Stručnjak za stratešku analizu ukazuje na diskrepancije u ruskoj diplomatiji i nerešene ekonomske izazove Srbije

Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, u autorskom tekstu osvrnuo se na izjavu američkog državnog sekretara Marka Rubia, koji je tokom radne posete Bliskom istoku naveo da ‘nije bilo dogovora na Aljasci’, čime je prema Obradoviću okončana višegodišnja ruska manipulacija vezana za navodne bilateralne dogovore između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Obradović navodi da su tvrdnje o postignutom dogovoru na Aljasci, koje je ranije izneo Sergej Lavrov, bile deo propagandne strategije Moskve, a da je realnost pokazala suprotno kroz seriju geopolitičkih poraza Rusije.

Prema autoru, od navodnog dogovora došlo je do značajnih promena na globalnoj sceni, uključujući hapšenje ruskih saveznika i udaljavanje tradicionalnih partnera od Moskve. Obradović ističe i gubitak ruskog uticaja u regionu Kavkaza, kao i ekonomsko-diplomatsku izolaciju, što, po njegovom mišljenju, predstavlja strateški slom ruske politike.

Posebnu pažnju posvećuje trenutnoj krizi sa NIS Gaspromnjeftom, podsećajući da Moskva ne nudi konkretna rešenja već se poziva na „duh prijateljskih odnosa“. On postavlja pitanje koliko će vremena biti potrebno da i taj narativ nestane, kao što se to dogodilo sa prethodnim tvrdnjama o dogovorima na Aljasci.

Obradović zaključuje da ekonomska i politička realnost ne podržava ruske propagandne narative, a da građani Srbije ostaju bez jasnih odgovora u vezi sa sudbinom NIS Gaspromnjefta.

„Ruskoj diplomatiji se više ne može verovati jer nije jasno šta su dogovori, a šta duhovi“, istakao je Obradović u tekstu.

Stručnjak za krizno odlučivanje navodi da rast podrške određenim političkim opcijama odražava psihološke potrebe društva

Prof. ddr. Milan Krajnc, psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, objavio je autorski tekst u kojem naglašava da psihologija ne pripada nijednoj političkoj opciji, već da ima zadatak da razume ljudsko ponašanje. On ukazuje da građani ne glasaju isključivo za političke programe, već za osećaj koji im određena politika pruža, što se menja u zavisnosti od psihološkog stanja društva.

U periodima nesigurnosti, navodi Krajnc, ljudi teže stabilnosti, redu i sigurnosti, dok u vremenima stabilnosti akcenat stavljaju na slobodu, individualnost i razvoj. Ove promene nisu pitanje ideologije, već prirodne reakcije na aktuelne društvene izazove. Kao primer, Krajnc navodi situacije kada roditelj ne zna da li će sutra moći da prehrani porodicu ili kada građanin oseća da država gubi kontrolu nad bezbednošću, što dovodi do povećane potražnje za sigurnošću.

Krajnc ističe da trenutna jačanja podrške političkim opcijama koje naglašavaju nacionalni identitet, red i snažne institucije ne znače da su građani manje demokratski, već da su njihove psihološke potrebe drugačije. On podseća na Maslovljevu hijerarhiju potreba i objašnjava da dok su osnovne potrebe ugrožene, ljudi ne mogu da razmišljaju o višim idealima kao što su sloboda i samorealizacija.

U tekstu se upozorava da ni leva ni desna politika same po sebi nisu rešenje za društvene probleme. Ako političke opcije izgube kontakt sa stvarnim brigama građana, oni će tražiti alternativu. Psihologija, zaključuje Krajnc, pokazuje da nijedno društvo ne može dugoročno funkcionisati samo na strahu, ali ni bez osećaja sigurnosti. Prava ravnoteža nalazi se između slobode i odgovornosti, individualnosti i zajedništva, razvoja i zaštite. Ključno pitanje, prema njegovim rečima, nije zašto jača određena politička opcija, već šta je u društvu stvorilo potrebu za većom sigurnošću.

Poljska agencija za unutrašnju bezbednost i pogranična služba sprovele zajedničku akciju, svi osumnjičeni suočeni sa proterivanjem

Poljske vlasti razbile su koordinisanu kampanju ruskog uticaja usmerenu na ukrajinske izbeglice u zemlji, saopšteno je iz bezbednosnih izvora. U zajedničkoj operaciji agencije za unutrašnju bezbednost i pogranične službe, uhapšeno je jedanaest stranih državljana – devet iz Ukrajine i dva iz Belorusije – osumnjičenih za organizovanje plaćenih protesta radi izazivanja društvenih nemira.

Prema zvaničnim informacijama, svi osumnjičeni suočavaju se sa hitnim proterivanjem sa teritorije Poljske zbog direktnog učešća u subverzivnim aktivnostima. Ministar-koordinator specijalnih službi Tomaš Semonijak naveo je da je mreža bila aktivna od jeseni prethodne godine, a u tom periodu su organizatori, navodno, vrbovali i plaćali učesnike za učešće u protestima među ukrajinskim izbeglicama.

“Detektovali smo da su i finansiranje i organizacija ovih događaja poticali iz Rusije. Ove aktivnosti kvalifikovane su kao informativna i psihološka operacija uticaja na ukrajinske migrante”, navodi se u zvaničnoj izjavi poljske obaveštajne službe.

Istraga je utvrdila da je cilj ovih aktivnosti bio izazivanje društvenih tenzija i manipulacija političkim osetljivostima u Poljskoj. Bezbednosni analitičari ocenjuju da slučaj pokazuje nastavak širih ruskih psiholoških operacija na teritoriji evropskih država, s ciljem slabljenja podrške Ukrajini među međunarodnim saveznicima.

“Istraga je u toku”, potvrđeno je iz poljskih bezbednosnih službi.