Privremena predsednica Venecuele saopštila posledice, istraga u toku, oštećeno više od 180 zgrada

Dvostruki zemljotres pogodio je saveznu državu La Gvaira u Venecueli 24.06., pri čemu je, prema rečima privremene predsednice Delsi Rodrigez, poginula većina zvaničnika tog regiona. Prema zvaničnim podacima, širom zemlje srušeno je ukupno 189 zgrada, dok je oko 800 objekata potpuno uništeno.

Rodrigez je na konferenciji za novinare navela da su posledice zemljotresa najteže u La Gvaiari, ali je značajna materijalna šteta zabeležena i u drugim delovima zemlje, uključujući gradove Čakao, Karakas i Tukakas. Uništeni objekti obuhvataju i stambene i javne zgrade.

“Istraga o uzrocima i posledicama zemljotresa je u toku, a spasilačke službe nastavljaju potragu za preživelima i procenu bezbednosti preostalih objekata”, izjavila je Delsi Rodrigez.

Prema zvaničnoj izjavi, prioritet je pružanje pomoći preživelima i obezbeđivanje privremenog smeštaja za one koji su ostali bez domova. Nije preciziran tačan broj poginulih, ali je potvrđeno da je među stradalima veći deo zvaničnika iz La Gvaire.

Nadležne službe apelovale su na građane da prate zvanična uputstva i izbegavaju ugrožena područja dok se nastavlja procena štete.

Američki predsednik izjavio da trenutni nivo američke podrške NATO-u nije održiv, pred samit u Ankari

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je 2. jula 2026. godine da smatra da je trenutna podrška SAD prema NATO savezu “neodrživa” i da odnos nije recipročan. Ova izjava dolazi nekoliko dana pre održavanja samita NATO-a, koji će okupiti predstavnike 32 države članice u Ankari, glavnom gradu Turske.

Američki predsednik je putem zvanične objave na društvenim mrežama naveo da je, prema njegovom mišljenju, odnos između Vašingtona i NATO-a “jednostran” i da evropske članice treba da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. On je ukazao na razliku u iznosima koji se izdvajaju za odbranu, ističući da Sjedinjene Države ulažu više sredstava u poređenju sa ostalim članicama alijanse.

U svojoj poruci predsednik je prikazao i grafikon sa iznosima izdvajanja za odbranu, uz napomenu da je američko finansiranje „znatno veće u odnosu na druge države članice“. On je takođe podsetio da su lideri NATO-a prošle godine postigli dogovor da povećaju izdvajanja za odbranu na pet procenata bruto domaćeg proizvoda do 2035. godine.

Predsednik je kritikovao određene evropske saveznike zbog reakcije na rat u Iranu, navodeći da su neke države ograničile upotrebu vojnih baza za američke snage bez prethodnih konsultacija. On je takođe najavio mogućnost da će pokušati da povuče Sjedinjene Države iz NATO-a, ali je istakao da bi za takvu odluku bila potrebna saglasnost Kongresa.

Ove izjave dolaze u trenutku kada Vašington postepeno smanjuje deo svojih obaveza u okviru NATO-a, a predsednik SAD ponavlja apel da Evropa preuzme vodeću ulogu u bezbednosnim pitanjima kontinenta.

Naredni samit NATO-a u Ankari biće održan u utorak i sredu i okupiće sve članice saveza. NATO je osnovan 1949. godine i tokom decenija se razvijao u ključni odbrambeni savez, a uloga Sjedinjenih Država u savezu ostaje tema rasprava među članicama.

Predsednik Rusije poručio da će Moskva i Minsk nastaviti saradnju i zajednički prevazilaziti izazove

Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je čestitku predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku povodom Dana nezavisnosti Belorusije, naglasivši važnost zajedničkog delovanja dve države u suočavanju sa aktuelnim izazovima. U poruci je istakao da će Rusija i Belorusija, nastavljajući da jačaju međusobne veze i institucije Savezne države, moći da prevaziđu sve spoljne pretnje i odbrane svoje legitimne interese na međunarodnoj sceni.

Putin je u telegramu naglasio da Moskva i Minsk produktivno sarađuju na svim poljima i koordiniraju napore kako bi odgovorili na izazove iz okruženja. “Rusija i Belorusija produktivno sarađuju na svim poljima i koordinišu svoje napore u suprotstavljanju spoljnim pretnjama i izazovima. Jačajući partnerstvo uspećemo da savladamo sve izazove i odbranimo legitimne interese na međunarodnoj sceni”, naveo je ruski predsednik.

U obraćanju je podsetio da Dan nezavisnosti Belorusije ima poseban značaj za oba naroda, jer je vezan za oslobođenje Minska 1944. godine od nemačko-fašističkih snaga, što je bio jedan od ključnih događaja zajedničke istorije.

Zvaničnici ističu da će se saradnja nastaviti u okviru Savezne države, sa ciljem daljeg jačanja odnosa i očuvanja stabilnosti. “Ovaj praznik od velikog je značaja ne samo za Beloruse, već i za Ruse jer je povezan sa slavnim događajem iz zajedničke istorije”, navodi se u zvaničnoj poruci.