Evropski fjučersi gasa 51 evro po megavat-satu, zlato poraslo na 4.047,70 dolara za trojsku uncu

Na svetskim berzama danas je zabeležen blagi rast cena sirove nafte, pri čemu se američka WTI nafta prodaje po ceni od 70,26 dolara za barel, dok je evropski brent dostigao vrednost od 73,46 dolara. Istovremeno, cena zlata beleži oporavak i iznosi 4.047,70 dolara po trojskoj unci, dok je cena pšenice pala na 5,74 dolara za bušel (27,216 kg).

Na evropskim berzama u 9.00 časova indeksi DAX, MOEX, CAC i FTSE beleže blagi pad. U segmentu energetike, evropski fjučersi gasa za jul su na amsterdamskoj TTF berzi otvorili dan na nivou od 51 evro za megavat-sat, odnosno 505 evra za 1.000 kubnih metara.

Kurs evra prema američkom dolaru danas iznosi 1,14 dolara. Kada je reč o američkom tržištu, berzanski indeksi Dau Džons (Dow Jones), S&P 500 i Nasdak (Nasdaq) su u porastu, za oko jedan odsto. U Aziji, kineski indeks Hang Seng (Hong Kong) pokazuje blagi rast, uz povećanje vrednosti akcija u tehnološkom i finansijskom sektoru, dok je indeks Shanghai Shenzhen CSI 300 takođe u plusu.

Prema ekonomskim analizama, cena brent nafte tokom poslednja tri meseca pokazuje tendenciju stabilizacije. Na robnim berzama, cena pšenice beleži pad, dok se zlato vraća na više nivoe nakon nedavnog pada ispod 4.000 dolara.

Tržišni pokazatelji ukazuju na blago oporavljanje ključnih sirovina i stabilizaciju deviznog kursa, dok su evropske i azijske berze tokom današnjeg dana zabeležile pretežno blage promene.

Nova pravila zabranjuju otkazivanje narudžbina manje od 30 dana pre isporuke i ograničavaju smanjenje narudžbina na 20 odsto

Komisija za zaštitu konkurencije donela je Uputstvo kojim se precizno određuje način ocene nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, a dokument detaljno razrađuje primenu Zakona o trgovačkim praksama i način utvrđivanja nepravilnosti u postupanju kupaca. Uputstvo, koje je objavljeno u Službenom glasniku, razvrstava nepoštene prakse na “crnu listu”, koja obuhvata zabranjene radnje u svim okolnostima, i na “sivu listu”, u kojoj su prakse dozvoljene samo ako su ispunjeni zakonom definisani uslovi. Takođe, dokument reguliše i zabranu komercijalne odmazde prema dobavljačima.

Među najvažnijim pravilima navodi se da kupci za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode ne smeju ugovarati ili vršiti plaćanje kasnije od 30 dana od isteka perioda isporuke ili izdavanja računa, dok je za ostale proizvode maksimalni rok 60 dana. Ovi rokovi ne mogu biti produženi ni uz saglasnost dobavljača, niti pozivanjem na dosadašnju poslovnu praksu ili komercijalne razloge.

Kupcima je zabranjeno i otkazivanje narudžbina kvarljivih proizvoda manje od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučajevima više sile. Čak i kada je otkazivanje učinjeno ranije, Komisija će procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da proizvode plasira drugom kupcu ili je sav tržišni rizik prebačen na dobavljača.

Uputstvo precizira i da kupci ne mogu jednostrano menjati rokove isporuke, količine, cenu, način plaćanja ili druge bitne elemente ugovora bez pisane saglasnosti dobavljača. Pristanak koji je dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće se smatrati dobrovoljnim.

Na “crnoj listi” su i zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo kupca ili da prihvate multilateralne kompenzacije i prenos dugova na treća lica. Kupci takođe ne smeju odbiti da potvrde ugovor u pisanom obliku ukoliko to dobavljač zatraži, a kao pisani trag priznaju se i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina ili druga dokumentacija iz koje su jasno vidljivi cena, količina i rokovi plaćanja.

Na “sivoj listi” nalaze se prakse koje su dozvoljene samo pod jasno definisanim uslovima, kao što su vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, dodatno promotivno izlaganje, marketinške aktivnosti i dostavljanje podataka o prodaji. U svim tim slučajevima, kupac mora dokazati da je usluga zaista pružena, da ju je dobavljač tražio ili prihvatio i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.

Dokument definiše smanjenje narudžbina većim od 20 odsto u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine kao značajno, ako takvo smanjenje ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili dovodi do viška zaliha i neiskorišćenih kapaciteta kod dobavljača.

Posebno poglavlje posvećeno je zabrani komercijalne odmazde, pa se neprihvatljivim smatra svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja da prihvati nepoštene uslove poslovanja. To može obuhvatiti uklanjanje proizvoda iz ponude, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe, uskraćivanje marketinške podrške ili druge mere koje mogu ugroziti poslovanje dobavljača.

Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju analizirati sve relevantne okolnosti, uključujući sadržinu ugovora, poslovnu dokumentaciju i ponašanje ugovornih strana, kako bi utvrdila da li je došlo do nepoštene trgovačke prakse. Uputstvo stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Na Londonskoj berzi aluminijum na 3.103 dolara po toni, minus 15,4 odsto od početka meseca

Cene aluminijuma zabeležile su pad od više od 15 odsto tokom juna, što predstavlja najveći mesečni pad od oktobra 2008. godine, pokazuju najnoviji podaci sa tržišta metala. Ovaj nagli pad usledio je nakon što je privremeni mirovni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana podstakao očekivanja da će isporuke aluminijuma sa Bliskog istoka biti obnovljene, a sa ponovnim otvaranjem Ormuskog moreuza izbrisani su dobici ostvareni tokom prethodna tri meseca.

Region Bliskog istoka učestvuje sa gotovo desetinom svetske proizvodnje aluminijuma, a poremećaji u snabdevanju usled sukoba između Irana i Izraela ranije su podigli cene ovog metala. Rekordan izvoz iz Kine i nastavak transporta kroz Ormuski moreuz dodatno su doprineli preokretu na tržištu aluminijuma.

Tržište je tokom poslednjih nedelja prešlo u stanje takozvanog ‘contanga’, gde su cene za trenutnu isporuku niže od cena terminskih ugovora sa kasnijim dospećem, što ukazuje na slabljenje strahovanja od nestašice. “Premije na aluminijum van Kine brzo su pale nakon vesti o primirju, što pokazuje da ponuda više nije toliko ograničena”, izjavio je Peng Dingui iz kompanije Zhongtai Futures. “Brzi pad cena aluminijuma iznenadio je mnoge investitore. To izaziva određenu paniku na tržištu. Neki kineski investitori očekuju da će cene nastaviti da padaju.”

Dodatni pritisak na cene metala dolazi i od snažnog jačanja američkog dolara od sredine maja, što kupovinu aluminijuma čini skupljom za mnoge uvoznike. Negativan uticaj na tražnju imaju i očekivanja da će Federal Reserve zadržati kamatne stope na povišenom nivou duže nego što se ranije pretpostavljalo, ili čak dodatno povećati kako bi obuzdala inflaciju.

Na Londonskoj robnoj berzi aluminijum je tokom dana porastao 0,5 odsto, na 3.103 dolara po toni, ali je ukupno u minusu od 15,4 odsto od početka meseca.

Što se drugih metala tiče, bakar je poskupeo 0,4 odsto i dostigao 13.332 dolara po toni, ali je u junu izgubio 2,2 odsto vrednosti. Ruda gvožđa oslabila je 0,1 odsto, na 98,75 dolara po toni na tržištu u Singapuru. Cink je, s druge strane, ojačao 0,2 odsto na 3.482 dolara po toni nakon izveštaja da će najveće kineske topionice ove godine smanjiti potrošnju koncentrata cinka za između 600.000 i milion tona, iako to neće biti dovoljno da eliminiše domaći višak ponude.