Američki zvaničnici potvrdili uvođenje carina od 25% na brazilski uvoz, izuzeci za određene proizvode

Sjedinjene Američke Države najavile su uvođenje carina od 25% na uvoz iz Brazila, saopštili su američki zvaničnici. Ova mera stupa na snagu 22. jula 2026. godine, a odnosi se na određene kategorije proizvoda, dok su neki artikli izuzeti iz režima carina. Prema navodima iz Bele kuće, odluka je doneta nakon što je američka administracija sprovela jednogodišnju istragu o trgovinskim praksama Brazila, utvrdivši određene mere koje se smatraju nepravednim.

Zvaničnici SAD navode da carine na uvoz iz Brazila neće obuhvatiti proizvode koji nisu proizvedeni u Sjedinjenim Državama ili bi njihovo izostavljanje moglo poremetiti lance snabdevanja. Među izuzetim artiklima nalaze se kafa, govedina, narandže i sok od narandže, određeni energenti iz sektora nafte i gasa, kao i delovi i komponente za avio-industriju.

U saopštenju američkog trgovinskog predstavnika Jamiesona Greera navodi se da su razlozi za uvođenje carina povezani sa trgovinskim praksama Brazila koje, prema američkoj strani, uključuju nedovoljnu primenu mera protiv korupcije i određene carinske politike. Greer je naveo i da su, prema američkim procenama, ovakve prakse uticale na pristup američkih radnika i proizvođača tržištu Brazila, koje broji više od 210 miliona potrošača.

Administracija SAD ističe da su carine pažljivo usmerene kako bi se izbegli poremećaji u američkoj privredi. Zvaničnici navode da su izabrani proizvodi za carinjenje oni koji se mogu proizvesti u SAD i čija bi zabrana uvoza najmanje uticala na domaći lanac snabdevanja. Prema izveštaju američkog Ureda trgovinskog predstavnika, istraga je trajala godinu dana, a zaključci uključuju i ocenu da su brazilske carine na određene američke proizvode takođe visoke.

Brazil je na najavu uvođenja carina reagovao zvaničnim saopštenjem, u kojem je predsednik Luiz Inácio Lula da Silva izrazio nezadovoljstvo potezom Sjedinjenih Država. Tokom odgovora, Lula da Silva ukazao je na unutrašnje političke razmirice, navodeći da njegov politički rival, senator Flávio Bolsonaro, ima veze sa trenutnom situacijom nakon nedavne posete Vašingtonu.

Uprkos trgovinskim tenzijama, zvaničnici SAD navode da su Sjedinjene Države i dalje u trgovinskom suficitu sa Brazilom kada je reč o robi. Ova odluka dolazi u periodu pojačanih trgovinskih tenzija između dve zemlje, dok zvaničnici obe strane ističu važnost očuvanja stabilnosti međunarodne trgovine.

Izuzeti proizvodi iz režima carina, prema američkim zvaničnicima, izabrani su tako da se ne ugrozi snabdevanje američkog tržišta, a istovremeno pošalje signal o stavu SAD prema trgovinskim praksama Brazila. Carine će biti zvanično objavljene u sredu uveče, a na snagu stupaju 22.07.2026. godine.

Porodice podnele tužbu protiv bolnice, institucija negira navode, DNK test identifikovao zamenu dece pri rođenju

Dvema porodicama iz Kolorada podnele su tužbu protiv lokalne bolnice nakon što je DNK test otkrio da su, prema navodima oštećenih, dve osobe zamenjene pri rođenju u istoj ustanovi 1988. godine. Prema informacijama iz izveštaja, Jeremy Morrison je pre dve godine uradio DNK test i otkrio da osobe za koje je do tada smatrao roditeljima nisu njegovi biološki roditelji. Ova saznanja su, kako navodi, potvrdili dodatni DNK testovi sa članovima šire porodice.

Morrison je naveo da se tokom detinjstva osećao različito od ostatka porodice, ističući fizičke razlike. Prema njegovim rečima, dodatni testovi su potvrdili da je muškarac po imenu Kyle Bylin biološki povezan sa njegovom porodicom, dok je Morrison pronašao biološke veze sa porodicom Bylin. Morrison smatra da su on i Bylin jedine bebe rođene 26. januara 1988. godine u bolnici u Graftonu, Severna Dakota.

Obe porodice su se, prema izveštajima, upoznale sa svojim biološkim sinovima, dok Morrison i Bylin još nisu međusobno stupili u kontakt. Porodice, zajedno sa Morrisonom i Bylinom, podnele su tužbu protiv Unity Medical Center. Bolnica je u zvaničnom saopštenju navela da nastoji da razjasni situaciju koju smatra izuzetno neobičnom i da su obe osobe rođene u toj ustanovi istog dana. Bolnica je izjavila da su svi medicinski i kadrovski zapisi iz tog perioda, koji bi mogli pružiti dodatne informacije, u međuvremenu izgubljeni ili uništeni, a da nijedan član tadašnjeg tima više nije zaposlen u toj instituciji.

Predstavnici Unity Medical Center su izrazili razumevanje za težinu situacije za sve uključene porodice, ali su naveli da nisu pronađeni dokazi koji bi potvrdili navode o zameni dece u njihovoj ustanovi. Prema trenutno dostupnim informacijama, istraga je u toku, a dodatni podaci iz tog perioda nisu dostupni zbog proteka gotovo četiri decenije.

Ovaj slučaj dodatno je skrenuo pažnju na značaj arhiviranja medicinske dokumentacije i izazove sa kojima se porodice suočavaju u sličnim slučajevima. Sve tvrdnje u vezi sa zamenu beba pri rođenju u Unity Medical Center za sada zvanično ostaju predmet sudskog procesa.

Advokat potvrdio odlazak Dene Karari iz Irana, zvaničnici SAD i izvori potvrdili detalje njenog povratka

Američka državljanka Dena Karari, koja je imala zabranu izlaska iz Irana više od godinu dana, napustila je ovu zemlju i sada putuje ka Sjedinjenim Američkim Državama. Advokat Jared Genser potvrdio je odlazak Karari, navodeći da je njena zabrana izlaska iz Irana, doneta još u decembru 2024. godine, sada ukinuta. Prema njegovim rečima, Karari je bezbedna i u dobrom zdravstvenom stanju.

Dena Karari, koja ima dvojno državljanstvo SAD i Irana, bila je podvrgnuta zabrani napuštanja Irana na osnovu optužbi za špijunažu i saradnju sa neprijateljskom državom. Tokom perioda zabrane, Karari nije bila zvanično optužena, niti je bila zatvorena, već joj je kretanje bilo ograničeno od strane iranskih vlasti. Njena zabrana izlaska formalno je istekla u aprilu, ali joj tada nije bilo dozvoljeno da ode iz zemlje.

Prema informacijama koje su potvrdili izvori upoznati sa slučajem, Karari je 8. jula pretrpela srčani udar dok je boravila u Iranu. Njeno ime se, prema tvrdnjama izvora, nalazilo na listi američkih državljana za koje su Sjedinjene Države zatražile dozvolu povratka, u okviru diplomatskih napora koje vodi specijalni američki izaslanik za Iran.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je ranije da je Iran dozvolio odlazak jednog američkog državljanina, ne navodeći identitet osobe, i naveo da je taj potez pozdravljen kao znak dobre volje. Tramp je u svojoj izjavi naveo da je osoba sada van Irana i da se nalazi u dobrom stanju. Zvaničnici Stejt departmenta nisu dali dodatne informacije povodom ovog slučaja.

Karari je prema navodima svog advokata bila podvrgnuta „lažnim optužbama“, dok su iranske vlasti odbijale da komentarišu detalje slučaja. Tokom više od godinu dana, Karari nije imala mogućnost da napusti Iran, ali nije bila pritvorena niti joj je suđeno. Detalji o razlozima ukidanja zabrane izlaska i okolnostima njenog odlaska nisu zvanično saopšteni.

Slučajevi zabrane izlaska iz Irana za lica sa dvojnim državljanstvom nisu retki i često su predmet međunarodnih diplomatskih pregovora. Ovakvi slučajevi obično privlače pažnju međunarodnih organizacija i medija, a njihove okolnosti se rešavaju u okviru šire diplomatije između država.