Savremena terapija omogućena o trošku države donosi nadu obolelima od uznapredovalog raka jajnika

Žene u Srbiji koje se suočavaju sa uznapredovalim rakom jajnika i imaju HRD pozitivan status od sada mogu da dobiju savremenu ciljanu terapiju finansiranu iz državnog budžeta. Ova značajna odluka donesena je u junu 2024. godine i predstavlja važan korak ka unapređenju dostupnosti inovativnih metoda lečenja, koje mogu da produže život i odlože povratak bolesti.

Uvođenje ove terapije rezultat je dugogodišnjih zahteva kako pacijentkinja, tako i stručne javnosti, sa ciljem da sve žene imaju pristup savremenom lečenju bez obzira na finansijske mogućnosti. HRD je skraćenica za “homologna rekombinaciona deficijencija” i odnosi se na biološku osobinu tumora koja podrazumeva smanjenu sposobnost ćelija da popravljaju oštećenja DNK, što direktno utiče na tok bolesti i mogućnosti terapije.

Kako bi neka pacijentkinja mogla da koristi ovu terapiju, najpre je obavezno da uradi HRD test, kojim se utvrđuje da li njen tumor ima pomenutu genetsku slabost. Kako ističu lekari, “testiranje je ključan korak, jer samo žene sa pozitivnim nalazom mogu biti kandidati za ovu terapiju”. Princip savremenih terapija je da cilja upravo ovu slabost tumora, čime se usporava ili zaustavlja njegovo napredovanje.

Nova terapija ženama donosi brojne prednosti: manje vremena provedenog u bolnici, više energije za svakodnevne aktivnosti i više dragocenih trenutaka sa porodicom. “Jedan od deset inovativnih lekova koje je država obezbedila o trošku javnog zdravstva odnosi se i na rak jajnika. Posebno je važno što ova terapija postoji za žene sa uznapredovalim oblikom bolesti, koje su HRD pozitivne,” izjavila je Gorica Đokić iz udruženja pacijentkinja. Dodala je i: “Hvala zdravstvenim vlastima što su omogućile ovu terapiju. Nastavljamo borbu za svaku pacijentkinju i bićemo podrška kroz ceo proces.”

Ova promena je u skladu sa najnovijim svetskim i evropskim smernicama i predstavlja značajan napredak u borbi protiv jednog od najsmrtonosnijih ginekoloških karcinoma. Prema mišljenju stručnjaka i predstavnika udruženja, dostupnost HRD testiranja i savremene terapije ključni su za efikasniju i dostojanstveniju borbu protiv raka jajnika u Srbiji.

Rani znaci limfoma mogu proći neprimećeno, posebno kod žena, a pravovremeno reagovanje je ključno za uspešno lečenje.

Limfom, oblik raka limfnih čvorova, može se lako prevideti jer se početni simptomi često poistovećuju sa umorom ili posledicama svakodnevnog stresa. Javnost je nedavno osetila koliko je važno rano prepoznavanje limfoma nakon što je bivša misica Ivančica Pahor otkrila svoju dijagnozu i istakla koliko su simptomi ove bolesti neupadljivi. Mnoge žene, zbog brojnih obaveza, sklone su da ignorišu signale koje im telo šalje, što dodatno otežava ranu dijagnozu.

Limfni sistem igra ključnu ulogu u imunološkoj odbrani organizma, a limfom može nastati iz limfocita – ćelija koje se bore protiv infekcija. Najčešće vrste su Hodgkinov i ne-Hodgkinov limfom, a simptomi variraju u zavisnosti od vrste i regije tela koju bolest zahvata.

Najtipičniji početni znaci limfoma su bezbolno uvećanje limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama. Prisutni su i simptomi kao što su hroničan umor, neobjašnjivo mršavljenje, noćno znojenje i ponavljajuća groznica. Dodatno, moguće su tegobe poput bola u grudima, stomaku ili kostima, svrab kože, dugotrajan kašalj, a kod limfoma kože mogu se javiti osip, promena boje, zadebljanja ili bolne lezije.

Ivančica Pahor je naglasila važnost obraćanja pažnje na promene koje traju više od nekoliko nedelja i dodala: „Važno je da svaka žena obrati pažnju na promene koje traju duže od nekoliko nedelja, pogotovo ako su uporne i neobjašnjive.“ Ona je svoje simptome umora dugo pripisivala svakodnevnom tempu, dok nije primetila otoke limfnih čvorova.

Način lečenja limfoma zavisi od njegove vrste i stadijuma, te može obuhvatiti hemoterapiju, imunoterapiju, zračenje, transplantaciju matičnih ćelija, ali i ciljane terapije ili pristup „posmatranja i čekanja” kod sporijih oblika bolesti. Kada limfom utiče na centralni nervni sistem, mogu se javiti dodatni simptomi kao što su glavobolja, konfuzija, slabost u udovima, problemi sa vidom ili sluhom, mučnina i povraćanje.

Lekari naglašavaju važnost pravovremene reakcije – svaka žena koja primeti dugotrajne ili neobjašnjive simptome treba da se obrati svom lekaru. Rana dijagnoza značajno povećava šanse za uspešan ishod, dok ignorisanje simptoma može dovesti do kasnijeg otkrivanja bolesti, kada su mogućnosti oporavka znatno manje.

Ova često zaboravljena žitarica bogata je vlaknima i mineralima, a lako se priprema i uvodi u dnevni meni.

Iako je nekada bila nezaobilazna na trpezama, proso je danas neopravdano zapostavljena žitarica, iako pruža brojne prednosti za žensko zdravlje. Nutricionisti u Srbiji savetuju ženama da što češće uključuju proso u ishranu, jer obiluje vlaknima, magnezijumom i fosforom – ključnim nutrijentima za jačanje srca, kostiju i zuba. Za razliku od popularnih žitarica poput ovsa ili kinoe, proso nema agresivan marketing, ali njegov sastav ga čini izuzetno vrednim izborom.

Proso ima blag i neutralan ukus, a sprema se vrlo jednostavno – na isti način kao pirinač. Može se koristiti kao prilog uz povrće, pečurke ili piletinu, ali i kao zdrava kaša za doručak sa jogurtom, voćem i cimetom. Ako želite da pojačate njegovu orašastu aromu, pre kuvanja ga nakratko propržite na suvom tiganju.

Stručnjaci, poput nutricionistkinje Tamare Petrović, naglašavaju njegov značaj za žensko zdravlje: „Proso je posebno važno za žene jer sadrži minerale koji doprinose očuvanju gustine kostiju, što je bitno za prevenciju osteoporoze. Takođe, vlakna iz prosa pomažu u regulaciji šećera u krvi i smanjenju rizika od srčanih bolesti.“

Redovno konzumiranje celovitih žitarica, uključujući proso, povezano je sa smanjenim rizikom od hroničnih bolesti, poput moždanog udara. Magnezijum iz prosa povoljno utiče na rad mišića i nervnog sistema, dok fosfor učestvuje u izgradnji snažnih zuba i kostiju.

Iako ima mnogo benefita, proso je retko na jelovnicima, što je posledica nedovoljne informisanosti i navika. Ova žitarica ne sadrži gluten, pa je pogodna i za osobe koje izbegavaju gluten u ishrani. Nutricionisti predlažu da ga uvodite postepeno – kao zamenu za pirinač, u supama, salatama ili kašama. Kroz raznovrsne kombinacije sa povrćem, mlečnim proizvodima ili voćem, proso može postati ukusan i praktičan deo svakodnevnog jelovnika.

Iako možda neće postati najpopularnija žitarica, proso zahvaljujući svom nutritivnom sastavu zaslužuje značajno mesto na tanjiru svake žene, posebno u prevenciji najčešćih savremenih bolesti.