Britanski Nacionalni arhiv potvrdio otkriće, dokument datira iz 1776. godine i nalazi se van Sjedinjenih Američkih Država

Retka kopija Deklaracije nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država iz 1776. godine pronađena je u Nacionalnom arhivu Ujedinjenog Kraljevstva, saopštili su zvaničnici arhiva. Dokument, poznat kao “Exeter Declaration”, pronašao je volonter tokom katalogizacije arhivskog materijala u Londonu.

Prema informacijama iz Nacionalnog arhiva, ovo je jedna od 11 poznatih kopija tog izdanja koje su preživele do danas, a veruje se da je jedina koja se nalazi van teritorije Sjedinjenih Država. Kopija je originalno odštampana u Exeteru, savezna država Nju Hempšir, 1776. godine, sa ciljem širenja vesti o proglašenju nezavisnosti. Ovakvi dokumenti su često transportovani brodovima tokom američke borbe za nezavisnost.

Zvaničnici arhiva navode da je pronađena kopija zaplenjena od strane britanske Kraljevske mornarice 24. decembra 1776. godine. Prema istom izvoru, brod pod imenom Dalton, na kojem je nađena Deklaracija, bio je zaustavljen nakon sedmočasovne potere kod obale Portugala, a dokument je među papirima koji su prebačeni u Britaniju i potom smešteni u arhivu pod oznakom “još jedan papir”.

Generalni direktor Nacionalnog arhiva Saul Nassé izjavio je da je reč o izuzetno retkom i značajnom otkriću. “Ovo je izuzetno retka preživela kopija Deklaracije nezavisnosti, pronađena ne u Americi, već ovde u Ujedinjenom Kraljevstvu”, naveo je Nassé.

Volonter koji je pronašao dokument, Majkl Skari, rekao je da je tokom rada na katalogizaciji kutije sa prepiskom naišao na dokument i odmah obavestio nadređene. “Pozvao sam šefa i rekao da mislim da ovo treba da pogleda”, izjavio je Skari, prenose izvori iz arhiva.

Pored Deklaracije, među zaplenjenim dokumentima sa broda Dalton nalazila su se i druga akta, uključujući privatersku dozvolu i štampana uputstva iz Kontinentalnog kongresa. Nakon gotovo 250 godina, otkriće ove kopije pruža dodatni uvid u istorijske tokove i cirkulaciju važnih dokumenata tokom američke borbe za nezavisnost.

Nacionalni arhiv nije naveo planove vezane za izlaganje ili digitalizaciju dokumenta, ali ističe istorijski značaj pronalaska, s obzirom da je reč o jedinom poznatom primerku izvan Sjedinjenih Država.

Ministar finansija Mehmet Šimšek najavio ekonomske reforme tokom sastanka sa predstavnicima Evropske unije

Turska je zvanično podnela zahtev za pridruživanje Jedinstvenom platnom području u evrima (SEPA), saopštio je ministar finansija Mehmet Šimšek tokom ekonomskog dijaloga sa Evropskom unijom održanog u palati Dolmabahče. Ova inicijativa deo je šireg paketa ekonomskih reformi kojima Turska nastoji da poboljša integraciju sa evropskim finansijskim sistemima.

Prema rečima Šimšeka, Turska je Evropskom platnom savetu uputila pismo o nameri pristupa SEPA sistemu, što omogućava standardizovana i efikasna plaćanja u evrima između država članica i povezanih zemalja. On je istakao da bi priključenje SEPA sistemu smanjilo troškove međunarodnih transakcija za građane i kompanije u Turskoj, jer bi slanje evra inostranstvo postalo znatno jeftinije ili čak besplatno, za razliku od trenutnih visokih provizija.

Pored finansijske integracije, Šimšek je najavio i promene u zakonodavstvu javnih nabavki, koje bi omogućile kompanijama iz Evropske unije učešće na turskim javnim tenderima, uz uslov reciprociteta, odnosno jednakog pristupa turskim kompanijama na tržištima EU zemalja.

Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis ocenio je da postoji značajan potencijal za jaču ekonomsku saradnju između EU i Turske, naročito u oblastima trgovine, infrastrukture i logistike. On je posebno izdvojio infrastrukturne projekte, poput železničkih koridora u Istanbulu, kao ključne za razvoj regionalne povezanosti i trgovinskih tokova u širem području Crnog mora i Južnog Kavkaza.

“Priključenje SEPA sistemu bi donelo konkretne koristi privredi i građanima kroz niže troškove i veću bezbednost transakcija”, izjavio je Šimšek na konferenciji za medije. Dombrovskis je dodao kako je jačanje ekonomske saradnje posebno važno u trenutnom globalnom okruženju, koje je sve fragmentiranije.

Tužilaštvo pokrenulo istragu, dete u bezbednom okruženju pod nadzorom socijalne zaštite

Četvoromesečna beba povređena je u porodičnoj kući u selu Lăstuni, opština Dumitrešti, okrug Vranča u Rumuniji, u noći između 23. i 24. juna, kada ju je, prema navodima tužilaštva, napala njena rođena majka. Prema zvaničnim informacijama, žena je dete udarala po licu i stiskala za vrat, dok je njen vanbračni partner prisustvovao događaju, ali nije reagovao.

Dete je nakon incidenta pregledano u Urgentnom centru okružne bolnice ‘Sveti Pantelimon’ u Fokšaniju. Lekari su utvrdili da nije potrebno bolničko zadržavanje, nakon čega je bebu preuzeo mobilni tim Direkcije za socijalnu zaštitu i zaštitu dece okruga Vranča. Dete je hitno smešteno kod profesionalnog hranitelja, gde trenutno dobija negu, nadzor i stručnu podršku u bezbednom okruženju.

“U trenutku kada se incident dogodio, Direkcija za socijalnu zaštitu i zaštitu dece okruga Vranča obaveštena je od strane policije iz opštine Dumitrešti. Putem Službe za hitne intervencije institucija je odmah preduzela sve zakonom propisane mere radi zaštite maloletnika. Trenutno dete dobija negu, nadzor, stručnu podršku i odgovarajuću zaštitu u bezbednom okruženju”, izjavio je portparol Direkcije, Danuc Štefan.

Vojno tužilaštvo nadležno za slučaj pokrenulo je krivični postupak protiv majke zbog pokušaja teškog ubistva u okviru porodičnog nasilja, dok je njen vanbračni partner osumnjičen za saučesništvo. Prema navodima tužilaštva, partner je bio prisutan tokom napada i nije preduzeo ništa da spreči nasilje. Oboje su uhapšeni i određen im je pritvor u trajanju od 30 dana, a sudija je izdao i meru zaštite.

Kako je saopšteno, očinstvo nad detetom nije priznato. Istraga je u toku, a svi dalji koraci preduzimaju se u skladu sa zakonom radi zaštite deteta.