Zvaničnici Irana saopštili da su bezbednosne službe reagovale na incident, detalji o žrtvama nisu potvrđeni

Iranske vlasti saopštile su u nedelju da su bezbednosne snage reagovale na napad koji se dogodio u jednom od gradova na zapadu zemlje. Incident je zabeležen u večernjim satima, a lokalni izvori navode da je napad izveden u blizini ključne infrastrukture. Prema zvaničnim informacijama, bezbednosne službe su odmah izašle na teren nakon što su primećene sumnjive aktivnosti. Zvaničnici su naveli da je situacija pod kontrolom i da je pokrenuta istraga kako bi se utvrdile sve okolnosti događaja. Detalji o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti za sada nisu saopšteni. Izvori iz bezbednosnih službi su naveli da je u toku prikupljanje dokaza i da će javnost biti obaveštena o rezultatima istrage kada to bude moguće. Incident dolazi u trenutku povećane napetosti u regionu, a vlasti apeluju na građane da ostanu mirni i prate zvanična saopštenja. U prethodnim mesecima zabeleženo je nekoliko sličnih incidenata, a bezbednosne službe su pojačale prisustvo u osetljivim oblastima.

Senatski republikanci prilagođavaju predlog budžeta nakon odluke parlamentarnog odbora, finansiranje bezbednosnih mera i dalje u fokusu

Senatski republikanci u Sjedinjenim Američkim Državama revidiraju deo plana za finansiranje agencija za imigraciju u okviru Ministarstva unutrašnje bezbednosti, nakon što je parlamentarni organ Senata izdao mišljenje koje utiče na sredstva predviđena za bezbednosne mere povezane sa rekonstrukcijom istočnog krila Bele kuće. Ova odluka dolazi u trenutku kada se razmatra budžetski paket za finansiranje tih agencija do 2029. godine, sa ciljem da se zakon uputi predsedniku do 1. juna.

Prethodni predlog republikanske većine predviđao je sredstva u iznosu od 72 milijarde dolara za finansiranje imigracione službe, kao i milijardu dolara za potrebe Tajne službe SAD. Ova sredstva su bila namenjena za „prilagođavanja i unapređenja bezbednosti“, uključujući podršku projektima vezanim za modernizaciju istočnog krila Bele kuće, u okviru takozvanog projekta „East Wing Modernization Project“. Projekat, koji je najavljen prošle godine, predviđa adaptaciju i unapređenje prostorija, uključujući izgradnju nove balske sale i infrastrukture za nacionalnu bezbednost i zdravstvenu zaštitu.

Republikanci su ranije najavili da je bezbednost novih prostorija ključni prioritet, naročito u svetlu plana za proširenje kapaciteta u istočnom krilu. Prema izveštajima, predlog budžeta je pripremljen na način koji omogućava njegovo usvajanje kroz proceduru takozvane budžetske rekonsilijacije, što omogućava većini u Senatu da ga usvoji bez podrške druge strane. Taj pristup je usledio nakon što demokrate nisu podržale finansiranje agencija za sprovođenje imigracionih zakona tokom prethodnih meseci.

Međutim, nedavna odluka parlamentarnog organa Senata dovela je do potrebe za izmenama predloga, posebno u delu koji se odnosi na finansiranje bezbednosnih mera za nove prostorije. Detalji o tačnim izmenama još nisu objavljeni, ali prema navodima iz Senata, očekuje se da će revidirani predlog i dalje uključivati sredstva za unapređenje bezbednosti, u skladu sa važećim pravilima.

Projekat modernizacije istočnog krila Bele kuće obuhvata, između ostalog, renoviranje podzemnih objekata za nacionalnu bezbednost i zdravstvo, pored izgradnje balske sale. Predstavnici Senata ističu da je važno obezbediti adekvatan nivo bezbednosti za nove i postojeće kapacitete, dok je finalni oblik budžeta još u fazi izrade.

Očekuje se da će revidirani predlog budžeta biti predstavljen u narednim danima, nakon čega će uslediti glasanje u Senatu. Dodatne informacije o uticaju izmena na finansiranje bezbednosnih mera biće poznate nakon objavljivanja zvaničnog teksta predloga.

Pregovori u toku, zahtevi Vašingtona i Teherana ostaju neusaglašeni prema zvaničnim izvorima

Sjedinjene Američke Države iznele su pet ključnih uslova za postizanje sporazuma sa Iranom, među kojima je centralno da samo jedno iransko nuklearno postrojenje ostane u funkciji, navodi se prema zvaničnim izvorima. Vašington takođe odbija isplatu bilo kakve nadoknade Iranu, zahteva predaju 400 kilograma iranskog uranijuma, kao i da neće osloboditi ni 25 odsto zamrznute iranske imovine. Pored toga, svaki prekid vatre na svim frontovima uslovljen je ishodom pregovora.

Iran je sa svoje strane istakao da su njegovi uslovi za sporazum prekid rata na svim frontovima, uključujući Liban, ukidanje sankcija i oslobađanje zamrznute imovine. Teheran takođe zahteva nadoknadu za ratnu štetu i priznanje iranskog suvereniteta nad Ormuskim moreuzom.

Tenzije između dve zemlje eskalirale su nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli napade na Iran tokom februara, što je dovelo do iranskog odgovora na Izrael i američke saveznike u regionu, kao i do privremenog zatvaranja Ormuskog moreuza. Primirje je dogovoreno uz posredovanje Pakistana 8. aprila, ali pregovori u Islamabadu nisu rezultirali trajnim rešenjem.

“Pregovori se nastavljaju, a svi uslovi ostaju predmet daljih razgovora između strana”, saopšteno je iz diplomatskih izvora.