najnovijem izveštaju UniCredit investicionog instituta, Srbiju u 2026. godini očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,9%, dok se za 2027. prognozira ubrzanje na 3,5%. Analiza ukazuje da će region Centralne i Istočne Evrope (CIE) zadržati otpornost zahvaljujući snažnoj domaćoj potrošnji, povećanim investicijama Evropske unije i smanjenju energetskih rizika, uprkos izazovima fiskalne konsolidacije i inflatornih pritisaka.
Izveštaj navodi da će većina zemalja CIE u 2026. ostvariti rast BDP-a u rasponu od 2% do 3%. Poljskoj se predviđa rast od 3,0% i u 2026. i 2027. godini, dok se za Bugarsku očekuje rast od 2,9% u 2026. Mađarska će, prema prognozama, beležiti rast od 1,3% u 2026, koji bi mogao da poraste na 2,5% u 2027. Rumunija bi u 2026. mogla da zabeleži tek 0,2% rasta, dok se za 2027. predviđa oporavak na 2,3%.
Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza doprinelo je smanjenju rizika od poremećaja u snabdevanju energentima i inflatornog rizika, mada situacija na Bliskom istoku i dalje ostaje neizvesna. Očekuje se da će nemački fiskalni stimulansi i povećana izdvajanja za odbranu dodatno podstaći izvoz iz regiona od 2027. godine.
„Centralna i Istočna Evropa nastavlja da pokazuje izuzetnu otpornost. Uprkos fiskalnom prilagođavanju, geopolitičkoj nesigurnosti i strukturnim izazovima u proizvodnji, domaća tražnja ostaje snažan pokretač rasta. Region ulazi u fazu u kojoj će zemlje koje su sposobne da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicionim i konkurentnim reformama biti u najboljem položaju da privuku kapital i održe dugoročni rast. Gledajući unapred, snažnija apsorpcija sredstava EU i poboljšanje spoljne tražnje trebalo bi da podrže šire ubrzanje u celom regionu od 2027. godine“, izjavio je Mauro Đorđo Marano, viši saradnik za makroekonomska pitanja za CIE u UniCredit-u.
Kada je reč o inflaciji, izveštaj ističe da će niže cene energenata značajno popraviti izglede, pa se očekuje da inflacija do kraja 2027. godine u većini ekonomija Centralne i Istočne Evrope van evrozone bude u okviru ciljanih raspona centralnih banaka. Za Poljsku se predviđa povratak inflacije na oko 3,5% do kraja godine, sa daljim usporavanjem ka cilju od 2,5% tokom 2027. godine, dok Mađarska može očekivati ublažavanje inflacije ka cilju od 3% nakon privremenog skoka početkom 2027. Češka bi mogla stabilizovati inflaciju na 2,8% do kraja 2027, dok se za Rumuniju očekuje nagli pad inflacije od sredine 2026.
Monetarna politika će pratiti trend inflacije, pa se očekuje da će centralne banke Mađarske nastaviti sa smanjenjem kamatnih stopa tokom 2026, dok će Poljska, Rumunija i Srbija verovatno čekati do druge polovine 2027. za početak ciklusa ublažavanja. Ester Gargijan, strateg za tržišta stranih valuta za CIE pri UniCredit-u, navodi: „Postepeno poboljšanje izgleda inflacije stvara povoljnije okruženje za finansijska tržišta, valute i investicione odluke. Iako će se monetarno olakšavanje razlikovati od zemlje do zemlje, kompanije i investitori bi trebalo da imaju koristi od veće makroekonomske stabilnosti i opadajuće inflacije na srednji rok.“
Fiskalna konsolidacija ostaje ključna tema, a vlade širom regiona suočavaju se sa izazovima smanjenja deficita uz očuvanje rasta. Visoka potrošnja na podršku energetici i dalje opterećuje javne finansije, ali se očekuje da će reforme i investicije doprineti dugoročnoj stabilnosti.
