Za prvo dete dodeljuje se 507.500 dinara, dok podrška za četvrto dostiže više od 3 miliona dinara.

Finansijska podrška porodicama kroz roditeljski dodatak u Srbiji predstavlja značajnu pomoć, a iznosi variraju u zavisnosti od broja dece. Za prvo dete roditelji ostvaruju pravo na roditeljski dodatak u vrednosti od 507.500 dinara, uz dodatnih 7.500 dinara za nabavku opreme za bebu. U nastavku saznajte koliko iznosi roditeljski dodatak po detetu i na koji način je moguće podneti zahtev za ovu vrstu podrške.

Za drugo dete, roditeljski dodatak iznosi 600.000 dinara, isplaćuje se u 24 mesečne rate po 25.000 dinara. Važno je napomenuti da se za treće i četvrto dete sredstva raspoređuju na period od deset godina. Tako za treće dete, ukupno se isplaćuje 2.280.000 dinara, kroz 120 rata po 19.000 dinara, dok roditelji četvrtog deteta ostvaruju ukupno 3.180.000 dinara, kroz 120 rata po 26.500 dinara.

Pored osnovnog iznosa roditeljskog dodatka, za drugo i treće dete dodeljuje se i jednokratna pomoć od 135.000 dinara. Takođe, za svako dete predviđeno je dodatnih 7.500 dinara namenjenih nabavci opreme za bebu. Ovi iznosi važe za decu rođenu od 1. januara 2024. godine i kasnije.

Kako podneti zahtev za roditeljski dodatak

Sam postupak je pojednostavljen kako bi roditelji odmah po rođenju deteta mogli da predaju zahtev. Zahtev za roditeljski dodatak može se podneti u porodilištu, neposredno nakon rođenja, korišćenjem usluge “Bebo, dobro došla na svet”. Alternativno, moguće je podneti zahtev kod nadležnog organa lokalne samouprave prema mestu prebivališta majke. Rok za podnošenje zahteva je najkasnije do navršene prve godine deteta.

Za decu iz višestruke trudnoće, potrebno je podneti poseban zahtev za svako dete. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje majka, pod uslovom da je državljanka Republike Srbije i da ima prebivalište u zemlji. Ovi uslovi važe za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Prednosti elektronske prijave i šta je potrebno od dokumenata

Preko usluge “Bebo, dobro došla na svet”, roditelji mogu jednim postupkom pokrenuti upis deteta u matičnu knjigu rođenih, prijavu prebivališta, dobijanje zdravstvenog osiguranja i podnošenje zahteva za roditeljski dodatak. Neophodni su važeća lična karta ili pasoš i dogovoreno ime deteta. O toku postupka roditelji dobijaju SMS obaveštenja na broj koji su naveli prilikom prijave u porodilištu, što dodatno olakšava čitav proces i štedi vreme.

Zahvaljujući ovakvom sistemu, roditelji nisu u obavezi da naknadno odlaze na šaltere zbog roditeljskog dodatka, već sve mogu završiti odmah po rođenju deteta. Ovo rešenje doprinosi tome da porodice prvu godinu provedu rasterećenije, sa jasnim planiranjem troškova i većom finansijskom sigurnošću.

Ko ima pravo na roditeljski dodatak

Pravo na roditeljski dodatak ima majka za svako od prva četiri deteta, pod uslovom da je državljanka Republike Srbije i da ima prebivalište u zemlji. Ova podrška namenjena je deci rođenoj od 1. januara 2024. godine. Roditeljski dodatak je osmišljen kao podrška porodicama u prvim godinama života deteta, a način isplate i iznosi omogućavaju dugoročniju stabilnost, naročito kod porodica sa više dece.

Na taj način, roditeljski dodatak u Srbiji postaje važan instrument državne politike podrške porodicama, a pojednostavljen postupak prijave i jasni uslovi ostvarivanja prava dodatno olakšavaju njegovu dostupnost.

Prelazak na zimsko računanje vremena donosi više umora i razdražljivosti, upozorava doktorka iz Hitne pomoći.

Dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći u Beogradu istakla je da pomeranje sata može izazvati više saobraćajnih nezgoda i razdražljivost, posebno prvog radnog dana nakon prelaska na zimsko računanje vremena. Prema njenim rečima, iako ćemo u nedelju, 25. oktobra, kada se sat pomera sa 3 na 2 časa, spavati duže, već u ponedeljak možemo osetiti posledice te promene.

Kako pomeranje sata utiče na organizam

Prema rečima dr Ivane Stefanović, naš organizam je navikao na određeni ritam, a nagle promene, poput pomeranja sata, mogu ga poremetiti. Takođe, ona je objasnila da ćemo u nedelju biti odmorniji, ali već narednog dana mnogi mogu imati poteškoće sa snom i osećati se umornije. Zbog toga može doći do povećanog broja saobraćajnih nezgoda i više nervoze na poslu.

Zašto se osećamo umorno nakon pomeranja sata

– Realnost je da nasilno menjamo ritam na koji je organizam navikao, što radimo dva puta godišnje. Kada se to dogodi, promene su vidljive, jer organizmu treba vreme da se prilagodi, objasnila je dr Stefanović. Ona je naglasila da, iako ćemo biti odmorniji to prvo jutro, većina neće moći da zaspi u uobičajeno vreme. To znači da ćemo veče provesti duže budni, pa se umor može javiti već u ponedeljak.

Saveti za period nakon pomeranja sata

Dr Stefanović savetuje da u danima nakon pomeranja sata pokušamo da spustimo tenzije i budemo svesni da organizam prolazi kroz prilagođavanje. Ističe da je veoma važno da spavamo onoliko koliko je našem telu potrebno, jer nedostatak sna negativno utiče na zdravlje. Takođe, ona je naglasila da nije pristalica nasilnih promena vremena i podsetila da se sve češće predlaže ukidanje takve prakse. Pored toga, preporučuje da budemo posebno oprezni u saobraćaju i da obratimo pažnju na svoje raspoloženje i nivo stresa.

Pomeranje sata i saobraćajne nezgode

Pomeranje sata može dovesti do povećanog broja saobraćajnih udesa, posebno u ponedeljak nakon promene. Razlog za to leži u narušenom ritmu spavanja i povećanoj razdražljivosti. Dr Stefanović ističe da bi svako trebalo da bude svestan ovih promena i da se potrudi da dodatno pazi u saobraćaju, kao i da bude strpljiv sa sobom i drugima na poslu. Na kraju, doktorka zaključuje da je prilagođavanje organizma procesu koji se dešava dva puta godišnje, ali da možemo olakšati taj period ako obratimo pažnju na signale tela i pokušamo da smanjimo stres.

Na većini puteva u Srbiji kolovozi su suvi, ali vozačima se savetuje oprez na mostovima i mestima sa opalim lišćem. Teretnjaci na granici kod Batrovaca čekaju do osam sati.

Auto Moto Savez Srbije (AMSS) izdao je važno upozorenje svim vozačima zbog specifičnih uslova na putevima. Prema najnovijem saopštenju, iako su kolovozi na većini pravaca suvi, skrivena opasnost na putevima može predstavljati izazov, naročito na mostovima, prevojima i delovima puta prekrivenim opalim lišćem. Zbog toga se savetuje povećana pažnja tokom vožnje, posebno u ranim jutarnjim satima.

Saobraćaj u gradovima danas je umereniji nego radnim danima. Ipak, tokom prepodneva očekuje se pojačan broj vozila na izlazima iz gradova i na putevima koji vode ka izletištima i turističkim centrima. Ovo je karakteristično za dane vikenda kada se više građana odlučuje na kraća putovanja ili izlete.

Skrivena opasnost na putevima: Gde je najrizičnije

U saopštenju AMSS naglašava se da skrivena opasnost na putevima najviše preti na mestima gde je kolovoz vlažan, kao i na delovima prekrivenim lišćem. Ovi uslovi mogu uzrokovati smanjeno prianjanje guma i iznenadne proklizavanja vozila. Posebno su rizična mesta u senci, na mostovima i prevojima, gde se vlaga duže zadržava.

Vozačima se preporučuje da u ovakvim uslovima smanje brzinu i povećaju rastojanje u odnosu na druga vozila. Takođe, potrebno je izbegavati naglo kočenje ili oštre manevre, kako bi se sprečile potencijalne nezgode.

Stanje na naplatnim rampama i graničnim prelazima

Na naplatnim stanicama na autoputevima u Republici Srbiji trenutno nema zadržavanja vozila, što olakšava prolazak putnika i skraćuje vreme putovanja. Prema informacijama Uprave granične policije, na putničkim terminalima nema zadržavanja.

Međutim, teretna motorna vozila na graničnom prelazu Batrovci, na izlazu iz Srbije, suočavaju se sa ozbiljnim zastojima. Kamioni na ovom prelazu čekaju čak do osam sati, dok je na graničnom prelazu Rača zadržavanje oko 60 minuta. Na ostalim graničnim prelazima nema dužih čekanja.

Preporuke AMSS za bezbednu vožnju

AMSS još jednom apeluje na vozače da prilagode vožnju uslovima na putu, posebno na deonicama gde se može očekivati skrivena opasnost na putevima. Usporavanje i dodatna pažnja mogu sprečiti mnoge nezgode, posebno tokom jutarnjih sati kada su mostovi i delovi u senci najvlažniji.

Zbog povećanog saobraćaja prema izletištima i turističkim centrima, savetuje se i strpljenje, kao i pravovremeno informisanje o stanju na putu pre polaska. Pridržavanje saobraćajnih pravila i preporuka može doprineti bezbednijoj i prijatnijoj vožnji za sve učesnike u saobraćaju.