Zdravstvene vlasti pojačavaju nadzor kontakata dok se incidenti i nepoverenje građana nastavljaju na terenu

Prema zvaničnom saopštenju Svetske zdravstvene organizacije, epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo proširila se neprimetno tokom više nedelja, sa ukupno 550 potvrđenih slučajeva i 101 preminulom osobom do danas. Zdravstveni radnici ističu da se još 94 slučaja vode kao sumnjiva, dok je opasni soj virusa “Bundibugjo” zvanično prijavljen 15. maja.

Zdravstvene ekipe na terenu suočavaju se sa značajnim otporom i nepoverenjem lokalnog stanovništva. U poslednjem incidentu, u gradu Bunija, pogrebni tim napadnut je u nedelju, pri čemu su dve osobe zadobile teške povrede, a dva vozila su uništena. Prema izjavama zvaničnika, ovakvi incidenti dodatno otežavaju rad na suzbijanju širenja virusa.

“Dostigli smo praćenje 62 odsto kontakata, ali je naš cilj između 90 i 95 odsto. Iako beležimo spor i stabilan napredak, nismo stigli tamo gde želimo da budemo”, izjavio je Abdi Mahamud iz Svetske zdravstvene organizacije. On je dodao da je izgradnja poverenja sa lokalnim stanovništvom ključna za uspešno identifikovanje zaraženih.

Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da je praćenje kontakata na terenu vrlo neujednačeno. U pojedinim zonama, poput Bunije, uspešnost iznosi 78 odsto, dok u drugim oblastima nije zabeležen nijedan kontakt, što povećava rizik od daljeg širenja epidemije. Zdravstveni radnici apeluju na povećanje broja terenskih radnika u zajednici kako bi u narednim nedeljama podigli procenat praćenja kontakata i zaustavili epidemiju.

Američko ministarstvo odbrane objavilo ažuriranu listu, uključujući Alibaba, BYD i Baidu, kineske kompanije negiraju vojnu povezanost

Pentagon je 9. juna 2026. godine objavio proširenu listu kineskih kompanija koje, prema proceni američkih vlasti, imaju veze sa kineskom vojskom i zbog toga ne mogu sklapati ugovore sa sektorom odbrane Sjedinjenih Američkih Država. Među novoimenovanim su tehnološka kompanija Alibaba, proizvođač električnih vozila BYD i internet pretraživač Baidu.

Ova lista, koja je prvi put izrađena 2021. godine po nalogu Kongresa, obuhvata i privatne kineske firme koje nisu tradicionalno povezane sa sektorom odbrane ili bezbednosti. Svrha liste, prema Pentagonu, jeste identifikacija kineskih kompanija koje, po američkoj proceni, doprinose odbrambenoj industrijskoj bazi Kine, ne samo direktno upravljane od strane vojske, već i one koje kroz tehnologiju i inovacije posredno podržavaju vojni sektor.

U poslednjem saopštenju, američko Ministarstvo odbrane navodi da kineska vojska nastoji da pribavi napredne tehnologije i znanja razvijena u okviru kineskih kompanija, univerziteta i istraživačkih programa, čak i kada ti subjekti formalno imaju civilnu namenu. Ažurirana lista sada obuhvata 188 kineskih entiteta, dok ih je prethodne godine bilo oko 130. Među kompanijama na listi su i one koje proizvode dronove i drugu tehnološku opremu.

Kineska ambasada u Sjedinjenim Državama reagovala je saopštenjem u kojem navodi da su ovakve američke mere izraz “preširokog tumačenja nacionalne bezbednosti” i da predstavljaju diskriminaciju kineskih preduzeća. Ambasada je istakla da kineske kompanije poštuju zakone i propise država u kojima posluju, te pozvala Sjedinjene Države da “prestanu sa pogrešnom praksom i obezbede pravične i nediskriminatorne uslove za kineska preduzeća”.

Kompanije koje su se našle na ažuriranoj listi, uključujući Alibaba, BYD i Baidu, izdale su zasebna saopštenja u kojima odbacuju navode o vojnoj povezanosti. Alibaba je navela da nije vojna kompanija niti deo strategije “vojno-civilne fuzije”. Baidu, poznat i po razvoju veštačke inteligencije i autonomnih vozila, ocenio je da su tvrdnje o vojnoj saradnji “potpuno neosnovane”. BYD je u svom odgovoru istakao da nije vojni subjekt i da će koristiti sve raspoložive pravne i administrativne mehanizme radi zaštite svojih prava.

Iako kompanije sa liste formalno mogu nastaviti poslovanje u Sjedinjenim Državama, prisustvo na ovoj listi može dovesti do narušavanja ugleda i potencijalno dodatnih ograničenja u poslovanju. Nakon objave ažurirane liste, pojedini političari u Sjedinjenim Državama podržali su mere Pentagona, ocenjujući ih kao deo šire strategije obezbeđivanja nacionalne bezbednosti.

Ova odluka deo je šireg trenda američkih vlasti da kroz regulatorne i ekonomske mere ograniče uticaj kineskih tehnoloških firmi na domaćem tržištu, posebno u oblasti strateških tehnologija i infrastrukture. Reakcije iz Kine i saopštenja kompanija ukazuju na nastavak tenzija u ekonomskim i tehnološkim odnosima dve zemlje.

Indonezijske vlasti potvrdile hapšenje nakon potere i incidenta sa povređenim pešacima, istraga u toku

Indonezijske vlasti su saopštile da su na ostrvu Bali u petak, 7. juna 2026. godine, uhapsile dvoje ruskih državljana zbog sumnje na pokušaj krijumčarenja droge. Nacionalna agencija za narkotike Indonezije (BNN) navela je da su osumnjičeni uhapšeni nakon potere tokom koje je njihovo vozilo udarilo više pešaka, pre nego što su zaustavljeni i privedeni.

Prema zvaničnom saopštenju BNN, osumnjičena 52-godišnja žena, identifikovana inicijalima “KK”, doputovala je u Indoneziju iz Tajlanda, sletevši na aerodrom Soekarno-Hatta u Džakarti sa koferom u kojem se nalazilo oko 7,8 kilograma hašiša. Ona je potom iznajmljenim vozilom krenula ka Baliju, gde ju je na jednoj od luka dočekao 40-godišnji muškarac, identifikovan kao “SK”.

Agencija je saopštila da je muškarac preuzeo ženu i prtljag, a zatim je ostavio na nepoznatoj lokaciji. Policija je tom prilikom pokušala da ga zaustavi, ali je on, prema navodima BNN, vozio velikom brzinom i udario nekoliko lokalnih stanovnika. Incident je okončan hapšenjem oba osumnjičena, a prilikom pretresa zaplenjen je kofer sa navedenom količinom hašiša.

Zvaničnici BNN su objavili fotografije zaplenjenog kofera i osumnjičenih. U toku je istraga o tome da li su uhapšeni povezani sa širom mrežom krijumčarenja narkotika. BNN je potvrdio da su oba osumnjičena u pritvoru i da se protiv njih vodi dalja istraga.

Indonezija je poznata po strogim zakonima protiv trgovine drogom, uključujući i kaznu smrtne kazne za krijumčarenje, iako je izvršenje smrtne kazne obustavljeno u poslednjih nekoliko godina. Prema podacima BNN, u indonezijskim zatvorima se nalazi više desetina osoba osuđenih na smrt zbog sličnih prekršaja, ali poslednja egzekucija izvršena je 2016. godine.

Lokalne vlasti nisu objavile detalje o povređenim tokom incidenta na Baliju. Fotografije i dodatne informacije objavljene su putem zvaničnih kanala BNN. Istraga se nastavlja kako bi se utvrdile sve okolnosti i eventualna povezanost sa međunarodnim krijumčarskim mrežama.