Platforma najavila ažuriranje politika radi veće transparentnosti, AI sadržaji biće posebno obeleženi prema zvaničnom saopštenju

YouTube je najavio izmene svojih politika sa ciljem jasnijeg označavanja video materijala koji su generisani ili izmenjeni veštačkom inteligencijom. Ove promene dolaze u trenutku kada sve veći broj video snimaka, slika i muzike nastaje uz pomoć AI tehnologija na društvenim mrežama, saopštila je kompanija.

Prema najavi, YouTube će ubuduće istaknuti postojeću oznaku na video snimcima koji su kreirani ili izmenjeni korišćenjem veštačke inteligencije. Kod dužih video materijala, oznaka će biti postavljena ispod plejera, iznad opisa videa, dok će kod kraćih sadržaja biti prikazana kao preklop na samom snimku.

Predstavnik YouTube-a naveo je da je cilj ovih izmena da korisnici odmah budu informisani ako je realističan sadržaj zapravo rezultat AI tehnologije. “Ako izgleda stvarno, a proizvedeno je veštačkom inteligencijom, gledaoci će to odmah znati”, izjavio je jedan od kreatora na platformi u video objašnjenju promena.

YouTube već zahteva od autora da prijave upotrebu veštačke inteligencije prilikom objavljivanja realističnih sadržaja. Pored toga, platforma razvija dodatne alate za automatsko prepoznavanje i označavanje AI materijala.

Kompanija je istakla da se promene uvode radi balansiranja transparentnosti i kontrole koju autori imaju nad svojim sadržajem. Takođe je naglašeno da sama oznaka neće uticati na preporuke video snimaka niti na mogućnost njihove monetizacije.

Pored YouTube-a, i druge velike platforme reaguju na porast sadržaja stvorenog uz pomoć veštačke inteligencije. U aprilu je jedna velika audio striming kompanija uvela posebnu oznaku kojom se slušaocima daje do znanja da li je pesma generisana AI tehnologijom ili od strane čoveka, navodi se u njihovom zvaničnom saopštenju.

Ove inicijative imaju za cilj povećanje uvida i transparentnosti za korisnike interneta u pogledu porekla digitalnog sadržaja. Iz kompanija navode da će nastaviti razvijati alate i politike kako bi publika imala što jasnije informacije o tome kako su video snimci, slike i muzika nastali.

Tužilaštvo vodi postupak, optuženi priznao dela i šokirao sud izjavom tokom suđenja u Klagenfurtu

Četrnaestogodišnji dečak ubijen je, a pet osoba povređeno u napadu nožem u austrijskom gradu Filahu, koji se dogodio u februaru prošle godine. Na suđenju koje je počelo 27. maja u Klagenfurtu, 24-godišnji izbeglica iz Sirije optužen je za ubistvo, pokušaj ubistva i krivična dela povezana s terorizmom, saopštilo je tužilaštvo.

Prema navodima tužilaštva, optuženi je na sudu priznao da je počinio napad džepnim nožem, usmrtivši maloletnika i ranivši još pet osoba. Takođe je izjavio da se zakleo na vernost terorističkoj organizaciji, dok je na pitanje sudije da li bi ponovo počinio isto, potvrdno odgovorio. Identitet optuženog nije objavljen, a iz tužilaštva navode da je prošao “munjevitu radikalizaciju” putem društvenih mreža, što je iznenadilo i članove njegove porodice.

Zbog visokog rizika, na suđenju su primenjene stroge mere bezbednosti, uključujući zaštitni pano ispred optuženog i zabranu unosa elektronskih uređaja u sudnicu. Sudski proces se nastavlja, a optuženom preti kazna doživotnog zatvora ukoliko bude proglašen krivim.

“Istraga je u toku i preduzete su sve mere radi očuvanja bezbednosti u sudnici”, naveli su iz tužilaštva. Dalji tok suđenja pratiće i nadležne službe sigurnosti.

Prema dostupnim informacijama, napad je uznemirio javnost u Austriji, a istraga se fokusira na okolnosti radikalizacije i motive optuženog.

Pristup internetu delimično vraćen, ali ograničenja i dalje na snazi prema izjavama korisnika

Pristup internetu u Iranu obnovljen je nakon višemesečnog isključenja, koje je započelo tokom masovnih protesta u januaru, potvrdili su zvanični izvori. Iako su korisnici počeli da se ponovo povezuju na mrežu, izveštavaju da je veza spora i nefunkcionalna u pojedinim oblastima, dok su aplikacije poput Jutjuba i Instagrama ostale ograničene u odnosu na period pre isključenja.

Vlasti su isključenje interneta pravdale bezbednosnim zahtevima nakon napada Sjedinjenih Država i Izraela na Iran 28.02.2026. Odluka o delimičnom ukidanju ograničenja doneta je ove nedelje, u trenutku kada su pregovori između Irana i SAD doveli do približavanja mogućem primirju. Ipak, brojni građani strahuju da bi pristup internetu mogao ponovo biti obustavljen u bilo kom trenutku.

Prema izveštaju kompanije Netblocks, kapacitet povezivanja na internet u Iranu sada iznosi oko 86% u odnosu na stanje pre isključenja. Firma Kentik saopštila je da je internet saobraćaj trenutno na 40% prethodnog obima. Analitičar sajber-bezbednosti Amir Rašidi izjavio je da su i dalje prisutni brojni prekidi i da je prerano reći da je obustava u potpunosti završena.

Tokom većeg dela 2026. godine, oko 90 miliona stanovnika Irana bilo je odsečeno od globalne mreže, što se smatra jednim od najdužih i najstrožih isključenja interneta na svetu. U tom periodu, mladi sa onlajn karijerama ostajali su bez prihoda, a ekonomski troškovi rata dodatno su porasli zbog gubitaka radnih mesta i zatvaranja onlajn preduzeća. Cene interneta su tokom blokade porasle, a pojedini građani u Teheranu su za jedan gigabajt plaćali i do 7,50 dolara. Nakon ukidanja ograničenja, cene su se vratile na oko 2,25 dolara za 30 gigabajta, što je približno pređašnjem nivou.

Iran je i pre blokade strogo kontrolisao pristup popularnim društvenim mrežama, zbog čega su mnogi korisnici koristili virtuelne privatne mreže (VPN). Cena ovih servisa značajno je porasla tokom prekida interneta, čineći ih nedostupnim za deo stanovništva. Kompanije i pojedinci počeli su da se ponovo pojavljuju na mreži, koristeći platforme kao što su Instagram i Telegram.

Prema procenama, prekid interneta koštao je Iran između 30 i 40 miliona dolara dnevno, dok su indirektni gubici procenjeni na dvostruko veći iznos. Oko 10 miliona ljudi u Iranu zavisi od internet konekcije za posao, navodi ministar komunikacija Satar Hašemi. Tokom blokade, građani su imali pristup domaćoj mreži, ali je ona bila ograničenog dometa i podložna snažnoj cenzuri. Visoki državni zvaničnici raspolagali su specijalnim SIM karticama koje obezbeđuju pristup globalnom internetu, a tokom blokade taj pristup je proširen na određene profesije.

“Pristup internetu je obnovljen, ali je i dalje ograničen i podložan prekidima”, izjavio je analitičar Amir Rašidi.