Kompanija potvrdila uspešno lansiranje sa Floride, isporuka naučne opreme i zaliha u toku

Kompanija SpaceX izvršila je lansiranje teretne letelice Dragon bez posade ka Međunarodnoj svemirskoj stanici 15. maja 2026. godine sa lansirne rampe na Floridi. Letelica je nosila oko 2.950 kilograma zaliha, uključujući istraživačku opremu i materijale za više od 50 naučnih eksperimenata, saopšteno je iz kompanije.

Lansiranje je obavljeno sa stanice Svemirskih snaga Kejp Kanaveral u 18:05 po lokalnom vremenu, nakon trodnevnog odlaganja zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Falcon 9 raketa pokrenula je letelicu Dragon, koja je nastavila putanju ka orbiti, usklađeno sa orbitom Međunarodne svemirske stanice.

Oko dva i po minuta nakon poletanja, prvi stepen rakete, koji je korišćen šesti put, odvojio se i sleteo na predviđenu platformu blizu lansirne rampe. Drugi stepen rakete nastavio je ka orbiti, gde je devet minuta i 20 sekundi nakon lansiranja odvojio teretnu letelicu Dragon, omogućavajući joj nastavak samostalnog leta prema stanici.

Prema navodima SpaceX, ovo je bilo 638. lansiranje rakete Falcon 9 od njenog debija 2010. godine i 56. lansiranje ove godine. Takođe, kompanija je zabeležila 611. uspešan povratak i sletanje prve faze rakete.

Letelica Dragon prevozi zalihe, naučnu opremu i uzorke namenjene naučnicima na stanici, a očekuje se da će se priključiti orbitalnoj laboratoriji u narednim danima. Detalji o sadržaju tereta uključuju materijale za biološke i fizičke eksperimente, kao i opremu za podršku članovima posade.

Ova misija deo je kontinuirane saradnje između kompanije SpaceX i međunarodnog tima astronauta na stanici, omogućavajući redovno snabdevanje potrebnim materijalima i podršku istraživanjima u mikrogravitacionim uslovima. Dalji planovi uključuju nastavak sličnih misija tokom godine u skladu sa utvrđenim rasporedom.

Zvaničnici potvrdili da je ostala na snazi odluka najvišeg suda Virdžinije, nova raspodela izbornih okruga neće biti primenjena

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država doneo je odluku kojom se odbija zahtev demokratske stranke iz Virdžinije za ponovno uvođenje nove, biračima odobrene kongresne mape, potvrđeno je 15. maja 2026. godine. Ova odluka znači da ostaje na snazi prethodna presuda najvišeg suda Virdžinije, kojom je poništen amandman na ustav te savezne države koji je omogućio usvajanje novih granica izbornih okruga za Predstavnički dom.

Demokrate su ranije ove sedmice pokušale da iskoriste poslednju mogućnost za vraćanje novih izbornih okruga, ali se taj potez smatrao malo verovatnim jer Vrhovni sud SAD retko preispituje tumačenja saveznih zakona od strane najviših sudova pojedinačnih saveznih država. U saopštenju Vrhovnog suda SAD navodi se da je zahtev odbijen bez dodatnog obrazloženja.

Inicijativa za novu izbornu mapu deo je šire strategije Demokratske stranke da odgovori na promene u raspodeli izbornih okruga koje su u nekoliko država sprovele republikanske vlasti, a koje bi mogle uticati na sastav Predstavničkog doma na izborima u novembru. Proces promene izbornih mapa intenziviran je prethodne godine nakon što je u Teksasu, na inicijativu tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, usvojena nova kongresna mapa sa potencijalom da poveća broj republikanskih mandata.

U odgovoru na to, zvaničnici u Kaliforniji su izradili i predložili novu mapu izbornih okruga koju su građani te države potom i usvojili na referendumu, s ciljem da se Demokratskoj stranci obezbedi veći broj mesta u Predstavničkom domu i time ublaže efekti promena u Teksasu. Vrhovni sud SAD je ranije dozvolio primenu novih mapa iz Teksasa i Kalifornije na predstojećim izborima.

Pored Virdžinije, zakonodavna tela u državama Severna Karolina, Misuri i Florida takođe su sprovela izmene izbornih okruga, što je deo šireg procesa koji je nastavljen i tokom ove godine. Demokratama u Virdžiniji sada ostaje da se pripreme za izbore prema postojećim izbornim granicama koje su potvrđene od strane najvišeg suda te savezne države.

Odluka Vrhovnog suda SAD smatra se važnom jer potvrđuje ovlašćenja saveznih država u tumačenju i primeni sopstvenih zakona o izbornim okruzima, dok se na saveznom nivou nastavlja praksa da se retko interveniše u odluke najviših sudova pojedinačnih država.

Zvaničnici dve zemlje najavili napredak u Pekingu, ali bez konkretnih sporazuma prema analitičarima

Sastanak predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga održan ove nedelje u Pekingu okarakterisan je kao prilika za smanjenje ekonomskih tenzija između dve zemlje. Međutim, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, ključni trgovinski sporazumi nisu postignuti tokom ove posete.

Wendy Cutler, bivša pregovaračica u kancelariji američkog trgovinskog predstavnika, izjavila je za međunarodne medije da su očekivanja bila da će Kina najaviti velike kupovine američkih proizvoda iz oblasti poljoprivrede, energetike i avio-industrije. “Do sada, ne izgleda da Tramp i njegov tim imaju mnogo konkretnih rezultata da pokažu nakon ove posete”, navela je Cutler.

Predsednik Tramp izjavio je u petak da su tokom sastanka u Pekingu dogovoreni “fantastični trgovinski sporazumi” i ocenio posetu kao “izuzetno uspešnu”. Kineski zvaničnici poručili su da su otvoreni za dalje produbljivanje saradnje sa SAD.

David Meale, predstavnik konsultantske firme Eurasia Group, istakao je da su obe strane signalizirale napredak, ali da još uvek nema jasnih saopštenja sa detaljima dogovorenih mera. “Nijedna strana još nije iznela precizne informacije. To ne znači da dogovori ne postoje, već da je potrebno završiti određene tehničke detalje”, rekao je Meale.

Jedan od konkretnih rezultata odnosi se na avio-industriju. Predsednik Tramp je naveo da je Kina pristala da kupi najmanje 200 aviona od američkog proizvođača i da bi taj broj mogao u budućnosti da dostigne 750 letelica. Ipak, investicioni analitičari iz firme Capital Economics ocenili su da je početni broj naručenih aviona manji od očekivanog. Akcije kompanije Boeing zabeležile su pad od 3,8% u petak, što stručnjaci tumače kao znak da su investitori ostali rezervisani prema rezultatima dogovora. Kompanija Boeing nije odmah odgovorila na upite novinara.

Predsednik Tramp je takođe naveo da je Kina pristala na povećanje kupovine američke nafte i poljoprivrednih proizvoda, uključujući soju. Prema saopštenju Bele kuće, postignuti dogovori trebalo bi da omoguće rast izvoza američkih farmera na kinesko tržište i otvore mogućnosti za nova radna mesta u industriji avio-proizvodnje. Zvaničnici su najavili da će više informacija o dogovorenim merama biti dostupno u narednom periodu.

Prema navodima iz Bele kuće, dogovoreno je i otvaranje novih oblasti saradnje između dve države, međutim, detalji još nisu saopšteni javnosti. Posmatrači ocenjuju da su pregovori doprineli smanjenju napetosti u kratkom roku, ali da veći trgovinski pomaci tek predstoje.