Sud u Vašingtonu potvrdio optužnicu protiv bivšeg sportiste, dok je odbrana zatražila puštanje bez ograničenja

Američki olimpijski kanuista Dejvid Hern izjasnio se pred sudom u Vašingtonu da nije kriv po optužbama za oštećenje bazena sa refleksijom ispred Vašingtonskog spomenika. Optužnica protiv 67-godišnjeg sportiste podignuta je 2. jula, a događaj se, prema navodima tužilaštva, odigrao 19. juna, kada je Hern navodno uklonio deo zaptivača sa dna bazena. U slučaju osuđujuće presude, Hernu preti kazna do 10 godina zatvora.

Prema njegovim izjavama, Hern je tokom vožnje bicikla, dužine 64 milje, zastao kod bazena i bio uhapšen nakon što je, kako tvrdi, samo dotakao materijal iz znatiželje. Navodi da nije imao nameru da nanese štetu, već da je kratko dodirnuo zaptivač iz ličnog interesovanja za materijal.

Hernovi advokati, Meri Dorman iz Washington Litigation Group i Norm Ajzen iz Democracy Defenders Fund, zatražili su zakazivanje statusne rasprave i određivanje datuma suđenja, uz predlog da Hern bude pušten bez bilo kakvih ograničenja do početka procesa. Dorman je pred sudom navela da je Hern, prema njenim rečima, „uzoran građanin“ koji ne zahteva nikakav nadzor i ocenila da bi uvođenje bilo kakvih mera bilo „nepotrebno trošenje resursa suda“.

Sa druge strane, tužilaštvo je podnelo zahtev za zabranu približavanja i kontaktiranja, što je odbrana osporila. Sudija je na kraju doneo odluku da se Hern pusti na slobodu bez kaucije, uz sopstvenu reč da će dolaziti na suđenja.

Statusna rasprava u ovom slučaju zakazana je za 5. avgust. Nakon podizanja optužnice, advokati optuženog su u saopštenju naveli da smatraju da „slučaj odražava napore administracije da preusmeri odgovornost za sopstvene propuste“, ali su izostali detalji o navodnim propustima.

Bazen sa refleksijom ispred Vašingtonskog spomenika predstavlja jedno od najpoznatijih mesta u centru američke prestonice, a incident je privukao pažnju javnosti zbog statusa Dejvida Herna kao bivšeg olimpijca, koji je učestvovao na Igrama 1992, 1996. i 2000. godine. Nema informacija o daljim posledicama po infrastrukturu bazena niti o drugim osumnjičenima ili akterima u ovom slučaju.

Federalni sud u Bruklinu zatražio objašnjenje od indijskog biznismena u vezi sa odlukom o obustavi optužnice, rok do 15. jula

Američki federalni sudija u Bruklinu naložio je indijskom biznismenu Gautamu Adaniju da do 15. jula odgovori na pitanja u vezi sa mogućim dogovorima u kontekstu odluke Ministarstva pravde SAD da povuče krivične optužbe za navodnu korupciju i prevaru. Sudija Nikolas G. Garaufis zatražio je od Adanija da iznese da li je upoznat sa bilo kakvim obećanjem, ponudom, zahtevom, dogovorom ili prihvatanjem bilo čega što bi se odnosilo na povlačenje optužnice, kao i da li zna za bilo kakav dogovor o razmeni nečega za tu odluku.

Ova sudska odluka usledila je nakon što su politički postavljeni zvaničnici Ministarstva pravde predložili povlačenje svih optužbi protiv Adanija i drugih rukovodilaca, koji su bili osumnjičeni za navodnu isplatu više od 250 miliona dolara indijskim zvaničnicima radi dobijanja ugovora za snabdevanje energijom iz solarnih izvora. Dva karijerna tužioca povukla su se iz ovog slučaja nakon podnošenja predloga za obustavu, dok su kao potpisnici predloga ostali samo politički postavljeni zvaničnici, uključujući američkog tužioca za Istočni distrikt Njujorka i Trenta Mekotera, glavnog zamenika pomoćnika državnog tužioca.

Sudija Garaufis je u podnesku naveo da želi jasne odgovore od Adanija o tome da li je bilo ikakve razmene ili dogovora vezanih za povlačenje optužnice. Iz Ministarstva pravde nisu objavljeni dodatni komentari povodom odluke suda, a prema dostupnim informacijama, predmet protiv Adanija i drugih nije nastavljen nakon podnošenja predloga za obustavu postupka.

Odluka da se optužbe povuku izazvala je pažnju pravosudnih krugova, a sudija je izrazio potrebu za dodatnim razjašnjenjem okolnosti. Slučaj je uključivao navode o obimnoj šemi podmićivanja sa ciljem dobijanja državnih ugovora u Indiji. Istraga i sudski postupak su vođeni u okviru američkog pravosudnog sistema, a prema izveštajima sa lica mesta, međunarodna pažnja za slučaj ostaje značajna.

Nije objavljeno da li je Adani ili njegovi pravni zastupnici dostavili odgovor sudu do sada. Slučaj je u fokusu zbog specifičnih okolnosti pod kojima je optužnica povučena i zahteva za transparentnošću u radu pravosudnih organa.

Meteorološke službe izdale upozorenja za jugozapadne i delove jugoistočnih država, očekuju se temperature do 47°C

Obimni toplotni talas nastavlja da zahvata zapadne delove Sjedinjenih Američkih Država, dok su meteorološke službe upozorile da bi temperature u pojedinim pustinjskim oblastima mogle dostići i do 47 stepeni Celzijusa. Prema podacima američke nacionalne meteorološke službe, visoke temperature očekuju se na širem području, uključujući delove Arizone, Nevade, Novog Meksika, Teksasa, Arkanzasa i Floride, sa prognozama da će ovakvo vreme potrajati najmanje do kraja nedelje.

Najviše temperature prognozirane su za Kočela dolinu u južnoj Kaliforniji, gde se očekuje da grad Palm Springs zabeleži i do 47°C u četvrtak i petak. Službe za vanredne situacije ističu da je ovakav nivo toplote potencijalno opasan, naročito za ranjive grupe stanovništva.

U Arizoni se beleži produženi period visokih temperatura, pri čemu su u Feniksu od početka nedelje do srede zabeležene maksimalne dnevne vrednosti od 45°C, dok minimalne temperature nisu padale ispod 32°C. Prema prognozama, u četvrtak bi temperature mogle dostići i 46°C, a očekuje se da vrednosti ne padnu ispod 43°C pre početka naredne nedelje.

Američka meteorološka služba izdala je upozorenja na ekstremnu toplotu i savetovala stanovnicima pogođenih područja da preduzmu mere zaštite. Upozorenja i savetodavne mere na snazi su za milione stanovnika jugozapadnih saveznih država, kao i za određene delove jugoistoka zemlje, i trebalo bi da ostanu na snazi do petka uveče.

Pored toga, preventivna upozorenja na ekstremnu toplotu izdata su i za delove Kalifornije u iščekivanju mogućeg daljeg pogoršanja vremenskih uslova. Službe za vanredne situacije pozivaju građane da izbegavaju izlaganje suncu tokom najtoplijeg dela dana i da redovno unose tečnost.

Ovakvi toplotni talasi nisu neuobičajeni za letnje mesece u pomenutim regionima, ali meteorolozi napominju da produženi periodi sa ekstremnim temperaturama mogu predstavljati rizik za javno zdravlje, kao i izazvati poteškoće u elektroenergetskom sistemu i drugim javnim službama. Zvaničnici prate situaciju i apeluju na stanovništvo da prate preporuke nadležnih organa.