Obaveštajna služba tvrdi da su otkriveni ruski dokumenti, istraga u toku, uključeni i bivši ukrajinski zvaničnici

Ukrajinska služba za spoljne obaveštajne poslove saopštila je da je došla do niza ruskih dokumenata koji, kako tvrde, ukazuju na pripreme za destabilizaciju situacije u Ukrajini i potkopavanje međunarodne podrške toj zemlji. Prema zvaničnim podacima, administracija ruskog predsednika naložila je obaveštajnim službama, Ministarstvu spoljnih poslova i ruskim medijima da intenziviraju medijsku kampanju i u ukrajinskom i u evropskom javnom prostoru.

Među temama koje se navode u izveštaju obaveštajne službe je i pokušaj da se spreči da ‘medijski skandal oko Andrija Jermaka i intervjua sa Julijom Mendel’ padne u drugi plan, uz ocenu da je to pitanje potisnuto iz evropskog diskursa zbog međunarodnih događaja, uključujući situaciju u Iranu. Prema istom izvoru, ruska agenda kombinuje nekoliko tema koje se koriste u narativima povezanim sa Kremljem, navodeći kao primere slučaj bivšeg šefa kabineta ukrajinskog predsednika Andrija Jermaka, koji je imenovan za osumnjičenog u velikom slučaju korupcije, kao i intervju bivše pres-sekretarke ukrajinskog predsednika Julije Mendel od 12. maja.

Obaveštajna služba tvrdi da ruski ‘medijski plan’ uključuje kreiranje falsifikovanih dokumenata koji podsećaju na zvanična ukrajinska dokumenta i njihovo objavljivanje s ciljem izazivanja reakcije javnosti. Pored toga, navodi se da su ruski propagandni mediji zaduženi za angažovanje glasnogovornika, među kojima su bivši ukrajinski zvaničnici, političke ličnosti i stručnjaci, radi učestvovanja u kampanji dezinformacija.

“Počev od danas, već beležimo prve pokušaje Rusije da deluje po novom scenariju ne samo u Ukrajini, već i u inostranstvu”, saopštila je ukrajinska obaveštajna služba. U odvojenim dokumentima se, prema navodima zvaničnika, pominje da se očekuje uključenje više od 15 proksi medija u širenje kampanje unutar zapadnog javnog diskursa, a na listi su pomenuti L’Antidiplomatico, Magyar Nemzet, První zprávy i CZ24.news, uz napomenu da je lista nepotpuna i čeka odobrenje administracije Kremlja.

Obaveštajna služba zaključuje da materijali ukazuju na planove Rusije da dodatno intenzivira kampanju, proširi destruktivne narative i poveća i publiku i geografski domet širenja. Istraga o navedenim aktivnostima je u toku.

Prema podacima praćenja tržišta, cene goriva nastavljaju da rastu usled sukoba na Bliskom istoku i sezonske potražnje

Vozači u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa najvišim cenama goriva od 2022. godine, a prema najnovijim prognozama, očekuje se da će tokom letnje sezone doći do dodatnog rasta. Prema izveštajima servisa za praćenje tržišta, prosečna cena goriva mogla bi tokom perioda od Dana sećanja do Dana rada dostići 4,80 dolara po galonu.

Eksperti za naftno tržište ističu da su ovogodišnje oscilacije na tržištu goriva među najizraženijima u poslednjih nekoliko godina. Prema podacima udruženja vozača, nacionalni prosek cene goriva iznosio je 4,56 dolara po galonu u sredu, što je povećanje od više od 1,40 dolara u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe, cene su porasle više od 50% od kada su Sjedinjene Države i Izrael započeli vojne operacije protiv Irana krajem februara.

Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko ključna pomorska ruta na Bliskom istoku – moreuz Hormuz – ostane zatvorena tokom većeg dela leta, cene goriva mogle dostići rekordnih 5,02 dolara po galonu. Saobraćaj brodova kroz ovaj moreuz, koji je od strateškog značaja za svetsku trgovinu naftom, trenutno je u velikoj meri obustavljen zbog sukoba u regionu, što direktno utiče na globalne cene nafte.

Prema izjavama stručnjaka za naftno tržište, američki potrošači bi mogli platiti milijarde dolara više za gorivo ovog leta. Čak i nakon eventualnog ponovnog otvaranja moreuza, oporavak tržišta i povratak cena na niži nivo mogli bi potrajati godinu dana ili duže.

Pored geopolitičkih faktora, na rast cena goriva utiču i sezonske promene u regulativi. Tokom letnjih meseci, prema važećim ekološkim propisima, benzinske pumpe u SAD prelaze na skuplje letnje blendove goriva, što cene čini višim za dodatnih 15 centi po galonu. Takođe, povećana potražnja tokom letnjih putovanja može dodatno podići cene za još 5 do 15 centi po galonu.

Istraživanja pokazuju da više od polovine stanovnika SAD smatra da su cene goriva značajno finansijsko opterećenje, dok 77% ispitanika navodi da im prihodi ne prate aktuelnu inflaciju. Nadležne institucije nastavljaju da prate situaciju, dok analitičari upozoravaju da će dalji razvoj događaja zavisiti od trajanja i intenziteta sukoba na Bliskom istoku, kao i od dinamike globalne potražnje za naftom.

Diplomatski izvori navode neslaganja oko pristupa Iranu, Netanjahu izrazio zabrinutost posle telefonskog poziva

Predlog novog mirovnog sporazuma sa Iranom izazvao je napet telefonski razgovor između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, prema izvorima upoznatim sa sadržajem razgovora. Nacrt sporazuma, koji su sastavili Katar i Pakistan uz učešće drugih regionalnih posrednika, ima za cilj da približi stavove Vašingtona i Teherana u trenutku dok Tramp razmatra dalje korake prema Iranu.

Netanjahu je izrazio skepsu prema mogućnosti dogovora i zalaže se za nastavak ratnih operacija radi slabljenja iranskih vojnih kapaciteta, dok Tramp smatra da je dogovor dostižan, ali upozorava da je spreman na nastavak rata ukoliko pregovori ne uspeju. Tramp je u Akademiji obalske straže izjavio da je pitanje da li će biti postignut dogovor ili će SAD završiti posao drugim sredstvima.

Diplomatski izvori navode da je razgovor dvojice lidera bio dug i težak, a prema američkom izvoru, Netanjahu je bio izuzetno uznemiren nakon razgovora. S druge strane, izraelska ambasada nije želela da komentariše navode o Netanjahuovoj reakciji. Prema izvorima, izraelski ambasador u Vašingtonu je obavestio američke zakonodavce o zabrinutosti izraelskog premijera zbog trenutnog razvoja događaja.

Katar, Pakistan, Saudijska Arabija, Turska i Egipat rade na finalizaciji predloga koji bi mogao da pokrene 30-dnevni period pregovora o ključnim pitanjima, uključujući iranski nuklearni program i otvaranje Ormuskog moreuza. Iran je potvrdio da razmatra novi predlog, ali do sada nije pokazao znake popuštanja.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova izjavio je da bi za uspeh pregovora SAD morale da zaustave zaplene iranskih brodova i pristanu na oslobađanje zamrznutih sredstava, dok bi Izrael morao da prekine vojne akcije u Libanu. Bela kuća i kabinet izraelskog premijera nisu komentarisali navode o razgovoru, dok izraelski izvori navode da Netanjahu planira putovanje u Vašington u narednim nedeljama radi razgovora sa Trampom.