Predstavnici Senata izrazili zabrinutost zbog načina korišćenja fonda, sastanak održan u Vašingtonu, potvrđuju izvori iz Kongresa

Grupa republikanskih senatora uputila je zvanična pitanja u vezi sa tzv. „fondom za sprečavanje zloupotrebe“ tokom sastanka na Kapitol Hilu 21.05.2026. godine u Vašingtonu. Prema informacijama iz izvora bliskih Kongresu, tokom sastanka su raspravljane procedure i kriterijumi za korišćenje navedenih sredstava.

Sastanak je bio zatvoren za javnost, a prema izveštajima sa lica mesta, deo diskusije bio je posvećen zabrinutostima pojedinih senatora o potencijalnoj političkoj upotrebi ovog fonda. Tokom zasedanja, senatori su tražili dodatna pojašnjenja o transparentnosti i nadzoru nad primenom sredstava, kao i o ulozi Ministarstva pravde u procesu dodele i nadgledanja fonda.

Sagovornici iz Kongresa navode da su pitanja bila usmerena na osiguranje nepristrasnosti i zakonitosti procesa, pri čemu su naglašene potrebe za jasno definisanim pravilima i mehanizmima kontrole. Predstavnici Ministarstva pravde su izložili svoje viđenje funkcionisanja fonda, ali detalji izlaganja nisu zvanično saopšteni javnosti.

Neki od senatora izrazili su zabrinutost da sredstva mogu biti korišćena na način koji bi mogao uticati na političke procese ili ciljanje pojedinih institucija. Drugi učesnici sastanka istakli su važnost zaštite nezavisnosti institucija i poštovanja zakonskih procedura.

Prema izveštajima, atmosfera tokom sastanka ocenjena je kao napeta, ali bez incidenata. Zainteresovane strane su najavile nastavak diskusija i mogućih saslušanja u narednom periodu, kako bi se razjasnila sva otvorena pitanja u vezi sa fondom.

Ova tema ostaje predmet interesa među članovima Senata, a dalji koraci zavisiće od internih procedura i budućih predloga za unapređenje transparentnosti i nadzora nad korišćenjem ovih sredstava. Zvanična saopštenja i eventualni zaključci očekuju se u narednim nedeljama.

Prema analizi video snimaka, najmanje tri osobe gledale su napad u islamskom centru u San Dijegu uživo, dok je deo događaja kasnije podeljen na internetu

Najmanje tri osobe pratile su napad na Islamski centar u San Dijegu uživo putem video poziva, pokazuju analize video zapisa do kojih su došli međunarodni mediji. Incident se dogodio u ponedeljak, kada su napadači snimali sebe tokom napada u kojem su, prema dostupnim informacijama, stradala tri lica. Tokom napada, jedan od gledalaca sugerisao je drugom da kontaktira policiju, ali nije jasno da li je to i učinjeno.

Video snimak napada kasnije je postao dostupan na internetu, uključujući i sajtove poznate po objavljivanju sličnih materijala. U zapisima ekrana koji su pregledani, vidi se da su napadači koristili aplikaciju Signal za video poziv sa korisnikom pod imenom “Noelle” neposredno pre i tokom samog napada. Prema navodima, Noelle je tokom poziva upotrebila drugi telefon kako bi se uključila u Discord video poziv sa još jednim korisnikom, poznatim kao “Otto”, omogućivši mu da u realnom vremenu prati dešavanja sa Signal poziva.

Otto je, prema snimcima, počeo da snima događaj sa svog uređaja. Tokom napada, Otto je obavestio još jednu osobu na Discord platformi o događaju, navodeći da je napad u toku u “nekoj džamiji”. Druga osoba je više puta sugerisala da se kontaktira policija, uz komentar da lokacija nije presudna i da bi nadležni mogli utvrditi gde se napadači nalaze.

Prema dostupnim informacijama, pet minuta nakon poziva na reakciju, napad je bio završen. Na snimcima se vidi da je jedan od napadača, sedamnaestogodišnji Cain Clark, pucao u drugog napadača, osamnaestogodišnjeg Caleba Vazqueza, a zatim izvršio samoubistvo. Taj deo događaja takođe je zabeležen na video materijalu.

Objavljivanje i širenje snimaka napada izazvalo je dodatnu zabrinutost zbog upotrebe digitalnih platformi u dokumentovanju i distribuciji nasilnih događaja. Nadležne službe nisu zvanično komentarisale da li su u realnom vremenu dobile prijavu napada niti na koji način su snimci korišćeni tokom istrage. Kontekst ovakvih događaja ukazuje na izazove u kontroli sadržaja na digitalnim platformama i mogućnost brze distribucije materijala koji dokumentuju nasilje.

Američke imigracione službe potvrdile hapšenje Adys Lastres Morera, postupak pokrenut zbog navodnih veza sa kubanskim državnim strukturama

Američke federalne vlasti saopštile su da je Adys Lastres Morera, sestra Anie Guillermine Lastres Morera, koja je izvršna predsednica kubanskog konglomerata Grupo de Administración Empresarial S.A. (GAESA), uhapšena u Majamiju na Floridi. Hapšenje je izvršeno od strane agenata američke Imigracione i carinske službe (ICE) u četvrtak, nakon što je, prema zvaničnom saopštenju, Ministarstvo unutrašnje bezbednosti pokrenulo postupak protiv nje.

Prema informacijama američkih vlasti, Lastres Morera je u Sjedinjene Američke Države ušla kao stalni rezident 13. januara 2023. godine. Međutim, u sredu je utvrđeno da ispunjava uslove za deportaciju na osnovu člana 237 Zakona o imigraciji i državljanstvu, zbog saznanja o njenim navodnim aktivnostima u vezi sa imovinom i vezama sa kubanskim državnim strukturama.

Sekretar za unutrašnju bezbednost SAD Marco Rubio objavio je na društvenim mrežama da je povukao stalni boravak Adys Lastres Morera, navodeći kao razlog upravljanje nekretninama i život u Floridi, istovremeno, kako je naveo, uz podršku kubanskim vlastima. Rubio je izjavio da GAESA ima značajnu ulogu u kubanskoj ekonomiji i izneo tvrdnje o kontroli nad većinskim delom privrede, bez zvaničnih potvrda iz drugih izvora.

„Oni ostvaruju profit od hotela, građevine, banaka, prodavnica i čak i od novca koji vaši rođaci šalju iz SAD. Sve, sve prolazi kroz njihove ruke“, naveo je Rubio u video poruci koja je prema njegovim rečima bila upućena kubanskoj javnosti. Dodao je i da deo doznaka ostaje pod kontrolom GAESA, dok, prema njegovim tvrdnjama, dobit ne dolazi do građana. Ove tvrdnje nisu potvrđene iz nezavisnih izvora.

Imigracione vlasti SAD su u zvaničnom saopštenju naglasile da je pokrenut postupak proterivanja Adys Lastres Morera zbog navodnog kršenja uslova za stalni boravak. Nisu objavljeni dodatni detalji o daljim koracima ili mogućim rokovima za odlučivanje o njenom statusu.

Zvaničnici iz Kube ili GAESA nisu javno komentarisali ove događaje do trenutka objave vesti. Prema navodima američkih vlasti, istraga se nastavlja, a dalji postupci biće sprovedeni u skladu sa imigracionim zakonima SAD. Slučaj dolazi u trenutku visokih tenzija u odnosima između SAD i Kube, a međunarodni posmatrači prate razvoj situacije.