Zimsko računanje vremena počinje u noći između 24. i 25. oktobra, kada će se kazaljke pomeriti za jedan sat unazad, u skladu sa standardima u Evropi.

Zimsko računanje vremena u Srbiji počinje u noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra, kada će se kazaljke na časovnicima pomeriti jedan sat unazad. Ova promena, poznata kao zimsko računanje vremena, zakazana je za 3.00 sata ujutru. Prema saopštenju Direkcije za mere i dragocene metale, promena se sprovodi na osnovu Zakona o računanju vremena.

Na ovaj način, Srbija se vraća na standardno Centralno evropsko vreme (CET, UTC+1), nakon što je tokom letnjih meseci korišćeno Centralno evropsko letnje vreme (CEST, UTC+2). Ova praksa usklađena je sa većinom evropskih zemalja, koje takođe menjaju računanje vremena u istom periodu.

Zimsko računanje vremena: razlozi i zakonski okvir

Pomeranje kazaljki za jedan sat unazad ima za cilj bolje iskorišćavanje dnevnog svetla tokom zimskih meseci. Zimsko računanje vremena omogućava da se ljudi prilagode kraćem trajanju dana i ranijem mraku. Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena završava se u nedelju, 25. oktobra, tačno u 3.00 sata ujutru.

Osim toga, prema zvaničnim informacijama, ova promena utiče na sve digitalne i analogne uređaje koji pokazuju vreme. Preporučuje se da građani provere i ručno podese uređaje koji ne ažuriraju vreme automatski, kako bi izbegli eventualne nesporazume ili kašnjenja.

Evropska praksa i prilagođavanje svakodnevici

Zimsko računanje vremena je standardizovano u većini evropskih država, pa tako Srbija prati istu praksu kao i susedne zemlje. Većina građana već je navikla na ovu promenu, koja se tradicionalno dešava svake godine u isto vreme. Ipak, prelazak na zimsko računanje vremena može uticati na svakodnevne navike, poput vremena ustajanja i odlaska na posao ili školu.

Iako postoje različita mišljenja o tome koliko je ova promena korisna, zimsko računanje vremena ostaje obavezan deo godišnjeg ciklusa. Pomeranje kazaljki može privremeno uticati na osećaj ritma, ali većina ljudi se brzo prilagodi novom režimu. Na kraju, zimsko računanje vremena ima za cilj da optimizuje svakodnevni život u skladu sa promenama u trajanju dnevnog svetla.

Slučaj iz Tenesija otvara raspravu o etici i pravu nakon neuspelog pogubljenja, dok advokati traže oslobađanje.

Krista Pajk, osuđenica na smrt iz američke savezne države Tenesi, preživela je čak dve smrtne doze pentobarbitala tokom neuspelog pogubljenja. Ovaj događaj, koji se odigrao pre nekoliko dana, pokrenuo je široku debatu o etici i pravnim posledicama pogubljenja koja ne uspeju, izazivajući veliki pravni i medicinski skandal u Sjedinjenim Državama.

Pravni skandal u SAD: šta sledi nakon neuspelog pogubljenja

Kada je pokušano pogubljenje Kriste Pajk, svedoci su izvestili o dramatičnim scenama. Telo osuđenice izvinulo se u oblik slova „V“, dok je vrištala od bolova. Iako je primila dve pune doze smrtonosnog pentobarbitala, preživela je, što je izuzetno redak slučaj u američkom pravosuđu. Stručnjaci tvrde da je moguće da lek nije pravilno ubrizgan u krvotok, već van vene, što je izazvalo ozbiljna oštećenja tkiva i trajne zdravstvene posledice za osuđenicu. Dr Svetlana Stanišić, profesor fizičke hemije, objasnila je da je verovatno došlo do medicinske greške ili neadekvatne primene leka. Osim toga, naglasila je da lekari često odbijaju učešće u pogubljenjima, pa injekciju obično daje nestručno osoblje, a kvalitet supstance može biti upitan.

Advokati koriste propuste: smrtna kazna formalno izvršena?

Pravni tim Kriste Pajk poziva se na Osmi amandman Ustava SAD, koji zabranjuje okrutno i nečovečno postupanje. Advokat Aleksandar Cvejić istakao je pravni apsurd: „Ako je nad njom smrtna kazna formalno izvršena, a ona je preživela, postavlja se pitanje da li država ima pravo da pokuša ponovo.“ On dodaje da po zakonu ne može biti dva puta kažnjena za isto delo, što otvara mogućnost da bude puštena na slobodu. Istraga o propustima u pogubljenju je u toku, dok je guverner Tenesija privremeno obustavio sve smrtne kazne i naložio nezavisnu istragu. Očekuje se da će pravna borba potrajati godinama, a ključni argument odbrane biće dokazano mučenje tokom neuspelog pogubljenja.

Pozadina slučaja i zdravstvene posledice

Krista Pajk je osuđena na smrtnu kaznu zbog brutalnog ubistva drugarice kada je imala 18 godina. Iako su advokati godinama pokušavali da izmene presudu, pravosnažna odluka ostala je nepromenjena sve do incidenta u prostoriji za pogubljenje. Nakon neuspelog pokušaja, ona je suočena sa ozbiljnim neurološkim oštećenjima i oduzetim rukama. U međuvremenu, ostaje iza rešetaka, dok se čeka konačna odluka suda i završetak istrage o pogubljenju. Slučaj „smrtna kazna u Americi“ sada dobija novo značenje i postavlja pitanje granica etike i prava.

Slučaj osuđenice na smrt Kriste Pajk izazvao je nezapamćen presedan u istoriji američkog pravosuđa nakon što je preživela čak dve pune doze smrtonosnog pentobarbitala.

Ovaj bizaran i zastrašujući događaj pokrenuo je lavinu pitanja o etici, greškama pri egzekuciji, ali i otvorio mogućnost za nezamisliv pravni ishod — da osuđenica nakon preživljene smrtne kazne izbegne novo pogubljenje.

O ovom fenomenu u jutarnjem programu televizije Pink govorili su dr Svetlana Stanišić, profesor i doktor fizičke hemije, i poznati beogradski advokat Aleksandar Cvejić.

Kako je moguće preživeti otrov koji gasi srce i mozak?

Pentobarbital je snažan sedativ koji se u visokim koncentracijama koristi kao smrtonosna injekcija sa ciljem da parališe centralni nervni sistem, zaustavi disanje i rad srca. Kako stručnjaci objašnjavaju, takvo pogubljenje zamišljeno je kao bezbolno uspavljivanje, ali se u slučaju Kriste Pajk pretvorilo u agoniju.

Svedoci egzekucije opisali su stravične scene: osuđenica je vrištala od bolova u ruci, noge su joj naglo poletele uvis, a celo telo joj se u grču izvilu u oblik slova „V“.

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

„Vrlo je mala verovatnoća da ona ima metabolizam koji može da razgradi toliku količinu otrova. Suština je u tome da lek najverovatnije nije ušao u krvotok, već je ubrizgan van krvnog suda — ili je pukla vena ili je nestručno osoblje promašilo. Ta supstanca je izuzetno alkalna, nagriza tkivo poput žive sode ili sapuna i izaziva jezive bolove. Ona sada ima oduzete ruke i trajna oštećenja“, objasnila je dr Stanišić.

Ona je dodala da ozbiljan problem predstavlja i činjenica da lekari zbog Hipokratove zakletve odbijaju da učestvuju u pogubljenjima, pa smrtonosne injekcije često daje nestručno zatvorsko osoblje, a upitan je i kvalitet supstanci koje se neretko nabavljaju na crnom tržištu jer farmaceutske kuće odbijaju saradnju.

Pravni apsurd: „Smrtna kazna je formalno izvršena, ona može kući?!“

Nakon neuspelog pogubljenja, guverner savezne države Tenesi privremeno je obustavio sve smrtne kazne i naložio hitnu nezavisnu istragu. Međutim, pravni tim Kriste Pajk već priprema postupak pozivajući se na Osmi amandman Ustava SAD, koji izričito zabranjuje okrutno i nečovečno postupanje i mučenje.

Advokat Aleksandar Cvejić smatra da ovaj slučaj ulazi u zonu pravnog apsurda koji bi mogao da stigne i do Vrhovnog suda SAD:

„Njeno delo je strašno, ali ovde se postavlja pitanje — ako ne može dva puta da joj se sudi za isto delo, može li dva puta da bude ubijena? Njoj je otrov apliciran. Zakonski i formalno, nad njom je smrtna kazna izvršena, a to što država nije uspela da je ubije, to je njihov problem. Ja sam sklon slobodnijem tumačenju: po državi ona je mrtva, a pošto je zapravo živa — ona komotno može da ide kući“, naveo je Cvejić.

FOTO: TV PINK PRINTSCREEN

Kako ističe advokat, pravna bitka će trajati godinama, a ključni argument odbrane biće upravo dokazano mučenje kojem je osuđenica bila izložena.

Zločin koji traje decenijama

Krista Pajk je osuđena na najtežu kaznu jer je još kao osamnaestogodišnjakinja, zajedno sa tadašnjim dečkom, na izuzetno brutalan način ubila svoju drugaricu u napuštenoj kući. Iako su njeni advokati godinama pokušavali da izbore ublažavanje kazne navodeći teško detinjstvo, zlostavljanje i bipolarni poremećaj, presuda je ostala nepromenjena sve do ovog skandala u sobi za pogubljenje.

Dok se čeka konačna odluka suda i izveštaj komisije o propustima dželata, Krista Pajk ostaje iza rešetaka — sa teškim neurološkim posledicama, ali živa.