Prema zvaničnoj izjavi, operacije obuhvatile komercijalne i vojne objekte, dok Teheran upućuje pretnje prema saveznicima SAD u regionu

Rat između Irana i koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom traje već 17 dana, a prema zvaničnim izjavama, američka vojska je do sada pogodila više od 7.000 ciljeva širom Irana. Borbe su najintenzivnije u blizini Ormuskog moreuza, koji je od ključnog značaja za svetsku trgovinu naftom.

Američki predsednik izjavio je danas da je vojna kampanja protiv iranskog režima nastavljena punom snagom u prethodnim danima. “Od početka sukoba pogodili smo više od 7.000 ciljeva širom Irana. Reč je, pre svega, o komercijalnim i vojnim objektima”, saopštio je predsednik. On je dodao da su postignuti značajni rezultati, među kojima je smanjenje za 90 odsto u iranskom lansiranju balističkih raketa i smanjenje za 95 odsto u napadima dronovima.

Takođe je istakao da su tokom današnjeg dana pogođena tri postrojenja za proizvodnju raketa i dronova, dok je više od 100 iranskih pomorskih plovila potopljeno ili uništeno tokom poslednje dve i po nedelje.

Pored intenzivnih borbenih dejstava u Iranu, napadi dronovima zabeleženi su i u širem regionu. Ministarstvo odbrane Kuvajta saopštilo je da je protivvazdušna odbrana te zemlje u poslednja 24 sata presrela četiri drona, bez žrtava i materijalne štete. Saudijska Arabija je istovremeno oborila 11 dronova iznad pokrajine Al-Kardž, prema zvaničnim podacima.

Na međunarodnom planu, voditeljka istrage Ujedinjenih nacija izjavila je da je prošlogodišnji izraelski vazdušni napad na zatvor Evin u Teheranu bio ratni zločin, što je izneto pred Savetom UN-a za ljudska prava. Istraga o ovom incidentu je u toku.

Policija i spasilačke službe sproveli uviđaj, građanima naloženo da ne prilaze ostacima rakete

Fragmenti presretnutih balističkih raketa pali su danas na više lokacija u Jerusalimu, uključujući i područje kod Hrama Vaskrsenja Hristovog, prema navodima policije i spasilačkih službi. Najveći deo jednog fragmenta pogodio je kuću u istočnom Jerusalimu, usled čega je pričinjena materijalna šteta.

Dodatni delovi rakete pronađeni su u blizini Nacionalne biblioteke, nedaleko od zgrade Kneseta, kao i kod najveće hrišćanske svetinje. Prema izveštaju nadležnih, jedna osoba zadobila je lakše povrede – opekotinu na ruci – nakon što je došla u kontakt sa fragmentom vruće rakete.

Policija i vatrogasno-spasilačka služba brzo su intervenisale na više mesta, osiguravajući područja u kojima su pali fragmenti i sprovodeći uviđaj. Građanima je upućen apel da ne prilaze ostacima rakete i da odmah obaveste nadležne organe ukoliko ih pronađu.

“Javnost se poziva da ne prilazi fragmentima rakete i da obavesti vlasti ako ih otkriju”, saopštili su iz policije.

Istraga o incidentu je u toku, a nadležne službe nastavljaju sa proverama terena i utvrđivanjem svih okolnosti vezanih za današnje događaje.

Sud u Parizu razmatra žalbu bivšeg predsednika Francuske, postupak traje do 3. juna

Žalbeni postupak protiv bivšeg predsednika Francuske Nikole Sarkozija počeo je danas pred Apelacionim sudom u Parizu, gde se razmatra njegova žalba na presudu kojom je osuđen na zatvorsku kaznu zbog finansiranja iz Libije. Sarkozi je stigao u zgradu suda oko 13.20 i odmah ušao u sudnicu, ne obraćajući se okupljenim novinarima.

U prvostepenom postupku, koji je okončan 25. septembra, Sarkozi je osuđen na pet godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 evra zbog navodnog primanja sredstava iz Libije tokom predsedničke kampanje 2007. godine. Prema navodima, bivši predsednik je 21.10.2025. odveden u pritvor pariskog zatvora Sante, gde je proveo 20 dana, da bi 10.11. iste godine bio pušten na slobodu i stavljen pod sudski nadzor.

Žalbeni postupak, prema najavama, trajaće do 3.6.2026. godine. U pitanju je politička i finansijska afera koja traje još od 2011. godine, a Sarkozi od početka procesa odlučno negira sve optužbe protiv sebe. “Svi navodi su neosnovani i osporavam ih od prvog dana”, izjavio je bivši predsednik tokom prethodnih ročišta.

Sud je najavio da će pažljivo razmotriti sve dokaze i svedočenja u ovom kompleksnom predmetu. Javnost i dalje prati razvoj događaja, dok bivši lider francuske desnice insistira na svojoj nevinosti.