Prema podacima auto-kluba AAA, rast cena goriva zabeležen je usled aktuelnog sukoba između SAD, Izraela i Irana, uz neizvesnost u regionu Bliskog istoka.

Prosečna cena galona benzina u Sjedinjenim Američkim Državama premašila je 4 dolara u ponedeljak, prvi put od avgusta 2022. godine, saopštio je američki auto-klub AAA. Prema poslednjim podacima, prosečna cena iznosila je 4,018 dolara po galonu, što je povećanje u odnosu na 3,990 dolara koliko je zabeleženo prethodnog dana.

Rast cena goriva prate poremećaji na energetskom tržištu povezani sa aktuelnim sukobom između SAD, Izraela i Irana. Kako pokazuju podaci auto-kluba, cene su u proteklom mesecu porasle za više od jednog dolara po galonu. Ovi poremećaji povezani su sa napadom SAD i Izraela na Iran 28. februara, što je dodatno uticalo na nestabilnost u regionu i globalnu trgovinu naftom.

Predsednik Donald Tramp izrazio je mogućnost da bi sukob mogao uskoro biti okončan, dok je Pakistan najavio organizaciju razgovora između predstavnika SAD i Irana u narednim danima. Istovremeno, Sjedinjene Države su proširile prisustvo specijalnih jedinica na Bliskom istoku, a predsednik Tramp je izjavio da postoji mogućnost napada na iransku energetsku i drugu infrastrukturu ukoliko ne dođe do dogovora. Administracija SAD navela je da je prošle nedelje Iranu predložila mirovni plan u 15 tačaka.

U takvoj situaciji neizvesnosti, američke cene goriva su nakon nekoliko dana na granici 4 dolara po galonu, premašile tu vrednost. Prethodno je poslednji put zabeležen ovaj nivo u avgustu 2022. godine, dok su u junu iste godine cene prelazile 5 dolara po galonu, usled poremećaja na tržištu izazvanih sukobom između Rusije i Ukrajine.

Stručnjaci za tržište nafte ukazuju da bi najnoviji porast mogao imati značajan uticaj na potrošače. Prema rečima stručnjaka za energente Patrika De Haana, “vozači će ubrzo primetiti promenu na benzinskim pumpama” u odnosu na prethodne nedelje.

Prema podacima AAA, dana 30. marta 2026. godine, prosečna nacionalna cena goriva iznosila je 3,99 dolara po galonu, što je za 0,01 dolar više nego prethodnog dana i za 1,01 dolar više u odnosu na isti period prošlog meseca.

Tržište energenata ostaje pod pritiskom geopolitičkih događaja na Bliskom istoku. Dalji razvoj situacije i mogući ishodi diplomatskih napora biće ključni faktori za kretanje cena nafte i goriva u narednom periodu.

Nadležni organi istražuju incident, hiljade američkih vojnika iz 82. vazdušno-desantne divizije stižu u region

U višemilionskom gradu u Iranu došlo je do snažne eksplozije tokom 32. dana sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana, navode izvori. Incident se dogodio u noćnim satima, a prema dostupnim informacijama, eksplozija je osvetlila celu oblast. Zvaničnici su potvrdili da se istraga o uzroku i posledicama eksplozije sprovodi, dok detalji o potencijalnim žrtvama ili materijalnoj šteti za sada nisu saopšteni.

Istovremeno, hiljade američkih vojnika iz elitne 82. vazdušno-desantne divizije počele su da pristižu na Bliski istok, što su potvrdila dva američka zvaničnika koji su želeli da ostanu anonimni. Nije precizirano gde će biti raspoređeni, ali se navodi da se priključuju brojnim vojnim snagama koje su već prisutne u regionu.

Prema saopštenju iranskog parlamenta, Odbor za nacionalnu bezbednost odobrio je uvođenje “putarina” za prolazak kroz Ormuski moreuz, kao i zabranu prolaska brodovima iz Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i njihovih saveznika. Ova mera se odnosi i na brodove zemalja koje su učestvovale u sankcijama protiv Irana. Iranske vlasti su najavile da će sprovođenje ovog sistema biti realizovano u saradnji sa Omanom.

Kako je saopšteno, od početka sukoba promet brodova kroz Ormuski moreuz opao je za oko 95 odsto, dok ovim plovnim putem inače prolazi oko 20 odsto svetske sirove nafte. Zvaničnici ističu da je bezbednosna situacija u regionu i dalje neizvesna i da su sve strane u pripravnosti.

“Istraga je u toku, a sve relevantne službe prate razvoj događaja”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Zvaničnici administracije navode da bi Evropa i zemlje Zaliva mogle preuzeti vodeću ulogu u Ormuskom moreuzu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je svojim pomoćnicima da je spreman da okonča vojnu kampanju protiv Irana, čak i ako Ormuski moreuz ostane većim delom zatvoren, navode zvaničnici administracije. Ova odluka dolazi nakon procene da bi pokušaj ponovnog otvaranja pomorskog prolaza mogao produžiti sukob izvan planiranog perioda od četiri do šest nedelja.

Prema navodima zvaničnika, cilj Sjedinjenih Američkih Država je da oslabe iransku mornaricu i raketne zalihe, kao i da smanje trenutni nivo neprijateljstava, uz istovremeni diplomatski pritisak na Iran da omogući slobodan protok trgovine. Ukoliko ovi napori ne budu uspešni, Vašington bi mogao izvršiti pritisak na saveznike u Evropi i zemljama Zaliva da preuzmu vodeću ulogu u eventualnom ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

“Procena je da bi produžavanje operacije dovelo do većih rizika i troškova”, naveli su zvaničnici administracije. Odluka o potencijalnom povlačenju iz vojne kampanje deo je šire strategije Sjedinjenih Američkih Država za smanjenje tenzija u regionu Persijskog zaliva. Zvaničnici ističu da glavni prioritet ostaje očuvanje stabilnosti i bezbednosti međunarodne trgovine kroz ovaj strateški prolaz.

Dalji razvoj situacije zavisiće od odgovora Irana, kao i od spremnosti evropskih i zalivskih saveznika da se uključe u eventualne napore za normalizaciju pomorskog saobraćaja. Administracija SAD nastavlja da prati situaciju i održava kontakte sa relevantnim partnerima.