Emisija se bavi pitanjima ishrane, istorijom i američkom vremenskom kapsulom, prema saopštenju organizatora

Nedeljni program ‘Sunday Morning’, koji se emituje svake nedelje od 9:00 časova po istočnoameričkom vremenu, najavio je teme koje će biti obrađene 14. juna. Prema zvaničnom saopštenju, emisiju vodi Džejn Poli, a sadržaj uključuje analize iz oblasti zdravlja, istorije i kulture.

Kao centralna tema najavljena je reportaža iz Japana, u kojoj će se istražiti navike zdrave ishrane. Novinar Adam Jamaguči analizira razlike u stopi gojaznosti između Sjedinjenih Američkih Država i Japana, sa posebnim osvrtom na način na koji japanska ishrana i organizacija obroka u školama utiču na zdravlje stanovništva. U okviru ove priče predstavljena je i praksa nekih japanskih kompanija koje prate zdravstveno stanje svojih zaposlenih, kao i knjige i priručnici koji obrađuju ovu temu.

Emisija takođe donosi rubriku posvećenu značajnim istorijskim događajima koji su se desili na današnji dan, a u posebnoj priči izdvaja se tema američke vremenske kapsule. U kontekstu obeležavanja 250 godina od osnivanja Sjedinjenih Država, najavljeno je zakonsko postavljanje vremenske kapsule u Filadelfiji, koja neće biti otvorena pre 2276. godine. Novinarka Fejt Salie istražuje koji će predmeti, tehnološki i svakodnevni, biti sačuvani u kapsuli, kao i na koji način je ona dizajnirana da izdrži boravak pod zemljom tokom dva i po veka.

Program uključuje i preporuke za dodatno informisanje, poput izvora o japanskoj ishrani i projektima vezanim za američku vremensku kapsulu. Prikazan je i umetnički rad koji prikazuje trenutak iz sporta, bez dodatnih detalja o autoru ili događaju.

Emisija ‘Sunday Morning’ prema najavi nudi pregled aktuelnih tema iz oblasti društva, kulture i nauke, oslanjajući se na zvanične izvore i sagovornike. Sadržaj je namenjen širokoj publici i informiše o relevantnim društvenim pitanjima bez zauzimanja stavova ili vrednosnih sudova.

Izvori bliski pregovorima navode da bi memorandum mogao biti potpisan uskoro, čime bi započeli razgovori o dugoročnom dogovoru

Memorandum o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogao bi biti potpisan početkom sledeće nedelje, navode dva izvora upoznata sa diplomatskim aktivnostima. Ovaj korak bi otvorio mogućnost za dalji dijalog o postizanju dugoročnog sporazuma između dve države.

Prema navodima više izvora, potpisivanje memoranduma trebalo bi da pokrene 60-dnevni period tokom kojeg bi se pregovaralo o detaljima budućeg sporazuma. Taj vremenski okvir mogao bi biti produžen u zavisnosti od toka pregovora.

Jedan od prvih koraka, kako se navodi, bio bi obezbeđivanje “slobode trgovine” kroz uklanjanje mina i otvaranje prolaza kroz moreuz Ormuz. U okviru preliminarnih dogovora, Iran bi principijelno pristao na period “zaključavanja” od 15 do 20 godina tokom kojeg ne bi obogaćivao uranijum i pristupio bi demontiranju svojih nuklearnih postrojenja. Zauzvrat, Iran bi postepeno dobijao finansijska olakšanja, čija bi isplata bila uslovljena sprovođenjem dogovorenih mera.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u četvrtak na društvenim mrežama da je “otkazao planirane napade i bombardovanja Irana” te večeri, navodeći da su završni detalji potencijalnog dogovora usaglašeni od strane “svih uključenih strana”, uključujući Sjedinjene Države i više zemalja sa Bliskog istoka. Iran nije naveden među tim stranama u njegovoj izjavi.

Tramp je dodao da će “vreme i mesto” za potpisivanje dogovora biti naknadno određeni. Detalji o daljim pregovorima i mogućim narednim koracima nisu zvanično saopšteni.

Ovaj potencijalni memorandum dolazi nakon višemesečnih diplomatskih aktivnosti i intenzivnih pregovora između međunarodnih aktera, sa ciljem smanjenja tenzija i otvaranja prostora za trajniji dogovor. Analitičari navode da bi otvaranje moreuza Ormuz i ograničenje nuklearnih aktivnosti Irana mogli imati značajne posledice za regionalnu bezbednost i svetsko tržište energenata, ali zvanične reakcije iz Teherana povodom najavljenih mera još uvek nisu objavljene.

Nezavisna potvrda svih navedenih informacija trenutno nije moguća, a dalji razvoj događaja zavisiće od zvaničnih stavova i javnih saopštenja obe strane u narednim danima.

Zdravstvene službe nadziru kontakte obolelih, a zvaničnici upozoravaju na opasnost od širenja zaraze

U Demokratskoj Republici Kongo potvrđeno je oko 635 slučajeva ebole, dok je 127 osoba preminulo od posledica ove bolesti, navode zdravstveni zvaničnici. U susednoj Ugandi registrovano je 19 obolelih i dvoje preminulih. Najnoviji podaci Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti ukazuju da je epidemija obuhvatila veći broj ljudi nego što se prethodno pretpostavljalo.

Zdravstveni radnici suočavaju se sa izazovima u identifikaciji i praćenju osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženima. Generalni direktor Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Žan Kaseja, istakao je da je u najteže pogođenoj pokrajini Ituri pod nadzorom manje od 5.000 osoba, dok se procenjuje da je broj kontakata obolelih oko 24.000.

“Ako te ljude ne evidentiramo i ne pratimo njihovo stanje, rizik od daljeg širenja zaraze je ogroman”, upozorio je Kaseja. On je naveo da mnogi pacijenti kod kojih je potvrđena bolest još uvek nisu smešteni u specijalizovane centre za lečenje, što dodatno otežava kontrolu epidemije.

Prema oceni zdravstvenih radnika, dok ne bude uspostavljena potpuna kontrola nad kretanjem svih zaraženih i njihovih kontakata, neće biti moguće zaustaviti širenje bolesti u pogođenim regionima.