Zdravstvene službe nadziru kontakte obolelih, a zvaničnici upozoravaju na opasnost od širenja zaraze

U Demokratskoj Republici Kongo potvrđeno je oko 635 slučajeva ebole, dok je 127 osoba preminulo od posledica ove bolesti, navode zdravstveni zvaničnici. U susednoj Ugandi registrovano je 19 obolelih i dvoje preminulih. Najnoviji podaci Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti ukazuju da je epidemija obuhvatila veći broj ljudi nego što se prethodno pretpostavljalo.

Zdravstveni radnici suočavaju se sa izazovima u identifikaciji i praćenju osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženima. Generalni direktor Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Žan Kaseja, istakao je da je u najteže pogođenoj pokrajini Ituri pod nadzorom manje od 5.000 osoba, dok se procenjuje da je broj kontakata obolelih oko 24.000.

“Ako te ljude ne evidentiramo i ne pratimo njihovo stanje, rizik od daljeg širenja zaraze je ogroman”, upozorio je Kaseja. On je naveo da mnogi pacijenti kod kojih je potvrđena bolest još uvek nisu smešteni u specijalizovane centre za lečenje, što dodatno otežava kontrolu epidemije.

Prema oceni zdravstvenih radnika, dok ne bude uspostavljena potpuna kontrola nad kretanjem svih zaraženih i njihovih kontakata, neće biti moguće zaustaviti širenje bolesti u pogođenim regionima.

Porodica potvrdila zahteve za istragom nadzora tokom putovanja, dok su tvrdnje o alkoholu osporene u porodičnom sudu

Porodica Ane Kepner, osamnaestogodišnje srednjoškolke koja je nastradala tokom krstarenja sa porodicom, ponovo je u centru pažnje nakon što je očuhova majka zatražila pokretanje postupka protiv Aninog oca i maćehe zbog navodnog nemara tokom putovanja. Ovaj zahtev dolazi nakon što je šesnaestogodišnji očuhov sin, koji je bio sa Anom u istoj kabini, optužen za smrt i seksualni napad.

Prema izjavama očuhove majke, Sonje Ziske, porodični aranžmani tokom putovanja, uključujući smeštanje troje tinejdžera koji nisu odrasli zajedno u istoj kabini na brodu, predstavljali su, kako tvrdi, ozbiljan propust u nadzoru. Ziske, koja navodi da je pomagala u odgajanju šesnaestogodišnjaka, iznela je zabrinutost zbog nedostatka roditeljske pažnje tokom putovanja. Ovo je prvi put da se Ziske javno obratila povodom incidenta.

Ziske je u svojoj izjavi navela i da je nakon saznanja o incidentu pokušala da kontaktira svoju pastorku, koja je Anina maćeha, ali nije dobila objašnjenje o detaljima događaja. Prema Ziske, odgovor je bio da ne treba razgovarati sa medijima.

U medijskim izveštajima navodi se i da je optuženi mladić izjavio porodici da se ne seća događaja te noći, a Ziske je iznela pretpostavku da je konzumacija alkohola mogla uticati na gubitak sećanja, navodeći da veruje da su deca pila na brodu. Sa druge strane, Anin otac i maćeha, putem svog advokata tokom porodičnog sudskog postupka, negirali su da je bilo konzumacije alkohola među decom tokom krstarenja.

Pitanje odgovornosti i nadzora tokom porodičnih putovanja, naročito kada su uključena maloletna lica iz različitih domaćinstava, ponovo je otvoreno ovim slučajem. Nadležni organi nisu se javno oglašavali u vezi sa zahtevima za pokretanje postupka protiv Aninog oca i maćehe. Istraga o incidentu na krstarenju i dalje traje, dok porodica i dalje iznosi različite stavove o okolnostima koje su prethodile tragičnom događaju.

Američka vojska potvrdila napade na četiri lokacije, Teheran tražio hitnu obustavu bombardovanja

Sjedinjene Američke Države pokrenule su tokom večeri koordinisanu vojnu akciju protiv Irana, saopšteno je iz Bele kuće i američke Centralne komande. Napadi su izvedeni na četiri strateške lokacije – Sirik, Minab, Isfahan i ostrvo Kešm, od kojih je Isfahan posebno značajan kao vojno i industrijsko čvorište Irana.

Prema zvaničnim izjavama, predsednik SAD Donald Tramp pratio je operaciju iz Operativne sobe, a tokom večeri se uključio u televizijski program otkrivši detalje pregovora sa iranskim zvaničnicima. Tramp je naveo da su Sjedinjene Države ispalile 49 raketa tipa “Tomahavk” i izvele vazdušne udare na ciljeve, pri čemu je najbliža meta bila udaljena oko 65 kilometara od Teherana.

“Razgovarao sam sa iranskim zvaničnicima večeras koji su me pitali da prekinem sa bombardovanjem. Bombardovanje će uskoro biti privremeno zaustavljeno, ali ukoliko Iran ne potpiše novi međunarodni ugovor, SAD će nastaviti sa napadima,” izjavio je Tramp. On je dodao da je dogovor bio na pomolu, ali da je Teheran odlagao pregovore.

U zvaničnom saopštenju Bele kuće navodi se da su iranske oružane snage pretrpele ozbiljne gubitke i da je većina mornarice i ratnog vazduhoplovstva eliminisana tokom udara. “Iran samo priča, a ništa ne preduzima. Siledžija Bliskog istoka je mrtav,” navodi se u saopštenju.

Istovremeno, vodi se i propagandni rat oko kontrole nad Ormuskim prolazom, ključnom rutom za izvoz nafte. Teheran tvrdi da je prolaz blokiran, dok američka Centralna komanda ističe da komercijalni brodovi nastavljaju tranzit, pozivajući se na uspešnu tajnu misiju sprovedenu prethodnog meseca.

Na diplomatskom planu, potpredsednik SAD Džej Di Vens saopštio je da pregovori sa Iranom uključuju različite političke faktore, ali da će konačna odluka zavisiti od spremnosti Teherana da potpiše ponuđeni sporazum pod američkim uslovima. Prema dostupnim informacijama, više od 100 miliona barela nafte plasirano je na svetsko tržište zahvaljujući američkim akcijama u regionu. Intervencija SAD dolazi u trenutku kada su saveznici u Zalivu zahtevali jasnu podršku i potvrdu bezbednosti transportnih ruta.

“Ovaj poduhvat je uspešan jer Sjedinjene Američke Države kontrolišu Ormuski prolaz, a ne Iran. Njihova vojska je poražena, a ekonomija izgubljena. Gotovo je sa Iranom,” navodi se u izjavi američkih zvaničnika.

Američka Centralna komanda je potvrdila nastavak komercijalnog transporta kroz Ormuski prolaz i demantovala izjave iranske strane o njegovoj blokadi. Istraga o posledicama udara i daljim koracima je u toku.