Connect with us

Svet

Sukobi između Hezbolaha i izraelskih snaga na jugu Libana

Vojne jedinice razmenjuju vatru na osovini Odaise-Tajbeh, sukobi traju više sati, potvrđeno iz regionalnih izvora

Published

3 months ago

on

Foto Izvor:

Vojne jedinice razmenjuju vatru na osovini Odaise-Tajbeh, sukobi traju više sati, potvrđeno iz regionalnih izvora

Sukobi između Hezbolaha i izraelskih vojnih snaga nastavljeni su na jugu Libana, posebno na osovini Odaise-Tajbeh, saopšteno je iz regionalnih izvora 17. dana sukoba između Irana i saveznika Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Prema izveštajima, izraelske snage pokušale su da uđu na libansku teritoriju, čemu se protivila intenzivna vatrena razmena.

Nacionalna novinska agencija iz Libana navodi da je zabeležen napredak izraelskih vojnih vozila u blizini pograničnih gradova Jarun i Marun al-Ras. Lokalni izvori potvrđuju da se sukobi odvijaju pod jakom baražnom vatrom, a vojni pokreti su primetni duž granice. Nema informacija o žrtvama ili materijalnoj šteti u trenutku objave.

Situacija u regionu ostaje napeta, a Ormuski moreuz, važna tačka za svetsku trgovinu naftom, i dalje je pod posebnim nadzorom zbog mogućih posledica širenja sukoba. Teheran je uputio oštre poruke prema američkim saveznicima, dok se bombardovanje ciljeva u Iranu nastavlja.

“Neprijatelj pokušava da uđe na libansku teritoriju pod baražnom vatrom i pucnjavom”, navodi se u izveštaju Nacionalne novinske agencije. Zvanične potvrde o napredovanju vojske i eventualnim gubicima očekuju se u narednim satima.

Nadležne institucije prate razvoj situacije i apeluju na građane da izbegavaju područja u blizini linije sukoba dok se stanje ne stabilizuje.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Zbog visokih temperatura zatvoreno 845 škola i fakulteta u Francuskoj

Ministarstvo obrazovanja donelo odluku, crveni nivo upozorenja zbog toplotnog talasa u 49 departmana

Published

7 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Ministarstvo obrazovanja donelo odluku, crveni nivo upozorenja zbog toplotnog talasa u 49 departmana

Francuski ministar nacionalnog obrazovanja Eduar Žefre saopštio je da je zbog ekstremnih vrućina danas zatvoreno 845 škola i fakulteta širom zemlje. Ove mere preduzete su u departmanima u kojima je proglašen crveni nivo upozorenja na toplotni talas.

Dodatnih 1.800 škola i fakulteta prilagodilo je svoj raspored i prima decu samo u prepodnevnim smenama, kako bi se smanjila izloženost visokim temperaturama. Prema meteorološkim podacima, u 49 departmana na snazi je crveni stepen upozorenja, dok je narandžasti stepen proglašen u 40 departmana, što predstavlja rekordan broj regiona pod najvišim merama opreza zbog vrućina.

“Prvo, postoji pravilo o kontinuitetu javne službe. Zatim, postoji sistem izuzeća – ako je verovatno da će bezbednost osoblja ili dece biti dovedena u pitanje, ustanova mora biti zatvorena”, izjavio je Žefre.

Meteorolozi najavljuju da će današnje temperature u Francuskoj dostići između 37 i 42 stepena Celzijusa, sa mogućim obaranjem apsolutnih temperaturnih rekorda u pojedinim oblastima. Očekuje se da će minimalne i maksimalne vrednosti ostati izuzetno visoke i narednih dana.

Povodom aktuelnog toplotnog talasa, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će vlada danas održati novi krizni sastanak. Makron je pozvao građane da pažljivo prate sve preporuke nadležnih organa i budu oprezni u narednom periodu.

Pročitaj još

Svet

Psiholog Milan Krajnc analizira uticaj dugotrajne moći u državnim institucijama

Stručnjak za sistemske rizike upozorava na opasnost identifikovanja lične pozicije sa državom

Published

42 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Stručnjak za sistemske rizike upozorava na opasnost identifikovanja lične pozicije sa državom

Profesor dr Milan Krajnc, specijalista za sistemske rizike i krizno odlučivanje, objavio je autorski tekst u kojem analizira temu ‘duboke države’ i psihološke posledice dugotrajnog zadržavanja na pozicijama moći. Tekst je objavljen prema dostupnim izvorima.

U fokusu Krajncovog teksta nalazi se ponašanje pojedinaca koji godinama ili čak decenijama ostaju na ključnim mestima unutar državnog sistema. On ističe da ovakva praksa može dovesti do gubitka granice između ličnog i institucionalnog identiteta, pa pojedinci instituciju više ne doživljavaju kao servis građana, već kao svoj lični prostor. “Ako sam ja sistem, onda je napad na mene napad na državu”, navodi Krajnc kao primer opasne zamene identiteta.

Profesor Krajnc upozorava na fenomen u organizacionoj psihologiji gde dugotrajna moć kod pojedinca razvija osećaj nepogrešivosti i stvara zatvorene krugove lojalnosti. Ovi obrasci ponašanja, prema njegovim rečima, mogu da ugroze osnovnu funkciju državnih institucija i dovedu do zaštite postojećeg poretka pod izgovorom zaštite države.

Krajnc zaključuje da razumevanje psiholoških mehanizama u državnim strukturama može doprineti identifikaciji potencijalnih rizika i boljem upravljanju sistemskim krizama. On ističe važnost osvešćivanja ovih procesa kako bi institucije ostale u službi građana, a ne pojedinaca.

“Dugotrajna moć uvek nosi rizik od gubitka realnog uvida i identifikacije sa državnim aparatom, što može imati posledice po čitav sistem”, navodi profesor Krajnc.

Pročitaj još

Svet

Ukrajinski napadi dronovima pogodili Moskvu i energetsku infrastrukturu Rusije

Bezbednosne službe istražuju posledice napada, zabeleženi veliki požari i restrikcije goriva u više od 25 ruskih regiona

Published

47 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Bezbednosne službe istražuju posledice napada, zabeleženi veliki požari i restrikcije goriva u više od 25 ruskih regiona

U poslednjih sedam dana, ukrajinski napadi dronovima pogodili su Moskvu i više strateških objekata u Rusiji, što je izazvalo požare i poremećaj u snabdevanju gorivom, saopštili su bezbednosni izvori. Najveći talas napada dogodio se tokom noći između 17. i 18. juna, kada je pogođena moskovska rafinerija nafte, drugi put u nekoliko dana.

Prema dostupnim izveštajima, napadi su izazvali velike požare i privremeni prekid avio-saobraćaja u Moskvi. Ukrajinski zvaničnici poručili su da će, ukoliko Ukrajina gori, goreti i Moskva. Kao posledica ovih napada, Rusija se suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju gorivom. U više od 25 ruskih regiona zabeležene su nestašice i poremećaji u distributivnom lancu, dok su benzinske stanice u Moskvi i severnim delovima zemlje uvele restrikcije na količinu goriva po vozaču.

Zvaničnici su izjavili da su kompanije ograničile prodaju benzina na između 60 i 100 litara po vozaču, dok je na okupiranom poluostrvu Krim prodaja goriva obustavljena za građane i komercijalna preduzeća. Gorivo je sada dostupno samo državnim organima, hitnim službama i vojsci.

Međunarodna agencija za energiju potvrdila je da je proizvodnja ruske sirove nafte pala za oko 5% na godišnjem nivou, što je direktna posledica uspešnih ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu. Procene govore da je skoro trećina ruskih kapaciteta za preradu nafte bila privremeno van funkcije.

“Istraga je u toku i nadležne službe prate situaciju na terenu”, navode izvori iz bezbednosnih službi. Ukrajina je zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN povodom uništavanja kulturne i verske baštine usled sukoba, dok su evropski saveznici najavili dodatnu vojnu pomoć Ukrajini u oblasti protivvazdušne odbrane.

Pročitaj još

U Trendu