Obveznice sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća šest godina plasirane su privatno

Sredstva iz emisije obveznica od 500 miliona evra namenjena vojsci predstavljaju važan korak za modernizaciju sistema odbrane Republike Srbije, saopštilo je Ministarstvo finansija. Emisija je realizovana privatnim plasmanom u ponedeljak, a iznos od 500 miliona evra koristiće se za unapređenje vojne infrastrukture i opreme.

Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina, što znači da će na naplatu dospeti u julu 2032. godine. Prema navodima Ministarstva finansija, privatni plasman je izabran kao najefikasniji način finansiranja zbog aktuelnih tržišnih uslova i interesovanja međunarodnih investitora.

„Transakcija je realizovana nakon iskazanog interesovanja međunarodnih investitora, a privatni plasman je odabran kao najefikasniji način realizacije finansiranja u postojećim tržišnim uslovima. Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina“, navedeno je u odgovoru Ministarstva finansija.

Država je ovim putem obezbedila sredstva iz privatne emisije, a ne putem javne aukcije, dok su uslovi emisije precizirani unapred. Ova finansijska strategija omogućava Republici Srbiji da unapredi svoje odbrambene kapacitete kroz dugoročno i povoljno zaduživanje.

Sredstva iz emisije biće korišćena isključivo za modernizaciju vojske i unapređenje sistema odbrane, što je deo šireg plana unapređenja bezbednosti i infrastrukturnih projekata u sektoru odbrane.

Kapacitet hidroelektrane između 1.200 i 2.400 megavata, šest američkih kompanija u trci za izvođenje radova

Srbija i Rumunija potpisale su Memorandum o razumevanju o olakšanju razmene informacija u vezi sa projektom RHE Đerdap 3, dogovor koji otvara put procenama razvoja i izgradnje najveće reverzibilne hidroelektrane u jugoistočnoj Evropi. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, Srbija planira da ove godine započne izradu prostorno-planske i projektno-tehničke dokumentacije, a šest američkih kompanija već je pokazalo interesovanje za izvođenje radova.

Memorandum, koji je u Bukureštu potpisan sa rumunskim premijerom i vršiocem dužnosti ministra energetike Ilie Boložanom, predstavlja važan korak jer je prema bilateralnom ugovoru iz vremena SFRJ za izgradnju nove hidroelektrane potrebna saglasnost rumunske strane. Dosad je Rumunija imala rezerve, brinući da bi zahvat vode ugrozio rad postojećih hidroelektrana Đerdap 1 i 2 koje su ključne za stabilno snabdevanje strujom te zemlje.

„Srbija ove godine planira da započne izradu prostorno-planske, kao i projektno-tehničke dokumentacije, a već smo uspostavili zajedničke radne grupe sa rumunskim partnerima i nameravamo da obezbedimo redovnu razmenu informacija“, izjavila je Đedović Handanović nakon sastanka sa Boložanom i potpisivanja memoranduma u Vladi Rumunije.

Ministarka je naglasila da projekat RHE Đerdap 3 ima potencijal da bude najveća reverzibilna hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi, a do kraja meseca biće poznato koje su američke kompanije od šest zainteresovanih ispunile kriterijume na javnom pozivu koji je objavila Ambasada SAD u Beogradu. „Srbija ima mogućnost da sebe energetski obezbedi za decenije koje dolaze i o tome želimo da razgovaramo sa našim rumunskim partnerima“, poručila je Đedović Handanović.

U zavisnosti od tehničkog rešenja koje će biti odabrano, kapacitet Đerdapa 3 biće između 1.200 i 2.400 megavata, čime će se ostvariti značajan doprinos sigurnosti, bezbednosti i fleksibilnosti energetskog sistema Srbije. Ministarka je istakla i mogućnost akumulacije energije kada je ima više ili kada je jeftinija, kao i značaj velikih građevinskih poduhvata poput jednog ili dva akumulaciona jezera, o čemu će se odlučivati kroz tehnička rešenja.

Na javni poziv za izvođača radova, koji je završen 25. juna, prijavilo se šest kompanija, a evaluacija je završena i očekuje se da Radna grupa Vlade Srbije usvoji rezultate već sutra, nakon četiri ili tri i po nedelje rada. Sledeći korak su pregovori o izradi tehničke dokumentacije, što je, prema rečima ministarke, važan temelj za izbor optimalnih rešenja sa najvećom koristi za energetski sistem zemlje.

Vlada Srbije usvojila je 9. jula Zaključak o utvrđivanju osnove za zaključivanje Memoranduma o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom Đerdap 3, čime je nastavljen tok uspešne saradnje dve zemlje u oblasti energetike. Projekat vodi posebna Radna grupa koju čine ministri, a investicija će biti vredna više milijardi evra. Javni poziv za RHE Đerdap 3 raspisan je na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji Srbije i SAD u energetici.

Hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, izgrađene kao sistem od jedne branske i jedne rečne-protočne hidroelektrane, nalaze se na granici sa Rumunijom i u zajedničkom su vlasništvu dve države. Đerdap 3 će koristiti vodu iz postojećeg veštačkog Đerdapskog jezera i biće u potpunosti na teritoriji Srbije.

Ponuda od 60,50 dolara po akciji uz premiju od 28 odsto, akcije Pejpala porasle 16,2 odsto

Kompanije Stripe i Advent International podnele su početkom jula ponudu vrednu više od 53 milijarde dolara za preuzimanje globalnog onlajn servisa za plaćanja, Pejpala. Prema navodima upućenih izvora, Stripe i Advent ponudili su 60,50 dolara po akciji, što je premija od oko 28 odsto u odnosu na prethodnu zaključnu cenu akcije. Ponudu podržavaju banke koje su spremne da obezbede oko 50 milijardi dolara finansiranja.

Prema predlogu, Stripe i Advent bi ravnopravno podelili vlasništvo nad Pejpalom, a plan je da kompanija nastavi poslovanje kao jedinstvena celina, bez razbijanja na više delova. Izvori naglašavaju da još nema garancije da će transakcija biti realizovana, s obzirom na to da Pejpal još nije odgovorio na ponudu. Nakon objave informacije o mogućem preuzimanju, akcije Pejpala su u pretprodajnom trgovanju skočile za 16,2 odsto.

Pejpal, osnovan krajem devedesetih, bio je među pionirima digitalnih plaćanja, ali se poslednjih godina suočava sa pojačanom konkurencijom kompanija poput Apple Pay i Google Pay. Promene u navikama potrošača i razvoj novih tehnologija smanjili su prednost koju je Pejpal imao tokom perioda ubrzane digitalizacije za vreme pandemije.

Tržišna vrednost Pejpala dostigla je maksimum od 360 milijardi dolara tokom 2021. godine, dok je ove godine procenjena na 36 milijardi dolara, što znači da je kompanija u poslednjih 12 meseci izgubila 40 odsto vrednosti.

Stripe, koji nije izlistan na berzi, smatra se jednom od najvrednijih privatnih tehnoloških kompanija na svetu. U februaru je vrednost Stripe-a procenjena na oko 159 milijardi dolara, što je više od 70 odsto iznad prethodne procene godinu dana ranije. Stripe omogućava firmama da prihvataju elektronska plaćanja, realizuju isplate i automatizuju finansijske procese.