Svetska zdravstvena organizacija navodi više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama od 21. juna, dok evropski zvaničnici upozoravaju na rizik za stariju populaciju

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od 21. juna u Evropi je zabeleženo više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, pri čemu su starije osobe najugroženija grupa. Problem vrućina pogađa čitav kontinent, koji ima najstariju populaciju na svetu i beleži najbrže zagrevanje među kontinentima, saopštavaju međunarodni izveštaji.

Iako Evropa ima veći broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom po glavi stanovnika nego druga područja, broj dana sa ekstremno visokim temperaturama je i dalje manji u poređenju sa nekim drugim regionima. Evropski zvaničnici su ukazali na potrebu prilagođavanja gradova i zajednica, ali rešenja poput sveobuhvatne upotrebe klima uređaja nisu široko prihvaćena.

Prema istraživanju iz 2007. godine, klima uređaji mogu smanjiti smrtnost povezanu sa vrućinom i do 75%. Ipak, procenjuje se da oko 20% domaćinstava u Evropi ima klima uređaj, dok je taj procenat u Sjedinjenim Američkim Državama oko 90%. Stručnjaci za urbanu adaptaciju, poput Ine Vandecasteele iz Evropske agencije za životnu sredinu, ukazuju da masovna ugradnja klima uređaja može doprineti daljem zagrevanju urbanih sredina i povećati troškove energije, koji su u Evropi znatno viši nego u SAD.

Evropske vlade umesto toga ulažu u alternativne mere, kao što su javne rashladne stanice i praćenje stanja ugroženih grupa. U Rimu se, na primer, koristi nosiva tehnologija za nadzor zdravstvenog stanja starijih osoba tokom toplotnih talasa, dok je Italija u poslednjim godinama zabeležila veći stepen prihvatanja klima uređaja u poređenju sa ostatkom kontinenta. Prema navodima izveštaja, oko 56% domaćinstava u Italiji imalo je klima uređaj do 2024. godine.

Opšti stav evropskih zvaničnika jeste da upotreba klima uređaja treba da bude ograničena na najugroženije grupe, poput pacijenata u bolnicama i starijih osoba, dok su dugoročne strategije usmerene na prilagođavanje urbanih sredina i smanjenje energetskog opterećenja. Istovremeno, međunarodni izveštaji navode da se evropske zemlje suočavaju sa izazovima očuvanja istorijskih i gusto naseljenih gradskih jezgara, što dodatno komplikuje implementaciju standardnih rešenja za hlađenje.

Evropski kontinent nastavlja da se suočava sa izazovima visokih temperatura i adaptacije infrastrukture, dok relevantne institucije prate razvoj situacije i upozoravaju na potrebu preduzimanja dodatnih mera u narednim talasima vrućina.

Lokalne vlasti najavile najstrože mere obezbeđenja u poslednjih nekoliko decenija, događaj označen kao Nacionalni specijalni bezbednosni događaj

Ovogodišnja proslava Dana nezavisnosti u Vašingtonu, povodom 250. godišnjice, biće obeležena produženim vojnim preletima i velikim vatrometom, uz najstrože mere bezbednosti u poslednjih nekoliko decenija, saopštili su gradski zvaničnici.

Prema rečima vršioca dužnosti načelnika Policijske uprave Vašingtona Džefa Kerola, najavljeno je da će vatromet ove godine početi u 23 časa, što je kasnije nego prethodnih godina kada je start bio oko 21 čas. Gradonačelnica Murijel Bauzer izjavila je da se očekuje da vatromet traje duže nego ranijih godina.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je obraćanje javnosti u 21 čas, neposredno pre vatrometa. Od 13:15 časova planiran je avio-miting u kom će učestvovati stotine letelica, a tokom dana na Nacionalnom molu održaće se i manifestacija “Great American State Fair” koja traje do 10. jula. U pojedinim kvartovima biće organizovane parade i drugi događaji.

Glavne aktivnosti na Nacionalnom molu proglašene su Nacionalnim specijalnim bezbednosnim događajem, što je status koji se dodeljuje manifestacijama velikih razmera kao što su Super Bowl ili predsedničke inauguracije. Prema saopštenju policije, bezbednosne mere biće pojačane u poređenju sa prethodnim proslavama Dana nezavisnosti u Vašingtonu, uključujući više blokada sa vozilima, dodatne ograde i betonske barijere.

Federalni istražni biro (FBI) naveo je da trenutno nema informacija o verodostojnim pretnjama vezanim za proslavu, ali da se nastavlja sa pojačanim merama opreza. “Uvek ostajemo budni”, izjavio je zamenik direktora FBI-a za Vašingtonsku kancelariju Daren Koks.

Posetioci koji planiraju da vatromet prate sa prostora oko spomenika Vašington trebaju biti spremni na procedure slične onima na aerodromima, uključujući prolazak kroz detektore za metal, saopštila je specijalna agentkinja Tajne službe Tara Makliz. Gosti mogu pristupiti prostoru već od 13 časova, a preporučeni ulazi su sa istočne strane spomenika na uglu avenije Konstitušn i 14. ulice NW, ili sa strane avenije Indipendens i 14. ulice SW.

Organizatori pozivaju posetioce da se pridržavaju bezbednosnih smernica i dolaze ranije zbog očekivanih gužvi i detaljnih provera. Zvaničnici ističu da će tokom celog dana biti prisutne dodatne jedinice policije i drugih službi bezbednosti kako bi proslava protekla bez incidenata.

Ove godine Vašington očekuje rekordnu posetu na proslavi Dana nezavisnosti, dok istovremeno preduzima široke mere zaštite građana i gostiju tokom svih planiranih događaja.

Vrhovni sud Aljaske potvrdio pravo drugog Danijela Sullivana da se pojavi na glasačkom listiću, izbori zakazani za avgust

Vrhovni sud Aljaske doneo je odluku kojom je omogućeno kandidatu Danielu J. Sullivanu, koji ima isto ime kao aktuelni republikanski senator Dan Sullivan, da učestvuje na republikanskim predizborima za Senat koji će biti održani u avgustu. Ova odluka potvrđuje presudu nižeg suda, kojom se poništava ranija odluka državnih izbornih organa da Danielu J. Sullivanu ne dozvole kandidaturu zbog navodne mogućnosti da zbuni birače.

Sud je naložio Državnoj izbornoj komisiji Aljaske da u skladu sa važećim zakonima o dizajnu glasačkih listića odluči na koji način će ime Daniel J. Sullivan biti prikazano na predizbornom listiću. Prethodno su izborni zvaničnici naveli da je kandidatura Daniel J. Sullivana pokušaj da se zbune birači i utiče na rezultat izbora, ali sud nije prihvatio ove argumente.

Ova situacija dešava se u okviru kampanje za jedno od najposmatranijih senatskih mesta u zemlji. Aktuelni senator, Dan Sullivan, nastoji da osvoji treći mandat, dok je bivša demokratska predstavnica Mary Peltola najavila kandidaturu za izbore u novembru. Očekuje se veoma konkurentna trka u saveznoj državi koja gotovo dve decenije nije izabrala demokratu za Senat.

Senator Dan Sullivan je u prethodnim izjavama nazvao drugog kandidata “lažnim kandidatom” i optužio ga da pomaže demokratama da preuzmu senatsko mesto. Daniel J. Sullivan, penzionisani učitelj i bivši zaposleni u Američkoj službi za šume iz Petersburga na Aljasci, odbacio je ove navode i izjavio da je njegova kandidatura ozbiljna i legitimna, te da ispunjava sve zakonske uslove za učešće na izborima.

Vrhovni sud nije naložio na koji način će dva kandidata sa istim imenom biti razlikovana na glasačkom listiću, već je tu odluku prepustio Državnoj izbornoj komisiji, uz napomenu da sve mora biti u skladu sa postojećim pravilima o izgledu listića. Odluka suda dolazi u trenutku pojačane pažnje javnosti i medija oko predstojećih izbora, dok su pripreme za predizbore u završnoj fazi.

Predstojeći republikanski predizbori predstavljaju početak izborne trke koja bi mogla doneti promene na političkoj sceni Aljaske, s obzirom na to da je poslednji put kandidat Demokratske stranke izabran za Senat pre skoro 20 godina. Biračima će biti ponuđena mogućnost da glasaju između dva kandidata istog imena, a način na koji će oni biti predstavljeni na listiću biće utvrđen u narednim nedeljama.