Španski teniser priznao da je imao probleme sa zdravljem zbog lekova, tražio pomoć psihijatra i otkrio detalje o saradnji sa Tonijem Nadalom

Rafael Nadal, jedan od najtrofejnijih tenisera u istoriji i osvajač 22 Grend slem titule, govorio je za španski list Marka o teškim trenucima kroz koje je prolazio tokom svoje bogate karijere. U intervjuu koji je dao povodom najave dokumentarca na Netfliksu, Nadal je otvoreno pričao o zdravstvenim problemima, psihičkim izazovima i odnosima u svom timu.

Nadal je istakao da se njegova karijera ne može razumeti bez uzimanja u obzir dugogodišnjih fizičkih problema. “Ne možete razumeti moju karijeru bez pominjanja faza kroz koje sam prošao, u smislu fizičkih problema. Zato mislim da je bilo važno da se o tome priča. Odatle ljudi takođe stiču predstavu o tome kakav je svakodnevni život profesionalnog tenisera. Pogotovo sa hroničnim problemom kao što je onaj koji sam imao od početka karijere”, naveo je Nadal.

Posebno se osvrnuo na povredu stopala iz rane faze karijere, zbog koje mu je ortopedski uložak omogućio da nastavi da igra, ali i prouzrokovao dodatne probleme na drugim delovima tela. “Tokom karijere sam imao problema sa mnogim delovima tela. Ali mislim da sve potiče od jedne stvari: mog stopala. Rešenje koje mi je omogućilo da nastavim da igram tenis bio je ortopedski uložak koji je ispravio tu povredu. Ali je poremetio ostatak mog tela”, rekao je Nadal.

Španski as priznao je i da su česte upotrebe antiinflamatornih lekova radi ublažavanja bola dovele do ozbiljnih posledica po njegovo zdravlje, uključujući dve perforacije creva: “Bilo je mnogo dana kada sam se svađao sa svojim fizioterapeutom oko toga da li treba da uzimam antiinflamatorne lekove ili ne… Na kraju znam da je to štetno za moje telo. U stvari, kao što sam rekao, imam dve perforacije u crevima od uzimanja toliko antiinflamatornih lekova. Ali da nije bilo toga, moja karijera bi bila potpuno drugačija”.

Nadal se prvi put javno osvrnuo i na mentalne poteškoće kroz koje je prolazio tokom 2015. godine. Otkrio je da mu tadašnja preporuka Karlosa Moje pomogla da potraži stručnu pomoć: “Mislim da je stvarnost da sam 2015. godine imao epizodu koja je trajala godinu dana… Morao sam da šetam sa flašicom vode kada sam van terena, jer sam se u suprotnom gušio sopstvenom pljuvačkom. Pa sam rekao, dobro, imam problem, moram da odem kod stručnjaka.” Dodao je i: “Posetio sam psihologa, a on mi je objasnio stvari koje sam već znao… Bila mi je potrebna drugačija vrsta pomoći. Zato sam otišao kod psihijatra. Dali su mi lekove koji su mi omogućili da se poboljšam tokom meseci.”

Zanimljiv detalj iz intervjua odnosi se na odlazak Tonija Nadala iz njegovog tima – Rafael Nadal otkriva kako mu stric nije lično saopštio tu odluku već ju je saznao iz medija: “Neverovatno je da smo to saznali iz novina. Nije bilo prijatno u tom trenutku. Ali tako je… On mi je stric i volim ga.”

Ova otvorena ispovest Rafaela Nadala baca svetlo na cenu koju profesionalni sportisti plaćaju za uspeh i podseća koliko su mentalno zdravlje i podrška tima važni faktori u vrhunskom sportu.