Diplomatski izvori navode neslaganja oko pristupa Iranu, Netanjahu izrazio zabrinutost posle telefonskog poziva

Predlog novog mirovnog sporazuma sa Iranom izazvao je napet telefonski razgovor između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, prema izvorima upoznatim sa sadržajem razgovora. Nacrt sporazuma, koji su sastavili Katar i Pakistan uz učešće drugih regionalnih posrednika, ima za cilj da približi stavove Vašingtona i Teherana u trenutku dok Tramp razmatra dalje korake prema Iranu.

Netanjahu je izrazio skepsu prema mogućnosti dogovora i zalaže se za nastavak ratnih operacija radi slabljenja iranskih vojnih kapaciteta, dok Tramp smatra da je dogovor dostižan, ali upozorava da je spreman na nastavak rata ukoliko pregovori ne uspeju. Tramp je u Akademiji obalske straže izjavio da je pitanje da li će biti postignut dogovor ili će SAD završiti posao drugim sredstvima.

Diplomatski izvori navode da je razgovor dvojice lidera bio dug i težak, a prema američkom izvoru, Netanjahu je bio izuzetno uznemiren nakon razgovora. S druge strane, izraelska ambasada nije želela da komentariše navode o Netanjahuovoj reakciji. Prema izvorima, izraelski ambasador u Vašingtonu je obavestio američke zakonodavce o zabrinutosti izraelskog premijera zbog trenutnog razvoja događaja.

Katar, Pakistan, Saudijska Arabija, Turska i Egipat rade na finalizaciji predloga koji bi mogao da pokrene 30-dnevni period pregovora o ključnim pitanjima, uključujući iranski nuklearni program i otvaranje Ormuskog moreuza. Iran je potvrdio da razmatra novi predlog, ali do sada nije pokazao znake popuštanja.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova izjavio je da bi za uspeh pregovora SAD morale da zaustave zaplene iranskih brodova i pristanu na oslobađanje zamrznutih sredstava, dok bi Izrael morao da prekine vojne akcije u Libanu. Bela kuća i kabinet izraelskog premijera nisu komentarisali navode o razgovoru, dok izraelski izvori navode da Netanjahu planira putovanje u Vašington u narednim nedeljama radi razgovora sa Trampom.

Sud u Vašingtonu doneo odluku kojom se nalaže očuvanje predsedničkih i potpredsedničkih zapisa, dok Ministarstvo pravde izražava ustavne rezerve

Savezni sudija u Vašingtonu izdao je 20. maja 2026. godine privremenu sudsku meru kojom se nalaže zaposlenima u Beloj kući i najvišim savetnicima bivšeg predsednika Donalda Trampa da postupaju u skladu sa Zakonom o predsedničkim zapisima. Odluka sudije Džona Bejtsa zasniva se na zahtevu da se sačuvaju određeni zvanični dokumenti iz perioda Trampove administracije.

Prema saopštenju suda, sudska mera odnosi se na većinu zaposlenih u Beloj kući, uključujući šefa kabineta, zamenike, članove Saveta za nacionalnu bezbednost, Saveta ekonomskih savetnika i druge službenike u okviru Izvršnog kabineta predsednika. Sam Donald Tramp i potpredsednik JD Vance nisu obuhvaćeni ovom odlukom. Sudska odluka stupiće na snagu 26. maja u 9 časova.

Zakon o predsedničkim zapisima, usvojen 1978. godine nakon afere Votergejt, propisuje da svi relevantni zvanični dokumenti predsednika i potpredsednika predstavljaju javno vlasništvo i moraju biti sačuvani za buduće generacije, kao i za potrebe arhivske i istorijske analize.

U ovom slučaju, Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država iznelo je stav da smatra ovakvu sudsku meru protivnom ustavu, ali sud nije prihvatio taj argument u ovoj fazi. Sudija Bejts je u obrazloženju istakao da postoji javni interes za očuvanje zvanične dokumentacije i da su prethodne odluke i zakonski okvir jasno definisali obaveze zaposlenih u Beloj kući.

Među onima koji su sada obavezni da postupaju po odluci suda nalaze se, prema navodima iz sudske dokumentacije, šef kabineta Suzi Vajls, zamenik šefa kabineta Stiven Miler, kao i drugi visoki funkcioneri izvršne vlasti. Sudska mera nalaže da svi predsednički i potpredsednički zapisi budu sačuvani dok su postupci pred sudom u toku.

Odluka dolazi u trenutku kada se u javnosti i pravnim krugovima intenzivno raspravlja o načinu upravljanja i čuvanja predsedničkih dokumenata iz prethodnih administracija. Posmatrači ističu da bi ova privremena sudska mera mogla imati uticaja na slične slučajeve u budućnosti, posebno kada je reč o transparentnosti i arhiviranju državne dokumentacije.

Za sada, Ministarstvo pravde nije najavilo dalje korake, ali je u ranijim izjavama navelo da osporava ustavnost primene pojedinih odredbi Zakona o predsedničkim zapisima na zaposlene u Beloj kući. Sudija je, međutim, zaključio da postoji dovoljno osnova da se izda privremena mera do okončanja sudskog postupka.

Konačna odluka o dugoročnim obavezama zaposlenih u izvršnoj vlasti prema ovom zakonu očekuje se nakon završetka sudskog procesa. Javnost i stručna zajednica prate dalji razvoj događaja, dok su sve strane pozvane da postupaju u skladu sa sudskom odlukom dok traje proces.

Policija sprovodi istragu, pokušaji spasavanja nisu uspeli zbog dubine šahta

Donika Gocaj (56) iz Albanije poginula je nakon što je izašla iz automobila i upala u otvoreni električni šaht na Menhetnu, u Njujorku. Do nesreće je došlo u centru grada, a prema policijskim izvorima, incident se dogodio neposredno nakon što je žena napustila vozilo.

Svedoci navode da je Gocaj zatvorila vrata automobila i napravila nekoliko koraka ka trotoaru, kada je iznenada nestala iz vidokruga prolaznika. Prema izjavama sa lica mesta, šaht je bio dubok oko tri metra i pripadao je lokalnoj elektrodistribuciji.

Više građana je odmah pokušalo da pomogne, donoseći čak i male merdevine, ali dubina šahta nije dozvolila pristup ženi. “Vrištala je da umire”, rekao je jedan od svedoka, ističući da je pomoć pozvana odmah, ali da spasilačke ekipe nisu uspele da je izvuku na vreme.

Policija je potvrdila da je istraga u toku i da se utvrđuju sve okolnosti koje su dovele do ove nesreće. Nadležne službe ispituju da li je do pada došlo zbog propusta u obezbeđivanju šahta ili drugih tehničkih razloga.

O događaju su ranije izvestili i američki mediji, a prema informacijama sa lica mesta, na terenu su bile angažovane sve hitne službe.