Bela kuća potvrdila potpisivanje uredbe, program predviđa dobrovoljnu saradnju AI kompanija sa vladom, naglašena važnost inovacija

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država potpisao je 2. juna 2026. godine izvršnu uredbu koja ima za cilj unapređenje bezbednosti i inovacija u oblasti veštačke inteligencije. Uredba predviđa uspostavljanje programa kroz koji bi kompanije iz sektora veštačke inteligencije mogle dobrovoljno da dele napredne modele sa vladom pre nego što ih plasiraju javnosti, potvrđeno je iz Bele kuće.

Potpisivanje ove uredbe usledilo je nakon što je ranija verzija bila odložena za skoro dve nedelje, što je predsednik obrazložio zabrinutošću da bi pojedine regulative mogle uticati na poziciju SAD u odnosu na druge globalne aktere u oblasti veštačke inteligencije.

U zvaničnoj izjavi naglašeno je da Sjedinjene Države teže očuvanju globalnog liderskog mesta u razvoju veštačke inteligencije, te da je inovacija ključan faktor tog uspeha. U saopštenju je navedeno: “Sjedinjene Države nastavljaju da prednjače u oblasti veštačke inteligencije zahvaljujući talentu i inovativnosti naše industrije, kao i odbijanju preterane regulacije koja bi mogla da uspori napredak.”

Ciljevi uredbe uključuju unapređenje bezbednosti federalnih sajber sistema kroz korišćenje veštačke inteligencije, kao i razvoj poverljive metodologije za identifikaciju najnaprednijih modela u ovoj oblasti. Planirano je da federalne institucije u saradnji sa kompanijama koje to žele dobiju pristup ovim modelima do 30 dana pre njihove javne dostupnosti.

Sposobnost naprednih AI modela da otkrivaju ranije neprimećene ranjivosti softvera izazvala je zabrinutost zbog mogućih zloupotreba ovih tehnologija. Kompanija Anthropic, koja se bavi razvojem veštačke inteligencije, u aprilu je saopštila da će svoj novi model, Mythos, učiniti dostupnim određenim partnerima kako bi unapredili zaštitu od sajber pretnji pre nego što model postane šire dostupan.

Uredba predsednika SAD naglašava da je saradnja sa kompanijama u ovoj oblasti isključivo dobrovoljna i da je cilj da se balansira napredak u tehnološkom razvoju sa potrebom za bezbednošću i zaštitom kritične infrastrukture.

Ova inicijativa deo je šire strategije američke vlade da odgovori na ubrzane promene u sektoru veštačke inteligencije i potencijalne rizike koje napredni modeli mogu predstavljati za nacionalnu bezbednost. Dodatne informacije o primeni uredbe očekuju se u narednim mesecima.

Zbunjeni nastupi na koncertima ukazuju na različite pristupe grupa, performeri se povlače zbog zabrinutosti oko politizacije

U Vašingtonu je došlo do konfuzije povodom organizacije proslava 250. godišnjice osnivanja Sjedinjenih Američkih Država, nakon što su brojni izvođači odlučili da se povuku iz najavljenog koncertnog serijala. Ove nedelje, više izvođača saopštilo je da neće učestvovati u programu, što je ukazalo na neslaganja i različite pristupe dve odvojene organizacije koje planiraju proslavu u glavnom gradu.

Dve grupe, Freedom 250 i America250, organizuju zasebne događaje povodom jubileja. Freedom 250, javno-privatno partnerstvo povezano sa Belom kućom, planira održavanje “Velike američke državne izložbe” na Nacionalnom molu, kao i pomenuti koncertni serijal i borilačku priredbu na prostoru Bele kuće. America250, osnovana od strane Kongresa pre deset godina, ima zadatak da realizuje nepristrasne manifestacije širom zemlje.

Prema dostupnim informacijama, većina izvođača koji su prvobitno najavljeni od strane Freedom 250, odlučila je da se povuče, navodeći zabrinutost oko mogućnosti politizacije događaja. Tokom vikenda, tadašnji predsednik Donald Tramp je izjavio da bi mogao da otkaže sve nastupe planirane za Veliku američku državnu izložbu i najavio mogućnost održavanja sopstvenog političkog skupa, što je izazvalo komentare kritičara da se proslava koristi u političke svrhe.

Tramp je na društvenoj mreži napisao da bi trebalo organizovati veliki politički skup umesto koncerata, izražavajući nezadovoljstvo muzičkim izvođačima i navodeći da želi da održi govor umesto da prisustvuje nastupima. Ove izjave dodatno su skrenule pažnju javnosti na različite ciljeve i pristupe dvaju grupa, posebno kako se približava 4. jul, datum kada se obeležava Dan nezavisnosti.

Freedom 250 je najavio niz događaja na Nacionalnom molu u Vašingtonu, uključujući i koncertni program, dok America250 ističe da su njihovi događaji planirani tako da budu nepristrasni i da uključuju što širu javnost. Povlačenje izvođača i najave promena programa podstakle su diskusiju o načinu organizacije i obeležavanja ovako značajnog jubileja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema saopštenju organizatora, planovi za proslavu su i dalje u toku, dok je javnost obaveštena da će detalji biti pravovremeno objavljeni. Razvoj situacije pokazuje da će proslava 250. godišnjice biti praćena i dodatnim pažnjom zbog različitih pristupa i stavova organizatora.

Funkciju preuzima u septembru, kada će Analena Berbok predati dužnost na otvaranju 81. zasedanja

Ministar spoljnih poslova Bangladeša, Halilur Rahman, izabran je danas za novog predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, saopšteno je nakon glasanja država članica. Rahman će zvanično stupiti na dužnost u septembru 2024. godine, na početku 81. redovnog zasedanja Generalne skupštine, kada će preuzeti funkciju od dosadašnje predsednice Analene Berbok.

Prema utvrđenim pravilima ove međunarodne organizacije, predsednika Generalne skupštine biraju države članice po principu rotacije, a ove godine je kandidaturu istakla Azijsko-pacifička grupa zemalja. U trci za ovu poziciju bio je i ambasador Kipra pri Ujedinjenim nacijama, Andreas S. Kakuris. Većinom glasova odlučeno je da Halilur Rahman, aktuelni šef diplomatije Bangladeša, preuzme jednu od najvažnijih funkcija u sistemu Ujedinjenih nacija tokom narednih godinu dana.

“Izbor Halilura Rahmana rezultat je doslednog poštovanja principa rotacije i demokratskog procesa među članicama”, navodi se u zvaničnoj izjavi Generalne skupštine UN.

Rahman će, kao predsednik Generalne skupštine, predvoditi rad tela koje okuplja sve članice Ujedinjenih nacija i ima ključnu ulogu u definisanju međunarodne agende i donošenju važnih rezolucija.