Američki državljanin Stephen Hubbard pušten je iz zatvora u Rusiji, bez potrebe za razmenom zarobljenika.

Stephen Hubbard, američki državljanin koji je proveo više od četiri godine u ruskom zatvoru pod optužbom da se borio za Ukrajinu, konačno je oslobođen. Njegovo puštanje na slobodu dogodilo se nakon sastanka između američkog specijalnog izaslanika Stevea Witkoffa i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Oslabljen ali optimističan

U telefonskom razgovoru neposredno pre odlaska iz Sankt Peterburga, Hubbard je zvučao optimističnije nego tokom prethodnih razgovora sa sinom, koji je izrazio zabrinutost za njegovo psihičko stanje. Witkoff, koji je prisustvovao razgovoru, nije omogućio prostor za privatni dijalog.

“Želim ga zagrliti kao što sin grli oca. Takođe želim lično proceniti njegovo zdravlje kako bih se uverio da je dobro,” rekao je Joseph Coleman, Hubbardov sin i grčki pravoslavni sveštenik.

Bez uslova za oslobađanje

Predsednik Trump izjavio je da je Putin pristao na oslobađanje Hubbarda na njegov zahtev, bez potrebe za ‘razmenom’ zarobljenika. Iako je Trump takođe napomenuo da je njegova odluka o odustajanju od novih sankcija protiv Rusije igrala ulogu u puštanju na slobodu.

Napadi podržani od Irana izazvali su smanjenje diplomatskog osoblja u Saudijskoj Arabiji.

U.S. State Department reaguje na bezbednosne pretnje

Američki State Department naredio je evakuaciju neesencijalnog osoblja svoje ambasade i članova njihovih porodica iz Saudijske Arabije, usled povećanja napada koje izvode Huti, podržani od Irana. Ova odluka dolazi kao odgovor na nedavne sigurnosne pretnje u regionu.

Ograničene operacije u drugim ambasadama

Iako su neke druge ambasade SAD-a takođe prilagodile svoje operacije, one nisu prešle na nivo evakuacije. Ove ambasade nastavljaju sa radom u ‘ograničenom statusu’, što omogućava smanjenje osoblja i usluga bez potpune obustave rada.

Pozadina sukoba i implikacije

Sukob u Jemenu, gde Huti imaju veliku podršku Irana, već duže vreme utiče na stabilnost u regionu. Ove mere su deo šireg odgovora SAD na rastuće tenzije u Bliskom istoku.

Kremlj najavljuje trilateralne mirovne pregovore u Abu Dabiju uz posredovanje SAD, mogući početak već 10. novembra.

Ruski predsednik Vladimir Putin pristao je da nastavi mirovne pregovore sa Ukrajinom uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, a prema saopštenju Kremlja, pregovori bi mogli da počnu 10. novembra ili kasnije. Ova vest dolazi nakon sastanka sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom u Sankt Peterburgu, u okviru najnovijih pokušaja Vašingtona da doprinese okončanju sukoba koji traje više od dve godine.

Sastanak Putina i Vitkofa održan je u raskošnoj carskoj palati, a istovremeno je Moskva oslobodila američkog državljanina Stivena Habarda, penzionisanog nastavnika, čije je oslobađanje ranije zatražio američki predsednik Donald Tramp. Ovaj čin je tumačen kao gest dobre volje uoči najavljenih mirovnih pregovora. U međuvremenu, zabrinutost u Kijevu i među zapadnim saveznicima raste zbog signala da se SAD povremeno povlače iz direktne podrške Ukrajini, što uključuje i ograničavanje obaveštajnih podataka u realnom vremenu.

Detalji planiranih pregovora u Abu Dabiju

Prema saopštenju Kremlja, trilateralni mirovni pregovori na tehničkom nivou trebalo bi da se održe u Abu Dabiju. Glavna tema biće pronalaženje načina za garantovanje bezbednosti i Ukrajine i Rusije nakon završetka rata. Termin početka još nije preciziran, ali se kao mogućnost navodi 10. novembar ili kasnije. Poslednji slični pregovori pod pokroviteljstvom SAD održani su u februaru, pre izbijanja sukoba SAD i Izraela protiv Irana.

Međutim, Kremlj je bio rezervisan u oceni napretka koji je ostvaren tokom prethodnih razgovora izaslanika Vitkofa u Oslu, gde je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, liderima Finske i Norveške, kao i predstavnicima Evrope i NATO-a. Vitkof je Putinu preneo da je postignut određeni napredak, dok je jedan američki zvaničnik naveo da je Ukrajina iznela nove predloge. Savetnik predsednika Rusije, Jurij Ušakov, izjavio je da „te nijanse ne zadovoljavaju nas u potpunosti“ nakon tročasovnog sastanka u Sankt Peterburgu.

Mogući susret Trampa, Putina i Sija u Kini

Pored pitanja mirovnih pregovora sa Ukrajinom, tokom razgovora u Sankt Peterburgu pokrenute su i druge teme. Putin je ponudio pomoć Trampu u rešavanju pitanja Irana, ističući dugogodišnje odnose Rusije sa Teheranom i spremnost da utiče na iranski nuklearni program u skladu sa američkim interesima. Takođe, Putin je naveo mogućnost isporuke velikih količina đubriva Sjedinjenim Američkim Državama u cilju podrške američkim farmerima.

Jedna od potencijalno najzanimljivijih najava odnosi se na mogući sastanak Trampa, Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga u Kini narednog meseca. Prema navodima Kremlja, Peking već priprema takav susret, koji bi bio prvi te vrste u istoriji, ali više detalja još nije objavljeno.

Na kraju, iako su stavovi Ukrajine i Rusije i dalje duboko udaljeni kada je reč o uslovima mirovnog sporazuma, pritisak Sjedinjenih Američkih Država na Kijev da prihvati kompromis poslednjih nedelja je pojačan. Američki predsednik Tramp izjavio je da je vreme da Ukrajina okonča rat, uz upozorenje da bi odlaganje dogovora moglo imati negativne posledice za tu zemlju.

Nova runda mirovnih pregovora mogla bi da donese promene u dinamici sukoba, dok međunarodna zajednica sa pažnjom prati svaki korak u ovom procesu. Fokus ostaje na tome kako će se pozicionirati ključni akteri i da li će naredni razgovori u Abu Dabiju doneti konkretne rezultate.