Prema podacima auto-kluba AAA, rast cena goriva zabeležen je usled aktuelnog sukoba između SAD, Izraela i Irana, uz neizvesnost u regionu Bliskog istoka.

Prosečna cena galona benzina u Sjedinjenim Američkim Državama premašila je 4 dolara u ponedeljak, prvi put od avgusta 2022. godine, saopštio je američki auto-klub AAA. Prema poslednjim podacima, prosečna cena iznosila je 4,018 dolara po galonu, što je povećanje u odnosu na 3,990 dolara koliko je zabeleženo prethodnog dana.

Rast cena goriva prate poremećaji na energetskom tržištu povezani sa aktuelnim sukobom između SAD, Izraela i Irana. Kako pokazuju podaci auto-kluba, cene su u proteklom mesecu porasle za više od jednog dolara po galonu. Ovi poremećaji povezani su sa napadom SAD i Izraela na Iran 28. februara, što je dodatno uticalo na nestabilnost u regionu i globalnu trgovinu naftom.

Predsednik Donald Tramp izrazio je mogućnost da bi sukob mogao uskoro biti okončan, dok je Pakistan najavio organizaciju razgovora između predstavnika SAD i Irana u narednim danima. Istovremeno, Sjedinjene Države su proširile prisustvo specijalnih jedinica na Bliskom istoku, a predsednik Tramp je izjavio da postoji mogućnost napada na iransku energetsku i drugu infrastrukturu ukoliko ne dođe do dogovora. Administracija SAD navela je da je prošle nedelje Iranu predložila mirovni plan u 15 tačaka.

U takvoj situaciji neizvesnosti, američke cene goriva su nakon nekoliko dana na granici 4 dolara po galonu, premašile tu vrednost. Prethodno je poslednji put zabeležen ovaj nivo u avgustu 2022. godine, dok su u junu iste godine cene prelazile 5 dolara po galonu, usled poremećaja na tržištu izazvanih sukobom između Rusije i Ukrajine.

Stručnjaci za tržište nafte ukazuju da bi najnoviji porast mogao imati značajan uticaj na potrošače. Prema rečima stručnjaka za energente Patrika De Haana, “vozači će ubrzo primetiti promenu na benzinskim pumpama” u odnosu na prethodne nedelje.

Prema podacima AAA, dana 30. marta 2026. godine, prosečna nacionalna cena goriva iznosila je 3,99 dolara po galonu, što je za 0,01 dolar više nego prethodnog dana i za 1,01 dolar više u odnosu na isti period prošlog meseca.

Tržište energenata ostaje pod pritiskom geopolitičkih događaja na Bliskom istoku. Dalji razvoj situacije i mogući ishodi diplomatskih napora biće ključni faktori za kretanje cena nafte i goriva u narednom periodu.

Nadležni organi istražuju incident, hiljade američkih vojnika iz 82. vazdušno-desantne divizije stižu u region

U višemilionskom gradu u Iranu došlo je do snažne eksplozije tokom 32. dana sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana, navode izvori. Incident se dogodio u noćnim satima, a prema dostupnim informacijama, eksplozija je osvetlila celu oblast. Zvaničnici su potvrdili da se istraga o uzroku i posledicama eksplozije sprovodi, dok detalji o potencijalnim žrtvama ili materijalnoj šteti za sada nisu saopšteni.

Istovremeno, hiljade američkih vojnika iz elitne 82. vazdušno-desantne divizije počele su da pristižu na Bliski istok, što su potvrdila dva američka zvaničnika koji su želeli da ostanu anonimni. Nije precizirano gde će biti raspoređeni, ali se navodi da se priključuju brojnim vojnim snagama koje su već prisutne u regionu.

Prema saopštenju iranskog parlamenta, Odbor za nacionalnu bezbednost odobrio je uvođenje “putarina” za prolazak kroz Ormuski moreuz, kao i zabranu prolaska brodovima iz Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i njihovih saveznika. Ova mera se odnosi i na brodove zemalja koje su učestvovale u sankcijama protiv Irana. Iranske vlasti su najavile da će sprovođenje ovog sistema biti realizovano u saradnji sa Omanom.

Kako je saopšteno, od početka sukoba promet brodova kroz Ormuski moreuz opao je za oko 95 odsto, dok ovim plovnim putem inače prolazi oko 20 odsto svetske sirove nafte. Zvaničnici ističu da je bezbednosna situacija u regionu i dalje neizvesna i da su sve strane u pripravnosti.

“Istraga je u toku, a sve relevantne službe prate razvoj događaja”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Istraživačke firme prate situaciju, Huti najavljuju mogućnost zatvaranja Bab el Mandeba

Saudijska Arabija je nedavno preusmerila milione barela sirove nafte sa rute kroz Ormuski moreuz na luku Janbu na Crvenom moru, kako bi obezbedila snabdevanje tokom aktuelne blokade, saopšteno je iz relevantnih izvora. Ova mera donela je kratkotrajno olakšanje na globalnom tržištu, ali stručnjaci upozoravaju da kapacitet alternative nije dovoljan za pokrivanje ukupnog izvoza iz regiona.

Prema podacima istraživačkih firmi, u poslednje dve nedelje kroz Janbu je izvezeno do 4,6 miliona barela nafte dnevno, što je značajno povećanje u odnosu na ranije proseke. Međutim, ovaj iznos je i dalje znatno manji od oko 15 miliona barela dnevno, koliko se uobičajeno transportuje kroz Ormuski moreuz. Svako dodatno ugrožavanje protoka nafte kroz Crveno more moglo bi izazvati dalje poremećaje i poskupljenja na globalnom tržištu.

Tokom vikenda, proiranski pokret Huti uključio se u sukobe, najavljujući mogućnost zatvaranja moreuza Bab el Mandeb, što bi dodatno ugrozilo pomorske rute za izvoz nafte. Još od kraja 2023. godine, napadi Huta na trgovačke brodove u ovom regionu produžili su putovanja i povećali troškove transporta, goriva i osiguranja. U martu je zabeležen porast količine prevezene nafte kroz Bab el Mandeb za 21% u odnosu na februar, ali su tankeri zbog napada izloženi dodatnom riziku.

Cene nafte Brent porasle su za oko 50% od početka sukoba između Irana i Izraela, a prema procenama istraživača, postoji mogućnost rasta iznad 150 dolara po barelu ukoliko se situacija pogorša. “Čak i sama pretnja zatvaranjem Crvenog mora verovatno će stalno vršiti pritisak na rast cena osiguranja, transporta i većine referentnih cena nafte”, navodi jedan od analitičara.

Zbog bezbednosnih rizika, tankeri iz Janbua mogli bi biti upućeni dužim rutama preko Sueckog kanala, Mediterana, oko Afrike i kroz Indijski okean, što bi produžilo isporuku za nekoliko nedelja i posebno otežalo snabdevanje azijskih zemalja koje oko 60% nafte uvoze iz regiona Bliskog istoka. Neke države, poput Filipina i Južne Koreje, već su uvele mere štednje energije i preporuke građanima za smanjenje potrošnje.

Ukoliko dođe do blokade Bab el Mandeba, Saudijska Arabija bi mogla da preusmeri izvoz ka Evropi ili koristi alternativne rute ka Aziji, što bi povećalo rizik od nestašica u regionu. Prema analizama, Azija bi tokom aprila mogla da se suoči sa manjkom sirove nafte ukoliko se situacija ne stabilizuje.