Meteorološke službe izdale crvena upozorenja, temperature u Srbiji dostižu 39 stepeni Celzijusa

Rekordni toplotni talas zahvatio je Italiju, Hrvatsku, Srbiju i druge zemlje jugoistočne Evrope, izazivajući stotine smrtnih slučajeva i ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu proteklih dana, saopštili su nadležni meteorološki zavodi. Upozorava se da bi novi talas vrućina mogao da zahvati i zapadnu Evropu, uključujući Francusku i Nemačku, već od početka naredne nedelje.

U Italiji su 22 grada, od Bolcana do Palerma, bila pod crvenim upozorenjem zbog visokih temperatura, dok su hodočasnici u Vatikanu koristili lepeze i suncobrane tokom verskog okupljanja povodom praznika svetih Petra i Pavla. U Hrvatskoj je Državni hidrometeorološki zavod izdao crveno upozorenje za Zagreb, Split i Dubrovnik, a na ostrvu Vis desetine vatrogasaca, uz pomoć četiri aviona, bore se sa požarom u borovoj šumi.

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, u Srbiji se danas očekuju temperature do 39 stepeni Celzijusa, dok je u većim gradovima izmereno: Subotica 2°C, Novi Sad 2°C, Beograd 8°C, Niš 4°C, Čačak 4°C i Leskovac 1°C. U Albaniji su vatrogasci tokom vikenda uspeli da stave pod kontrolu požar koji je progutao veliki broj hektara niskog rastinja i maslinjaka.

“Situacija se prati iz sata u sat, a sve službe su u pripravnosti zbog mogućnosti izbijanja novih požara”, navedeno je u zvaničnom saopštenju nadležnih službi.

Lokalne vlasti potvrdile incident u blizini francuske granice, istraga u toku, osumnjičeni pobegao u Francusku

Tri osobe su ozbiljno povređene u eksploziji naprave u stambenoj zgradi u Monaku u ponedeljak uveče, saopštile su lokalne vlasti. Prema navodima najviših zvaničnika Monaka, do incidenta je došlo oko 21.00 časova na ulazu u rezidencijalni objekat u blizini granice sa Francuskom.

Među povređenima su dva odrasla lica i jedno dete, koji su nakon eksplozije prebačeni na lečenje u bolnice u Francuskoj. Zvaničnici su potvrdili da je napad izazvao uznemirenost u Monaku, poznatom po visokom stepenu bezbednosti. Vlasti su navele da je osumnjičeni za napad napustio teritoriju Monaka peške i prešao granicu u susednu Francusku, gde je identifikovan putem video-nadzora.

Prema izveštajima međunarodnih i ukrajinskih medija, među povređenima se nalazi i ukrajinski građevinski preduzetnik Vadim Jermolajev. Ukrajinski izvori navode da je on bio predmet sankcija u Ukrajini tokom 2023. godine zbog navodnih veza sa Rusijom. Zvaničnici Monaka nisu javno saopštili identitete povređenih, ali su potvrdili da je istraga u toku i da se motiv napada još utvrđuje.

Na konferenciji za medije, ministar države Monaka Kristof Mirmand izjavio je da su sve službe bezbednosti u zemlji mobilisane kako bi se osigurala bezbednost stanovništva. Princ Monaka, Albert II, osudio je incident i istakao da su svi resursi angažovani radi rasvetljavanja slučaja.

Francuska policija potvrdila je da učestvuje u potrazi za osumnjičenim i pruža podršku istrazi, ali dodatne informacije nisu saopštene javnosti. Prema dostupnim informacijama, osumnjičeni je viđen na kamerama u Monaku i u susednom francuskom mestu Bozole.

Eksplozija ovog tipa je retkost u Monaku, a incident je izazvao pojačane mere bezbednosti na granici sa Francuskom. Vlasti su pozvale građane na oprez i saradnju sa istražnim organima. Istraga je u toku, a motiv napada za sada nije poznat.

Nezavisna verifikacija svih detalja nije bila moguća u trenutku objavljivanja ove vesti.

Svetska zdravstvena organizacija navodi više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama od 21. juna, dok evropski zvaničnici upozoravaju na rizik za stariju populaciju

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od 21. juna u Evropi je zabeleženo više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, pri čemu su starije osobe najugroženija grupa. Problem vrućina pogađa čitav kontinent, koji ima najstariju populaciju na svetu i beleži najbrže zagrevanje među kontinentima, saopštavaju međunarodni izveštaji.

Iako Evropa ima veći broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom po glavi stanovnika nego druga područja, broj dana sa ekstremno visokim temperaturama je i dalje manji u poređenju sa nekim drugim regionima. Evropski zvaničnici su ukazali na potrebu prilagođavanja gradova i zajednica, ali rešenja poput sveobuhvatne upotrebe klima uređaja nisu široko prihvaćena.

Prema istraživanju iz 2007. godine, klima uređaji mogu smanjiti smrtnost povezanu sa vrućinom i do 75%. Ipak, procenjuje se da oko 20% domaćinstava u Evropi ima klima uređaj, dok je taj procenat u Sjedinjenim Američkim Državama oko 90%. Stručnjaci za urbanu adaptaciju, poput Ine Vandecasteele iz Evropske agencije za životnu sredinu, ukazuju da masovna ugradnja klima uređaja može doprineti daljem zagrevanju urbanih sredina i povećati troškove energije, koji su u Evropi znatno viši nego u SAD.

Evropske vlade umesto toga ulažu u alternativne mere, kao što su javne rashladne stanice i praćenje stanja ugroženih grupa. U Rimu se, na primer, koristi nosiva tehnologija za nadzor zdravstvenog stanja starijih osoba tokom toplotnih talasa, dok je Italija u poslednjim godinama zabeležila veći stepen prihvatanja klima uređaja u poređenju sa ostatkom kontinenta. Prema navodima izveštaja, oko 56% domaćinstava u Italiji imalo je klima uređaj do 2024. godine.

Opšti stav evropskih zvaničnika jeste da upotreba klima uređaja treba da bude ograničena na najugroženije grupe, poput pacijenata u bolnicama i starijih osoba, dok su dugoročne strategije usmerene na prilagođavanje urbanih sredina i smanjenje energetskog opterećenja. Istovremeno, međunarodni izveštaji navode da se evropske zemlje suočavaju sa izazovima očuvanja istorijskih i gusto naseljenih gradskih jezgara, što dodatno komplikuje implementaciju standardnih rešenja za hlađenje.

Evropski kontinent nastavlja da se suočava sa izazovima visokih temperatura i adaptacije infrastrukture, dok relevantne institucije prate razvoj situacije i upozoravaju na potrebu preduzimanja dodatnih mera u narednim talasima vrućina.