Prema analizi video snimaka, najmanje tri osobe gledale su napad u islamskom centru u San Dijegu uživo, dok je deo događaja kasnije podeljen na internetu

Najmanje tri osobe pratile su napad na Islamski centar u San Dijegu uživo putem video poziva, pokazuju analize video zapisa do kojih su došli međunarodni mediji. Incident se dogodio u ponedeljak, kada su napadači snimali sebe tokom napada u kojem su, prema dostupnim informacijama, stradala tri lica. Tokom napada, jedan od gledalaca sugerisao je drugom da kontaktira policiju, ali nije jasno da li je to i učinjeno.

Video snimak napada kasnije je postao dostupan na internetu, uključujući i sajtove poznate po objavljivanju sličnih materijala. U zapisima ekrana koji su pregledani, vidi se da su napadači koristili aplikaciju Signal za video poziv sa korisnikom pod imenom “Noelle” neposredno pre i tokom samog napada. Prema navodima, Noelle je tokom poziva upotrebila drugi telefon kako bi se uključila u Discord video poziv sa još jednim korisnikom, poznatim kao “Otto”, omogućivši mu da u realnom vremenu prati dešavanja sa Signal poziva.

Otto je, prema snimcima, počeo da snima događaj sa svog uređaja. Tokom napada, Otto je obavestio još jednu osobu na Discord platformi o događaju, navodeći da je napad u toku u “nekoj džamiji”. Druga osoba je više puta sugerisala da se kontaktira policija, uz komentar da lokacija nije presudna i da bi nadležni mogli utvrditi gde se napadači nalaze.

Prema dostupnim informacijama, pet minuta nakon poziva na reakciju, napad je bio završen. Na snimcima se vidi da je jedan od napadača, sedamnaestogodišnji Cain Clark, pucao u drugog napadača, osamnaestogodišnjeg Caleba Vazqueza, a zatim izvršio samoubistvo. Taj deo događaja takođe je zabeležen na video materijalu.

Objavljivanje i širenje snimaka napada izazvalo je dodatnu zabrinutost zbog upotrebe digitalnih platformi u dokumentovanju i distribuciji nasilnih događaja. Nadležne službe nisu zvanično komentarisale da li su u realnom vremenu dobile prijavu napada niti na koji način su snimci korišćeni tokom istrage. Kontekst ovakvih događaja ukazuje na izazove u kontroli sadržaja na digitalnim platformama i mogućnost brze distribucije materijala koji dokumentuju nasilje.

Američke imigracione službe potvrdile hapšenje Adys Lastres Morera, postupak pokrenut zbog navodnih veza sa kubanskim državnim strukturama

Američke federalne vlasti saopštile su da je Adys Lastres Morera, sestra Anie Guillermine Lastres Morera, koja je izvršna predsednica kubanskog konglomerata Grupo de Administración Empresarial S.A. (GAESA), uhapšena u Majamiju na Floridi. Hapšenje je izvršeno od strane agenata američke Imigracione i carinske službe (ICE) u četvrtak, nakon što je, prema zvaničnom saopštenju, Ministarstvo unutrašnje bezbednosti pokrenulo postupak protiv nje.

Prema informacijama američkih vlasti, Lastres Morera je u Sjedinjene Američke Države ušla kao stalni rezident 13. januara 2023. godine. Međutim, u sredu je utvrđeno da ispunjava uslove za deportaciju na osnovu člana 237 Zakona o imigraciji i državljanstvu, zbog saznanja o njenim navodnim aktivnostima u vezi sa imovinom i vezama sa kubanskim državnim strukturama.

Sekretar za unutrašnju bezbednost SAD Marco Rubio objavio je na društvenim mrežama da je povukao stalni boravak Adys Lastres Morera, navodeći kao razlog upravljanje nekretninama i život u Floridi, istovremeno, kako je naveo, uz podršku kubanskim vlastima. Rubio je izjavio da GAESA ima značajnu ulogu u kubanskoj ekonomiji i izneo tvrdnje o kontroli nad većinskim delom privrede, bez zvaničnih potvrda iz drugih izvora.

„Oni ostvaruju profit od hotela, građevine, banaka, prodavnica i čak i od novca koji vaši rođaci šalju iz SAD. Sve, sve prolazi kroz njihove ruke“, naveo je Rubio u video poruci koja je prema njegovim rečima bila upućena kubanskoj javnosti. Dodao je i da deo doznaka ostaje pod kontrolom GAESA, dok, prema njegovim tvrdnjama, dobit ne dolazi do građana. Ove tvrdnje nisu potvrđene iz nezavisnih izvora.

Imigracione vlasti SAD su u zvaničnom saopštenju naglasile da je pokrenut postupak proterivanja Adys Lastres Morera zbog navodnog kršenja uslova za stalni boravak. Nisu objavljeni dodatni detalji o daljim koracima ili mogućim rokovima za odlučivanje o njenom statusu.

Zvaničnici iz Kube ili GAESA nisu javno komentarisali ove događaje do trenutka objave vesti. Prema navodima američkih vlasti, istraga se nastavlja, a dalji postupci biće sprovedeni u skladu sa imigracionim zakonima SAD. Slučaj dolazi u trenutku visokih tenzija u odnosima između SAD i Kube, a međunarodni posmatrači prate razvoj situacije.

Majkl Koen saopštio da planira da podnese prijavu za „anti-weaponization fund“, potvrđeno iz više izvora

Majkl Koen, bivši advokat Donalda Trampa koji je kasnije postao njegov kritičar, izjavio je da namerava da podnese zahtev za sredstva iz novog „anti-weaponization fund“-a Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država. Koen je ovu informaciju potvrdio u poruci američkim novinarima u četvrtak, navodeći da samostalno prolazi kroz proceduralne korake i da će pismo s prijavom lično dostaviti Ministarstvu pravde po završetku izrade.

Fond, čija je vrednost 1,776 milijardi dolara, uspostavljen je početkom nedelje i namenjen je finansijskoj kompenzaciji osoba koje tvrde da su bile meta zloupotrebe pravosudnog sistema. Ova mera deo je nagodbe između Donalda Trampa i Ministarstva pravde, a proizilazi iz tužbe koju je bivši predsednik SAD podneo protiv Poreske uprave zbog objavljivanja njegovih poreskih podataka.

Koen je naveo da podnosi zahtev zato što smatra da su situacije koje su dovele do Trampove tužbe protiv državnih institucija „identične“ njegovom slučaju. Prema njegovim rečima, posledice na koje se poziva uključuju gubitak advokatske licence, probleme u poslovanju, finansijske poteškoće i uticaj na porodične i poslovne odnose.

„Osnov na kojem je Tramp pokrenuo tužbu od 10 milijardi dolara isti je kao i uzroci koji su i mene pogodili — troškovi i posledice po moju karijeru i lični život“, naveo je Koen u izjavi.

Koen je dodao da još uvek radi na nacrtu pisma kojim će tražiti finansijsku pomoć iz fonda, te da će dokument biti podnet Ministarstvu pravde po završetku izrade. Dalje informacije o mogućim isplatama ili roku obrade prijava iz ovog fonda za sada nisu objavljene.

Ova najava dolazi u trenutku pojačanih debata u SAD o upotrebi pravosudnog sistema i političkim posledicama ovakvih inicijativa. Fond „anti-weaponization“ izazvao je različite reakcije u javnosti, dok pojedini pravni stručnjaci ističu potrebu za transparentnošću i preciznim definisanjem kriterijuma za dodelu sredstava.

Majkl Koen je ranije služio zatvorsku kaznu zbog optužbi povezanih s radom tokom predsedničke kampanje Donalda Trampa, a nakon izlaska iz zatvora postao je jedan od najglasnijih kritičara bivšeg predsednika. Očekuje se da će njegov zahtev za sredstva iz novog fonda izazvati dodatnu pažnju pravosudne i političke zajednice.